Борја — разлика између измена

Координате: Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44.53.63
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 6: Ред 6:
| регије =
| регије =
| покрајине =
| покрајине =
| републике =
| републике = {{застава|Република Српска}}
| државе = {{БиХ}}
| државе = {{БиХ}}
| највиши_врх =
| највиши_врх =
Ред 23: Ред 23:
'''Борја''' је [[планина]] између [[Велика Усора|Велике Усоре]] и [[Мала Усора|Мале Усоре]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[БиХ]]. Налази се између [[Општина Котор Варош|Општине Котор Варош]] и [[Општина Теслић|Општине Теслић]]. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).
'''Борја''' је [[планина]] између [[Велика Усора|Велике Усоре]] и [[Мала Усора|Мале Усоре]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[БиХ]]. Налази се између [[Општина Котор Варош|Општине Котор Варош]] и [[Општина Теслић|Општине Теслић]]. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).


Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 -{m}-. Већи врхови су и Павлов врх 988 -{m}-, Комин 1029 -{m}-, Куке 1016 -{m}-, Чалмаш 973 -{m}-, Тајан 1008 -{m}-, Катуништа 935 -{m}- и Гредељ 937 -{m}-.
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 м. Већи врхови су и Павлов врх 988 м, Комин 1029 м, Куке 1016 м, Чалмаш 973 м, Тајан 1008 м, Катуништа 935 м и Гредељ 937 м.


Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је [[Узвинска ријека|Узвинска река]] дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница ријека [[Марица]] и [[Желећа]] које извиру испод обронака [[Борја]], а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.
Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је [[Узвинска ријека|Узвинска река]] дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница ријека [[Марица]] и [[Желећа]] које извиру испод обронака [[Борја]], а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.


Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 -{m}- надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време [[Аустроугарска|Аустроугарске]] изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—[[Масловаре (Котор Варош)|Масловаре]]—[[Прибинић]] (41 -{km}-), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у [[Теслић]]у.
Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 метара надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време [[Аустроугарска|Аустроугарске]] изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—[[Масловаре (Котор Варош)|Масловаре]]—[[Прибинић]] (41 -{km}-), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у [[Теслић]]у.


Нека од насеље на подручју планине су [[Бријестови]], [[Солила]], [[Блатница (Теслић)|Блатница]], [[Голетине]] и друга.
Нека од насеље на подручју планине су [[Бријестови]], [[Солила]], [[Блатница (Теслић)|Блатница]], [[Голетине]] и друга.


== Галерија ==
== Галерија ==

<gallery>
<gallery>
Слика:2011-06-29 Borja 1.jpg|Типичан шумски пут и шума на Борјима
Слика:2011-06-29 Borja 1.jpg|Типичан шумски пут и шума на Борјима
Ред 45: Ред 44:
</gallery>
</gallery>


== Извори ==
== Литература ==

* Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.
* Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.



Верзија на датум 9. јун 2012. у 03:23

Борја
Поглед на Руњевицу, највишу тачку на планини Борја, са платоа Солила
Географске карактеристике
КоординатеКоординате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44.53.63
{{#coordinates:}}: invalid latitude
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44.53.63
{{#coordinates:}}: invalid latitude
Географија
Lua грешка in Модул:Location_map at line 347: Вредност "17.70.00" унесена за longitude није валидна.
Државе Босна и Херцеговина
Републике Република Српска

Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у Републици Српској, БиХ. Налази се између Општине Котор Варош и Општине Теслић. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).

Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 м. Већи врхови су и Павлов врх 988 м, Комин 1029 м, Куке 1016 м, Чалмаш 973 м, Тајан 1008 м, Катуништа 935 м и Гредељ 937 м.

Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је Узвинска река дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница ријека Марица и Желећа које извиру испод обронака Борја, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.

Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 метара надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време Аустроугарске изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—МасловареПрибинић (41 km), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у Теслићу.

Нека од насеље на подручју планине су Бријестови, Солила, Блатница, Голетине и друга.

Галерија

Литература

  • Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.