Бела Хамваш — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 17: Ред 17:
| држава_смрти = [[Народна Република Мађарска]]
| држава_смрти = [[Народна Република Мађарска]]
}}
}}
'''Бела Хамваш''' ({{јез-мађ|Hamvas Béla}}, [[Прешов]], [[23. март]]а [[1897]]. – [[Будимпешта]], [[7. новембра]] [[1968]]) је био [[Мађари|мађарски]] филозоф, писац, есејиста и романсијер. Хамвашова дела су углавном објављена након његове смрти и сви рукописи још нису доступни.
'''Бела Хамваш''' ({{јез-мађ|Hamvas Béla}}, [[Eperješ]] (današnji [[Прешов]] u [[Slovačkoj]]), [[23. март]]а [[1897]]. – [[Будимпешта]], [[7. новембра]] [[1968]]) је био [[Мађари|мађарски]] писац, есејиста и романсијер. Хамвашова дела су углавном објављена након његове смрти и сви рукописи још нису доступни.


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 6. јун 2012. у 11:00

Бела Хамваш
Датум рођења(1897-03-23)23. март 1897.
Место рођењаПрешов
 Аустроугарска
Датум смрти7. новембар 1968.(1968-11-07) (71 год.)
Место смртиБудимпешта
 Народна Република Мађарска

Бела Хамваш (мађ. Hamvas Béla, Eperješ (današnji Прешов u Slovačkoj), 23. марта 1897. – Будимпешта, 7. новембра 1968) је био мађарски писац, есејиста и романсијер. Хамвашова дела су углавном објављена након његове смрти и сви рукописи још нису доступни.

Биографија

Од 1919. до 1923. године студирао је у Пешти књижевност, мађарски и немачки језик. Поред тога похађао је предавања из филозофије, естетике, музике и медицине. Био је ерудита који је познавао људску мисао и културу. Испрва је писао есеје и студије које је објављивао у часописима, али само за кратко - пре рата Хамваша нису прихватали реакционари и клерикални кругови, а после рата комунисти. У складу са својим интересовањем за историју људске мисли велику преокупацију Беле Хамваша представљале су књиге, па је 1927. почео да ради као библиотекар у Пешти. У том периоду сакупио је велики број књига из разних области људског знања - филозофије, природних и друштвених наука, теорије уметности, психологије, као и пројекат „Стотину књига“ светске књижевности, али је након рата све било изгубљено. 1945. године, током ослобађања Будимпеште, од удара бомбе страдао је његов дом заједно са библиотеком и рукописима, а 1948. почетком стаљинистичке ере у Мађарској пројекат „Стотину књига“ светске књижевности је забрањен, и он губи посао.
Након овог понижења, Хамваш у положају који га је задесио види предност за усавршавање и не обазире се на спољашње догађаје. Ради као магационер, економ, земљорадник, и много пише. Међутим, његове књиге остају само у рукописима све до после његове смрти, када су у новосадском часопису „Хид“ објављена два његова есеја, „Дрвеће“ и „Орфеј“. Од 1976. почеће и мађарски часописи полако да објављују Хамвашеве есеје, а 1987. је у Печују објављена збирка његових есеја „Дух и егзистенција“.
За чување и даље објављивање Хамвашеве рукописне заоставштине заслужна је његова удовица Каталина Кемењ, са којом је написао књигу „Револуција у уметности, апстракција и надреализам у Мађарској“, коју је Ђерђ Лукач оштро осудио.

Значајна дела

  • Scientia sacra, духовна баштина древног човечанства (1988)
  • Патам I-III (199293)
  • Карневал (1985)
  • У одређеном погледу (1991)
  • Наиме (1991)

Спољашње везе