Nikolaj Koljcov — разлика између измена
м додана категорија Руски генетичари помоћу геџета HotCat |
|||
| Ред 30: | Ред 30: | ||
}} |
}} |
||
'''Nikolaj Konstantinović Koltsov''' ({{jez-rus-lat|Николай Константинович Кольцов}}; [[14. jul]] [[1872]]– [[2. decembar]], [[1940]]) je bio ruski biolog. On je jedan od kreatora moderne [[genetika|genetike]]. |
'''Nikolaj Konstantinović Koltsov''' ({{jez-rus-lat|Николай Константинович Кольцов}}; [[14. jul]] [[1872]]– [[2. decembar]], [[1940]]) je bio ruski biolog. On je jedan od kreatora moderne [[genetika|genetike]]. |
||
On je diplomirao na [[Moskovski univerzitet|Moskovskom univerzitetu]] [[1894]] i gde je i radio je kao profesor tokom perioda 1895-1911. On je uspostavi i rukovodio [[Institut za eksperimentalnu biologiju]] sredinom [[1917]], neposredno pre [[Oktobarska revolucija|Oktobarske revolucije]]. On je bio član Poljoprivredne akademije. |
|||
Koltsov je [[1920]]. bio uhapšen kao član nepostojećeg „Antisovjetskog taktičkog centra“. Tužilac Nikolaj Krilenko] je zahtevao smrtnu kaznu za Koltsova (67 od oko 1000 uhapšenih ljudi su pogubljeni).<ref name="Birshtein">-{Vadim J. Birstein. ''The Perversion Of Knowledge: The True Story of Soviet Science.'' Westview Press (2004) ISBN 0-8133-4280-5}-</ref> Međutim, međutim nakon ličnog apela [[Vladimir Lenjin|Vladimiru Lenjinu]] od strane [[Maksim Gorki|Maksima Gorkog]] Koltsov je oslobođen i vraćena mu je pozicija rukovodioca Koltsovog Instituta za eksperimentalnu biologiju.<ref name="Soyfer"/> |
|||
Pristalice [[Trofim Lisenko|Trofima Lisenka]] su [[1937]]. i [[1939]]. objavili seriju propagandnih članaka protiv Nikolaja Koltsova i [[Nikolaj Vavilov|Nikolaja Vavilova]].<ref name="Birshtein"/> Zvanično se tvrdi se da je njegova smrt [[1940]]. bila posledica srčanog udara, mada postoje indikacije da je bio otrovan.<ref name="Soyfer">-{[http://www.nature.com/nrg/journal/v2/n9/full/nrg0901_723a_fs.html Valery N. Soyfer. The consequences of political dictatorship for Russian science. ''Nature Reviews Genetics'' '''2''': 723-729 (2001)]}-</ref> Njegova žena je izvršila samoubistvo istog dana.<ref name="Birshtein"/> |
|||
== Reference == |
== Reference == |
||
Верзија на датум 17. јун 2012. у 19:21
| Nikolaj Konstantinović Koltsov | |
|---|---|
| Датотека:Vvedenskoye - Nikolai Koltsov closeup 2.jpg Nikolaj Koltsov i Marija Sadovnikova-Koltsova | |
| Rođen | 14. jul, 1872 Moskva |
| Umro | 2. decembar, 1940 Lenjingrad |
| Nacionalnost | Rusko Carstvo, USSR |
| Polja | Genetika, molekulska biologija |
| Alma mater | Moskovski univerzitet |
Nikolaj Konstantinović Koltsov (rus. Николай Константинович Кольцов; 14. jul 1872– 2. decembar, 1940) je bio ruski biolog. On je jedan od kreatora moderne genetike.
On je diplomirao na Moskovskom univerzitetu 1894 i gde je i radio je kao profesor tokom perioda 1895-1911. On je uspostavi i rukovodio Institut za eksperimentalnu biologiju sredinom 1917, neposredno pre Oktobarske revolucije. On je bio član Poljoprivredne akademije.
Koltsov je 1920. bio uhapšen kao član nepostojećeg „Antisovjetskog taktičkog centra“. Tužilac Nikolaj Krilenko] je zahtevao smrtnu kaznu za Koltsova (67 od oko 1000 uhapšenih ljudi su pogubljeni).[1] Međutim, međutim nakon ličnog apela Vladimiru Lenjinu od strane Maksima Gorkog Koltsov je oslobođen i vraćena mu je pozicija rukovodioca Koltsovog Instituta za eksperimentalnu biologiju.[2]
Pristalice Trofima Lisenka su 1937. i 1939. objavili seriju propagandnih članaka protiv Nikolaja Koltsova i Nikolaja Vavilova.[1] Zvanično se tvrdi se da je njegova smrt 1940. bila posledica srčanog udara, mada postoje indikacije da je bio otrovan.[2] Njegova žena je izvršila samoubistvo istog dana.[1]
Reference
- ^ а б в Vadim J. Birstein. The Perversion Of Knowledge: The True Story of Soviet Science. Westview Press (2004) ISBN 0-8133-4280-5
- ^ а б Valery N. Soyfer. The consequences of political dictatorship for Russian science. Nature Reviews Genetics 2: 723-729 (2001)