Лагерови полиноми — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 75: | Ред 75: | ||
==Генерализирани Лагерови полиноми== |
==Генерализирани Лагерови полиноми== |
||
Генерализирани Лагерови полиноми или придружени Лагерови полиноми |
Генерализирани Лагерови полиноми или придружени Лагерови полиноми <math>L_n^{(\alpha)}(x)</math> представљају решења диференцијалне једаначине: |
||
:<math> |
:<math> |
Верзија на датум 22. јул 2012. у 17:05
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Лагерови полиноми : представљају решења Лагерове диференцијалне једначине:
Придружени Лагерови полиноми : представљају решења од:
По први пут дефинисао их је француски математичар Едмонд Лагер. Користе се и у квантној механици као решења радијалнога дела Шредингерове једначине једноелектронскога атома.
Родригезова формула и полиноми
Лагерови полиноми обично се означавају као L0, L1, ..., а полиномни низ може да се дефинише Родригезовом формулом:
Првих неколико полинома:
n | |
0 | |
1 | |
2 | |
3 | |
4 | |
5 | |
6 |
Генерирајућа функција Лагерових полинома је:
- .
Рекурзивне релације
Лагерови полиноми могу да се дефинишу рекурзивно уз помоћ прва два полинома која су:
а рекурзивна релација је:
Рекурзивна релација за изводе је:
Генерализирани Лагерови полиноми
Генерализирани Лагерови полиноми или придружени Лагерови полиноми представљају решења диференцијалне једаначине:
Родригезова формула за генерализиране формуле је:
Обични лагерови полиноми добијају се помоћу генерализираних полинома помоћу α = 0:
Ортогоналност
Придружени Лагерови полиноми ортогонални су у односу на тежинску функцију xα e −x:
Литература
- Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover, ISBN 978-0486612720