Бели двор

Бели двор
Бели двор у Београду Бели двор у Београду
Информације
Локација	Шаблон:ЗД СРБ Београд, Србија
Статус	завршена
Саграђена	1936
Компаније
Архитекта	Александар Ђорђевић

Детаљ фасаде Белог двора, Дедиње

Бели двор налази се са Краљевским двором у оквиру дворског комплекса на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.

Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стојановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

Градњу Белог двора започео је 1934. године, приватним средствима краљ Александар I са жељом да направи резиденцију за своје синове (престолонаследника Петра II, краљевића Томислава и краљевића Андреја), али није доживео да види завршетак радова. Изградњу двора довршио је кнез Павле који је, као велики љубитељ уметности, двор опремио вредним уметничким делима.

Уз двор, саграђени су и кухиња и гаража, који су са централним објектом повезани подземним тунелом. Пред почетак Другог светског рата у Европи, кнез Павле је објекту придодао и подземно склониште.

У очекивању пунолетства Петра II Карађорђевића, Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.

Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата Слободана Милошевића (1997 — 2000), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник Белорусије, Александар Лукашенко 1999. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у Куманову, којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.

Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи принц Александар II са породицом. Објекат је пак, власништво Републике Србије.

Бели двор красе дела светских уметника међу којима су слике Николе Пусена, Франсоа Мијеа, Јана Бројгела, Паола Веронезеа и других, а ту је и портрет Краља Александра I од Паје Јовановића.

Трпезарија је опремљена намештајем у стилу чипендејла у којој доминира импозантна витрина са порцеланом из Севра, а Велики и Мали салон намештајем у стилу Луја XV.

Види још

• Краљевски дворови Краљевског Дома Југославије и Србије
• Дворски комплекс на Дедињу

Спољашње везе

• За додатне информације о Белом двору и дворском комплексу на Дедињу посетите одељак о дворовима у оквиру званичне презентације принца Александра II
• Опширан чланак о Белом двору на страници Политикиног забавника
• Посебна каса за Бели двор („Вечерње новости“, 27. април 2011)
• Држава на двору Карађорђевића („Политика“, 3. мај 2011)
• Петокрака на краљевом пехару („Вечерње новости“, 22. новембар 2011)