Цвијета Зузорић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м kutijica biografija
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија
[[Слика:Cvijeta_Zuzoric.gif|мини|десно|250п|Цвијета Зузорић]]
| име = Цвијета
| презиме = Зузорић - Пешони
| слика = Cvijeta_Zuzoric.gif
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Цвијета Зузорић
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
'''Цвијета Зузорић - Пешони''' ([[Дубровник]], 1552 – [[Анкона]], [[30. новембар]] [[1648]]<ref>http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom03.pdf Српски биографски речник, том 3, Матица српска, Нови Сад 2007, ISBN 978-86-7946-001-1</ref>) је била племкиња, поета и песникиња из [[Ренесанса|ренесансног]] [[Дубровник|Дубровника]].
'''Цвијета Зузорић - Пешони''' ([[Дубровник]], 1552 – [[Анкона]], [[30. новембар]] [[1648]]<ref>http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom03.pdf Српски биографски речник, том 3, Матица српска, Нови Сад 2007, ISBN 978-86-7946-001-1</ref>) је била племкиња, поета и песникиња из [[Ренесанса|ренесансног]] [[Дубровник|Дубровника]].



Верзија на датум 24. јун 2012. у 08:27

Цвијета Зузорић - Пешони
Цвијета Зузорић

Цвијета Зузорић - Пешони (Дубровник, 1552 – Анкона, 30. новембар 1648[1]) је била племкиња, поета и песникиња из ренесансног Дубровника.

Биографија

Рођена је у истакнутој трговачкој породици као једна од пет ћерки. Образовање је стекла у Анкони, где се још као млада преселила код сестре Нике Зузорић. Приклонивши се очевој вољи удала се за фирентинског племића, трговца Бартоломеа Пешонија, с којим се преселила у Фиренцу, а потом као супруга конзула поново вратила у свој родни град Дубровник. Око себе је окупљала бројне уметнике. Била је предмет обожавања у кругу песника окупљених у „академији сложних“ (лат. Accademia degli Concordi).

Опевали су је и посветили јој своја дела песници Динко Златарић, Михо Бунић и Никола Гучетић, као и Торквато Тасо који јој је посветио три сонета и пет мадригала. Претпоставља се да је и сама писала песме, премда ништа од њих није сачувано.

Павиљон

У Београду након Првог светског рата, Бранислав Нушић је покренуо иницијативу, а касније је и основано друштво пријатеља уметности под њеним именом. Ово друштво је подигло павиљон на Калемегдану за уметничке изложбе и данас се користи у исте сврхе.

Референце

  1. ^ http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom03.pdf Српски биографски речник, том 3, Матица српска, Нови Сад 2007, ISBN 978-86-7946-001-1

Спољашње везе