Крвна плазма — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато jv:Plasma getih
м r2.7.3) (Робот: додато lv:Asins plazma
Ред 43: Ред 43:
[[ht:Plasma (biyoloji)]]
[[ht:Plasma (biyoloji)]]
[[ku:Plazmaya xwînê]]
[[ku:Plazmaya xwînê]]
[[lv:Asins plazma]]
[[mn:Цусны сийвэн]]
[[mn:Цусны сийвэн]]
[[nl:Bloedplasma]]
[[nl:Bloedplasma]]

Верзија на датум 27. мај 2012. у 20:03

Крвна плазма, поред крвних ћелија, сачињава крв. То је безбојна, односно жућкастата течност. Крвна плазма је у ствари водени раствор неких органских и неорганских материја. Састоји се од 90% воде, док од неорганских материја доминира натријум-хлорид (NaCl) са око 0,8%, који и даје сланкаст укус крви. Такође садржи врло мале количине калцијумове и магнезијумове соли, мале количине шећера (око 0,1%), неке масне материје, хормоне, кисеоник и угљен-диоксид. У крвној плазми се налазе све материје ресорбоване из система за варење. Такође, 7% - 9% крвне плазме чине крвне беланчевине, које саме крвне ћелије стварају: албумини, глобулини и фибриноген. Албумини су раствориви у води и дају вискозност крви, имуноглобулини (или само глобулини) су такође раствориви у води, а стварају антитела у борби против болести, док фибриноген служи да се при повреди претвори у фибринску мрежу, нерастворљиву у води.

[[simple:Blood#Plasma