Никола Хећимовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 21: Ред 21:


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је [[26. новембар|26. новембра]] [[1900]]. године у [[Загреб]]у. Трговачку академију завршио је [[1919]]. гоидне у Загребу. Те је године покренуо комунистички лист „Искру“ и био суоснивач [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), омладинске организације [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Од јесени [[1920]]. студирао је у [[Праг]]у, а крајем [[1921]]. године се вратио у Загреб и постао члан Централног одбора Међународне радничке помоћи (''после Међународне Црвене помоћи''), која је прикупљала помоћ за гладне у Русији.
Рођен је [[26. новембар|26. новембра]] [[1900]]. године у [[Загреб]]у. Трговачку академију завршио је [[1919]]. гоидне у Загребу. Те је године покренуо комунистички лист „Искру“ и био један од оснивача [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), омладинске организације [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Од јесени [[1920]]. студирао је у [[Праг]]у, а крајем [[1921]]. године се вратио у Загреб и постао члан Централног одбора Међународне радничке помоћи (''после Међународне Црвене помоћи''), која је прикупљала помоћ за гладне у Русији.


Године [[1928]]. изабран је за секретара „[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]“, организације која се бавила пружањем заштите политичким затвореницима, жртвама „[[Бели терор|белог терора]]“ и њиховим породицама. Своју активност наставио је и после завођења „[[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]“ [[Александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] [[1929]]. године, због чега је био ухапшен [[20. април]]а, заједно са [[Ђуро Ђаковић|Ђуром Ђаковићем]], организационим секретаром [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].
Године [[1928]]. изабран је за секретара „[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]“, организације која се бавила пружањем заштите политичким затвореницима, жртвама „[[Бели терор|белог терора]]“ и њиховим породицама. Своју активност наставио је и после завођења „[[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]“ [[Александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] [[1929]]. године, због чега је био ухапшен [[20. април]]а, заједно са [[Ђуро Ђаковић|Ђуром Ђаковићем]], организационим секретаром [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].

Верзија на датум 1. јун 2012. у 21:39

Никола Хећимовић
Датум рођења(1900-11-26)26. новембар 1900.
Место рођењаЗагреб
Датум смрти25. април 1929.(1929-04-25) (28 год.)
Место смртиШелејева граба

Никола Хећимовић (19001929), приватни намештеник, револуционар и секретар Црвене помоћи.

Биографија

Рођен је 26. новембра 1900. године у Загребу. Трговачку академију завршио је 1919. гоидне у Загребу. Те је године покренуо комунистички лист „Искру“ и био један од оснивача Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), омладинске организације Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од јесени 1920. студирао је у Прагу, а крајем 1921. године се вратио у Загреб и постао члан Централног одбора Међународне радничке помоћи (после Међународне Црвене помоћи), која је прикупљала помоћ за гладне у Русији.

Године 1928. изабран је за секретара „Црвене помоћи“, организације која се бавила пружањем заштите политичким затвореницима, жртвама „белог терора“ и њиховим породицама. Своју активност наставио је и после завођења „шестојануарске диктатурекраља Александра Карађорђевића 1929. године, због чега је био ухапшен 20. априла, заједно са Ђуром Ђаковићем, организационим секретаром ЦК КПЈ.

После четири дана мучења, загребачка полиција је, под изговором, извиђања на југословенско-аустријској граници и утврђивања канала којим су комунисти илегално прелазили у Аустрију, довела Ђуру Ђаковића и Николу Хећимовића у место Свети Дух. У поподневним часовима, 25. априла, при спуштању у једну клисуру према аустријској граници, убијени су са мотивацијом да су покушали бежати. Ексхумацијом лешева, извршеном 8. маја, установљено је да ја на жртве пуцано с преда, чиме је доказано смишљено убиство.

После Другог светског рата, његови посмртни остаци су сахрањену у Гробницу народних хероја на Загребачком гробљу Мирогој.

Литература