Далимилова хроника — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Чешка књижевност помоћу геџета HotCat
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:
Почиње предговором у којем аутор каже да ће „''написати колико зна о историји али да се никада не може знати све''“.
Почиње предговором у којем аутор каже да ће „''написати колико зна о историји али да се никада не може знати све''“.


'''Прво поглавље''' говори о [[Бабилон|Бабилону]], где већ на другој страни поглавља помиње [[Срби|'''Србе''']], помињући их и у даљем тексту на више места.<ref>[http://archive.org/details/dalimilovakronik00dali Далимилова Хроника] -{Novým jazykem pepsal V. Flajhans}- (1920)</ref> Помен Срба Далимила у свом делу, може бити и једно од значајнијих историјских докумената за историју [[Србије|Србије]] и [[Балкан|Балкан]].
'''Прво поглавље''' говори о [[Бабилон|Бабилону]], где већ на другој страни поглавља помиње [[Срби|'''Србе''']], помињући их и у даљем тексту на више места.<ref>[http://archive.org/details/dalimilovakronik00dali Далимилова Хроника] -{Novým jazykem pepsal V. Flajhans}- (1920)</ref> Помен Срба Далимила у свом делу, може бити и једно од значајнијих историјских докумената за историју [[Србије|Србије]] и [[Балкан|Балкана]].


== Неки од одломака: (''Слободан превод'') ==
== Неки од одломака: (''Слободан превод'') ==

Верзија на датум 29. јул 2012. у 07:27

Далимилвова хроника

Далимилвова хроника (чеш. Dalimilova kronika; Kronika tak řečeného Dalimila) је први историјски домкумент написан на чешком језику, па је самим тим и један од највреднијих историјских документа Чешког народа. Датира из прве половине 14. века.

Аутор хронике је Dalimil Mezeřický, називан у неким изворима и као Zak Hynek z Dubé и Havel Lemberka. Не зна се са сигурношћу ко је он био и како му је било право име али се зна да је био свештеник, болеславски каноник.

Хроника је записана из више делова. Далимил је писање започео након 1310. године. Највећи део поглавља, укупно 106, је завршен до 1314. године, а у наредних неколико година још додатна четири поглавља, уз мање допуне, до 1326. године када је хроника завршена.

Почиње предговором у којем аутор каже да ће „написати колико зна о историји али да се никада не може знати све“.

Прво поглавље говори о Бабилону, где већ на другој страни поглавља помиње Србе, помињући их и у даљем тексту на више места.[1] Помен Срба Далимила у свом делу, може бити и једно од значајнијих историјских докумената за историју Србије и Балкана.

Неки од одломака: (Слободан превод)

Поглавље: I. O BABYLONSKO VŽI. (поглавље 1, страна 2.)
"Mezi jinými Srbové, (Међу осталим Србима,)
тu kdežto bydlí Rekové, (а где живе и Грци,)
podle more se usadili, (смештени крај мора,)
až do Ríma se rozminožili." (до Рима се размножили.)

Поглавље: I. O BABYLONSKO VŽI. (поглавље 1, страна 3.)
V srbském jazyku jest země, (У српском језику постоји земља,)
jiež Charvátci jest jmě. (Харватци јој је име,)
V tej zemi bieše lech, (у њој беше један влах,)
jemuž jmě bieše Čech. (који се звао Чех.)

Референце

  1. ^ Далимилова Хроника Novým jazykem pepsal V. Flajhans (1920)

Спољашње везе

  • Kronika Dalimila w LitDok Europa Środkowo-Wschodnia / Herder-Institut (Marburg)