Стари двор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м ситне измене, replaced: инжињер → инжењер using AWB
Ред 26: Ред 26:
|површина =
|површина =
|архитекта = [[Александар Бугарски]]
|архитекта = [[Александар Бугарски]]
|инжињер =
|инжењер =
|конструктор =
|конструктор =
|аутор =
|аутор =

Верзија на датум 24. јул 2012. у 23:18

Стари двор
Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића.
Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића.
Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића.
Информације
Локација Шаблон:ЗД СРБ Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1882-1884
Компаније
Архитекта Александар Бугарски

Стари Двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице Краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Трг Николе Пашића. Двор, који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 18811884, је била резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 19031921) и краља Александра I (19211922), а данас је седиште Скупштине града Београда.

Ову је зграду у духу академизма и са ренесансном декорацијом пројектовао Александар Бугарски.[1] То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике куполе са позлаћеним крунама на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример Дворска капела) или су измењени до непрепознатљивости (велико степениште, Престона дворана, и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила звезда петокрака, која је током демонстрација 1996–1997. замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара.

У овом Двору је била званична Краљевска Резиденција, али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде 1919. и 1920. године заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У овом Двору су приређивани званични пријеми и друге државне функције.

Сада је користи Скупштина града Београда.

Референце

  1. ^ Бранко Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, издавачка агенција „Драганић“, Београд, 1994. године, стр. 228-229

Види још

Спољашње везе