Бела Хамваш — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
| држава_смрти = [[Народна Република Мађарска]] |
| држава_смрти = [[Народна Република Мађарска]] |
||
}} |
}} |
||
'''Бела Хамваш''' ({{јез-мађ|Hamvas Béla}}, [[Прешов]], [[23. март]]а [[1897]]. – [[Будимпешта]], [[7. новембра]] [[1968]]) је био [[Мађари|мађарски]] |
'''Бела Хамваш''' ({{јез-мађ|Hamvas Béla}}, [[Eperješ]] (današnji [[Прешов]] u [[Slovačkoj]]), [[23. март]]а [[1897]]. – [[Будимпешта]], [[7. новембра]] [[1968]]) је био [[Мађари|мађарски]] писац, есејиста и романсијер. Хамвашова дела су углавном објављена након његове смрти и сви рукописи још нису доступни. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
Верзија на датум 6. јун 2012. у 11:00
Бела Хамваш | |
---|---|
Датум рођења | 23. март 1897. |
Место рођења | Прешов Аустроугарска |
Датум смрти | 7. новембар 1968.71 год.) ( |
Место смрти | Будимпешта Народна Република Мађарска |
Бела Хамваш (мађ. Hamvas Béla, Eperješ (današnji Прешов u Slovačkoj), 23. марта 1897. – Будимпешта, 7. новембра 1968) је био мађарски писац, есејиста и романсијер. Хамвашова дела су углавном објављена након његове смрти и сви рукописи још нису доступни.
Биографија
Од 1919. до 1923. године студирао је у Пешти књижевност, мађарски и немачки језик. Поред тога похађао је предавања из филозофије, естетике, музике и медицине. Био је ерудита који је познавао људску мисао и културу. Испрва је писао есеје и студије које је објављивао у часописима, али само за кратко - пре рата Хамваша нису прихватали реакционари и клерикални кругови, а после рата комунисти. У складу са својим интересовањем за историју људске мисли велику преокупацију Беле Хамваша представљале су књиге, па је 1927. почео да ради као библиотекар у Пешти. У том периоду сакупио је велики број књига из разних области људског знања - филозофије, природних и друштвених наука, теорије уметности, психологије, као и пројекат „Стотину књига“ светске књижевности, али је након рата све било изгубљено. 1945. године, током ослобађања Будимпеште, од удара бомбе страдао је његов дом заједно са библиотеком и рукописима, а 1948. почетком стаљинистичке ере у Мађарској пројекат „Стотину књига“ светске књижевности је забрањен, и он губи посао.
Након овог понижења, Хамваш у положају који га је задесио види предност за усавршавање и не обазире се на спољашње догађаје. Ради као магационер, економ, земљорадник, и много пише. Међутим, његове књиге остају само у рукописима све до после његове смрти, када су у новосадском часопису „Хид“ објављена два његова есеја, „Дрвеће“ и „Орфеј“. Од 1976. почеће и мађарски часописи полако да објављују Хамвашеве есеје, а 1987. је у Печују објављена збирка његових есеја „Дух и егзистенција“.
За чување и даље објављивање Хамвашеве рукописне заоставштине заслужна је његова удовица Каталина Кемењ, са којом је написао књигу „Револуција у уметности, апстракција и надреализам у Мађарској“, коју је Ђерђ Лукач оштро осудио.
Значајна дела
- Scientia sacra, духовна баштина древног човечанства (1988)
- Патам I-III (1992–93)
- Карневал (1985)
- У одређеном погледу (1991)
- Наиме (1991)
Спољашње везе
- Презентација (језик: енглески) (језик: мађарски)