Цвијета Зузорић — разлика између измена
мНема описа измене |
м kutijica biografija |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Биографија |
|||
[[Слика:Cvijeta_Zuzoric.gif|мини|десно|250п|Цвијета Зузорић]] |
|||
| име = Цвијета |
|||
| презиме = Зузорић - Пешони |
|||
| слика = Cvijeta_Zuzoric.gif |
|||
| ширина_слике = 250п |
|||
| опис_слике = Цвијета Зузорић |
|||
| пуно_име = |
|||
| дан_рођења = |
|||
| месец_рођења = |
|||
| година_рођења = |
|||
| место_рођења = |
|||
| држава_рођења = |
|||
| дан_смрти = |
|||
| месец_смрти = |
|||
| година_смрти = |
|||
| место_смрти = |
|||
| држава_смрти = |
|||
}} |
|||
'''Цвијета Зузорић - Пешони''' ([[Дубровник]], 1552 – [[Анкона]], [[30. новембар]] [[1648]]<ref>http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom03.pdf Српски биографски речник, том 3, Матица српска, Нови Сад 2007, ISBN 978-86-7946-001-1</ref>) је била племкиња, поета и песникиња из [[Ренесанса|ренесансног]] [[Дубровник|Дубровника]]. |
'''Цвијета Зузорић - Пешони''' ([[Дубровник]], 1552 – [[Анкона]], [[30. новембар]] [[1648]]<ref>http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom03.pdf Српски биографски речник, том 3, Матица српска, Нови Сад 2007, ISBN 978-86-7946-001-1</ref>) је била племкиња, поета и песникиња из [[Ренесанса|ренесансног]] [[Дубровник|Дубровника]]. |
||
Верзија на датум 24. јун 2012. у 08:27
Цвијета Зузорић - Пешони | |
---|---|
Цвијета Зузорић - Пешони (Дубровник, 1552 – Анкона, 30. новембар 1648[1]) је била племкиња, поета и песникиња из ренесансног Дубровника.
Биографија
Рођена је у истакнутој трговачкој породици као једна од пет ћерки. Образовање је стекла у Анкони, где се још као млада преселила код сестре Нике Зузорић. Приклонивши се очевој вољи удала се за фирентинског племића, трговца Бартоломеа Пешонија, с којим се преселила у Фиренцу, а потом као супруга конзула поново вратила у свој родни град Дубровник. Око себе је окупљала бројне уметнике. Била је предмет обожавања у кругу песника окупљених у „академији сложних“ (лат. Accademia degli Concordi).
Опевали су је и посветили јој своја дела песници Динко Златарић, Михо Бунић и Никола Гучетић, као и Торквато Тасо који јој је посветио три сонета и пет мадригала. Претпоставља се да је и сама писала песме, премда ништа од њих није сачувано.
Павиљон
У Београду након Првог светског рата, Бранислав Нушић је покренуо иницијативу, а касније је и основано друштво пријатеља уметности под њеним именом. Ово друштво је подигло павиљон на Калемегдану за уметничке изложбе и данас се користи у исте сврхе.
Референце
- ^ http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom03.pdf Српски биографски речник, том 3, Матица српска, Нови Сад 2007, ISBN 978-86-7946-001-1