Разговор с корисником:TheApostol — разлика између измена

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19: Ред 19:
претпостављам да ми се јављаш (пређимо на ти ако није проблем) поводом чланка о Свевладу.
претпостављам да ми се јављаш (пређимо на ти ако није проблем) поводом чланка о Свевладу.


Историјски извори из 5. века па надаље не знају ништа о том Свевладу итд. Који историјски извор га спомиње тачно и када? Колико је мени познато средином 5. века део Словена се тек налазио у Панонији у саставу [[Атила|Атилиног]] царства о чему је писао источноримски дипломата [[Приск]]. Византијски (грчки) историчари 6. века попут [[Прокопије из Цезареје|Прокопија из Цезареје]], [[Агатија из Мирије|Агатије из Мирине]], [[Евагрије Схоластик|Евагрија Схоластика]], [[Менандар Протектор|Менандра Протектора]] итд. (као и неки латински ([[Јорданес]]) и сиријски аутори ([[Јован Ефешки]])) говоре о постепеним упадима Словена на византијски Балкан све до Солуна, Цариграда итд. Јесу ли сви они, а говоримо о ауторима који су живели у различитим крајевима, били различитог друштвеног положаја и образовања и сл. имали колективну блокаду чула или су били хипнотисани па нису приметили огромну државу Свевладовића са центром у Скадру?
Историјски извори из 5. века па надаље не знају ништа о том Свевладу итд. Који историјски извор га спомиње тачно и када? Колико је мени познато средином 5. века део Словена се тек налазио у Панонији у саставу [[Атила|Атилиног]] царства о чему је писао источноримски дипломата [[Приск]]. Византијски (грчки) историчари 6. века попут [[Прокопије из Цезареје|Прокопија из Цезареје]], [[Агатија из Мирине|Агатије из Мирине]], [[Евагрије Схоластик|Евагрија Схоластика]], [[Менандар Протектор|Менандра Протектора]] итд. (као и неки латински ([[Јорданес]]) и сиријски аутори ([[Јован Ефешки]])) говоре о постепеним упадима Словена на византијски Балкан све до Солуна, Цариграда итд. Јесу ли сви они, а говоримо о ауторима који су живели у различитим крајевима, били различитог друштвеног положаја и образовања и сл. имали колективну блокаду чула или су били хипнотисани па нису приметили огромну државу Свевладовића са центром у Скадру?


Дело секундарне литературе, нпр. књига [[Милош С. Милојевић|Милоша С. Милојевића]], [[Јован И. Деретић|Јована И. Деретића]] и сл. није историјски извор у ужем смислу речи, нити се поменути аутори уопште сматрају историчарима од научног угледа и струке.
Дело секундарне литературе, нпр. књига [[Милош С. Милојевић|Милоша С. Милојевића]], [[Јован И. Деретић|Јована И. Деретића]] и сл. није историјски извор у ужем смислу речи, нити се поменути аутори уопште сматрају историчарима од научног угледа и струке.

Верзија на датум 24. јул 2012. у 15:02

   Добро дошли Добродошлица
Помоћ Здраво, добро дошли на Википедију на српском језику! Захваљујемо на учешћу у пројекту.

Википедија је енциклопедија на интернету коју свако може уређивати. Одвојите мало времена да бисте проучили основна начела и сазнали шта Википедија није.

Дугме за аутоматско потписивање
Дугме за аутоматско потписивање

На страницама за разговор потписујте се додавањем четирију тилди (~~~~). То можете учинити кликом на дугме које се налази изнад оквира за уређивање.

Препоручујемо да прочитате смерницу о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом. Није допуштено мешање писама и изговора у једном чланку. Текстови писани без дијакритичких знакова биће уклоњени без одлагања.

If you don't speak Serbian: This is a welcome message sent to new users of the Serbian Wikipedia. Talk to us via our Village Pump in English!

Упутства
Пет стубова
Ауторска права
Речник

Надамо се да ћете уживати доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Ако имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој подстраници Трга. Такође, можете поставити питање свом ментору. Пријатан боравак!-- Dcirovic (разговор) 17:30, 20. јул 2012. (CEST)[одговори]

Обрисани чланак

Чланке који говоре о личностима чије постојање није потврдила званична наука, бришу се по виђењу, а о овом владару смо и гласали (том приликом су свој суд рекли и неки историчари) и констатовали да чланак јесте за брисање. micki 07:19, 24. јул 2012. (CEST)[одговори]

Одговор: Унапред се извињавам, нови сам на Википедији, не знам да ли овако функционише овај разговор, али да Вас не бих затрпавао текстовима на Вашој страни, надам се да ћете видети овде одговор. Што се мог чланка тиче: Шта је званична наука? Такав појам нисам нашао, па ни на Википедији. Гласање од 5 људи, морате признати да није релевантно, поготово са онаквим пристрасним коментарима. Сумњам да је тих 5 људи компетентно да донесе суд о таквој ствари. Ако су то стварно неки познати историчари, да ли могу да знам њихова имена? Не схватите ме погрешно, немам намеру да "терам силу", али брисање овог чланка се не може другачије схватити, до, субјективног става оног који одлучује о субдини чланка на Википедији. У тексту чланка који је био краћи ов овог коментара, оставио сам три референце и један материјални аргумент, што није спомињано у коментарима гласања, па је могуће да је претходни чланак био непрофесионално написан. Ви радите на Вики, вероатно сте стручни у послу одржавања система / програмирања и слично, па вам се и обраћам у том смислу и не желим да водим са вама научне дебате, већ ако овај мој покушај едуковања српских читаоца које занима историја има смисла, упутите ме код неког са киме бих могао више о овоме да разговарам и допринесем Википедији у правом смислу те речи.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник TheApostol (разговордоприноси) | 09:16, 24. јул 2012.

Можете о тим темама продискутовати са корисницима Vojvoda и ClaudiusGothicus, који свакако јесу компетентни за историју. micki 09:53, 24. јул 2012. (CEST)[одговори]

-Oдг: Хвала.

Поштовани, претпостављам да ми се јављаш (пређимо на ти ако није проблем) поводом чланка о Свевладу.

Историјски извори из 5. века па надаље не знају ништа о том Свевладу итд. Који историјски извор га спомиње тачно и када? Колико је мени познато средином 5. века део Словена се тек налазио у Панонији у саставу Атилиног царства о чему је писао источноримски дипломата Приск. Византијски (грчки) историчари 6. века попут Прокопија из Цезареје, Агатије из Мирине, Евагрија Схоластика, Менандра Протектора итд. (као и неки латински (Јорданес) и сиријски аутори (Јован Ефешки)) говоре о постепеним упадима Словена на византијски Балкан све до Солуна, Цариграда итд. Јесу ли сви они, а говоримо о ауторима који су живели у различитим крајевима, били различитог друштвеног положаја и образовања и сл. имали колективну блокаду чула или су били хипнотисани па нису приметили огромну државу Свевладовића са центром у Скадру?

Дело секундарне литературе, нпр. књига Милоша С. Милојевића, Јована И. Деретића и сл. није историјски извор у ужем смислу речи, нити се поменути аутори уопште сматрају историчарима од научног угледа и струке.

Нити је наводна историјска карта настала у 19. или 20. веку материјални доказ за постојање неке старосрБске државе са центром у Скадру у 5. или 6. веку.

Ето толико. Правила Википедије налажу да се чланци за које неко од корисника сматра да не спадају у енциклопедијске изнесу на гласање пред Вики заједницу уз одговарајуће образложење. Тако ће бити и у будућности. Уосталом, нико те не спречава да о Свевладу и Свевладовићима пишеш на неком другом месту, интернет на српском језику је преплављен сајтовима који промовишу самозване проф, др, академике који Србе налазе у Месопотамији, Старом Риму итд.--ClaudiusGothicus (разговор) 15:00, 24. јул 2012. (CEST)[одговори]