Етиопска висораван — разлика између измена
м Разне исправке + sablon |
м Maduixa је преместио страницу Етиопијска висораван на Етиопска висораван преко преусмерења: Ipak je "etiopska". Klajn, RJN, str. 48 |
(нема разлике)
| |
Верзија на датум 23. јун 2012. у 10:28
| Етиопска висораван | |
|---|---|
 Етиопска висораван | |
| Координате | 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E / 12.53333° С; 41.38556° И 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E |
| Географија | |
| Државе | Шаблон:ЗД, Шаблон:ЗД |
| Геологија | |
| Старост стена | 75 милиoна година |
Етиопијска висораван (старији назив Абисинска висораван) је велики плато испресецан планинским масивима који се протеже од Еритреје, Етиопије, до северне Сомалије и Рога Африке. Етиопијска висораван представља највиши и површином најпространији плато на читавом Афричком континенту, а висина ретко пада испод 1.500 м, док се планински врхови уздижу до 4550 м.[1] Због тога Етиопијску висораван често зову Кров Африке, а понекад и Eритрејска висораван.
Географске особине
Висораван је подељена Великом раседном долином на северозападни и југоисточни дeо, на комe се налазе бројна слана језера.
Северозападни дeо простире се кроз етиопијске регије; Тиграј и Амхара, у њему се налази Национални парк Семијен са Семијенским планинама на којима је највиши врх Етиопије - Рас Дашан (4.620 м). Ту се на сјеверозападном дијелу, налази и језеро Тана, извориште Плавог Нила.
На југоисточном дијелу висоравни, највиши врхови налазе се у зони Бале у етиопијској регији Оромија, то су планине Бале у Националном парку Бале, и готово су једнако високе као оне у Семијену, са врховима изнад 4.000 м, као што су Тулу Демту (са својих 4.337 м, то је други највиши врх у Етиопији) и Бату (4.307 м).
Геолошке карактеристике
Етиопијска висораван je почела да се уздиже пре 75 милиoна година, кад је магма из земљине утробе уздигнула широку куполу древних афричких стијена (афрички кратон). Тада је настала и Велика раседна долина која је поделила подручје Етиопијске висоравни на три дела, и одвојила Јужноарапске планине Арапског полуострво које је геолошки део древног етиопијског планинског система, раседом који је испунило Црвено море и Аденски залив и одвојио Африку од Арабије.
Екосистем висоравни
Будући да је Етиопијска висораван, у непосредној близини екватора, то даје читавој висоравни неочекивано умерену климу. Како је висораван оивичена високим планинама, оне служе као баријера за монсунске ветрове са Индијског океана, за време сезоне киша, од јуна до средине септембра.
Ове јаке кише узроковале су летње поплаве Нила, феномен који је у доба антике збуњивао Грке.
Етиопијска висораван има сличну флору и фауну попут осталих планинских подручја Африке, а то је специфичан афропланински живи свет.
Неке од ендемичних врста Етиопијске висоравни су гелада павијан, етиопијски вук, етиопијска дивокоза, планинска нијала, Crocidura phaeura, Crocidura harenna, Crocidura macmillani, Tachyoryctes macrocephalus.
Извори
- ^ Paul B. Henze, Layers of Time (New York: Palgrave, 2000), p. 2.