Организација за црноморску економску сарадњу — разлика између измена
м r2.7.2) (Робот: додато su:Organisasi Sabilulungan Ékonomi Laut Hideung |
мНема описа измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области [[саобраћај]]а, [[телекомуникације|телекомуникација]], [[енергија|енергије]], [[животна средина|животне средине]], [[здравство|здравства]], [[трговина|трговине]], [[стране инвестиције|страних инвестиција]] и [[међународни односи|међународних односа]]. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасост, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд. |
Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области [[саобраћај]]а, [[телекомуникације|телекомуникација]], [[енергија|енергије]], [[животна средина|животне средине]], [[здравство|здравства]], [[трговина|трговине]], [[стране инвестиције|страних инвестиција]] и [[међународни односи|међународних односа]]. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасост, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд. |
||
[[Слика:BSEC_Map.png|мини|450п| |
[[Слика:BSEC_Map.png|мини|450п|Плаво - земље чланице, зелено - земље посматрачи.]] |
||
== Чланице == |
== Чланице == |
Верзија на датум 5. јун 2012. у 23:18
Организација за црноморску економску сарадњу је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља.
Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.
Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасост, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.
Чланице
Држава | Приступање | |
---|---|---|
Азербејџан | 1992. | |
Албанија | 1992. | |
Бугарска | 1992. | |
Грузија | 1992. | |
Грчка | 1992. | |
Јерменија | 1992. | |
Молдавија | 1992. | |
Румунија | 1992. | |
Русија | 1992. | |
Србија | 2004. | |
Турска | 1992. | |
Украјина | 1992. |
Кипар и Црна Гора су поднеле захтев за учлањење али су тренутно одбијене због ривалства између Турске и Грчке. [1]
Земље посматрачи су:
- Аустрија
- Белорусија
- Египат
- Израел
- Италија
- Немачка
- Пољска
- Сједињене Државе
- Словачка
- Тунис
- Француска
- Хрватска
- Чешка
Спољашње везе
- Црноморска економска сарадња, званичан веб-сајт