Надрље — разлика између измена
Нема описа измене |
м + у Србији |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
|гдуж=20.9597 |
|гдуж=20.9597 |
||
}} |
}} |
||
'''Надрље''' је насеље у [[општина Рековац|општини Рековац]] у [[Поморавски округ|Поморавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 229 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 339 становника). |
'''Надрље''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Рековац|општини Рековац]] у [[Поморавски округ|Поморавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 229 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 339 становника). |
||
== Историја == |
== Историја == |
Верзија на датум 31. јул 2012. у 14:37
Надрље | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Рековац |
Становништво | |
— 2011. | 229 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 48′ 15″ С; 20° 57′ 35″ И / 43.8042° С; 20.9597° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 495 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | JA |
Надрље је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2002. било је 229 становника (према попису из 1991. било је 339 становника).
Историја
До Другог српског устанка Надрље (тада Надрља или Надрле) се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Надрље улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Демографија
У насељу Надрље живи 206 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,2 година (54,4 код мушкараца и 56,1 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,52.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 0 | ||
80+ | 4 | 4 | ||
75—79 | 9 | 10 | ||
70—74 | 18 | 12 | ||
65—69 | 19 | 20 | ||
60—64 | 14 | 19 | ||
55—59 | 5 | 5 | ||
50—54 | 7 | 10 | ||
45—49 | 10 | 4 | ||
40—44 | 7 | 3 | ||
35—39 | 3 | 2 | ||
30—34 | 2 | 4 | ||
25—29 | 3 | 3 | ||
20—24 | 4 | 2 | ||
15—19 | 2 | 2 | ||
10—14 | 8 | 4 | ||
5—9 | 2 | 4 | ||
0—4 | 1 | 1 | ||
Просек : | 54,4 | 56,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 109 | 20 | 73 | 16 | 0 | 0 |
Женски | 100 | 2 | 73 | 23 | 1 | 1 |
УКУПНО | 209 | 22 | 146 | 39 | 1 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 53 | 48 | 0 | 0 | 2 |
Женски | 28 | 27 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 81 | 75 | 0 | 0 | 2 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 |
Референце
- ^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12. 07. 2012.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.