Надрље — разлика између измена

Координате: 43° 48′ 15″ С; 20° 57′ 35″ И / 43.8042° С; 20.9597° И / 43.8042; 20.9597
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м + у Србији
Ред 15: Ред 15:
|гдуж=20.9597
|гдуж=20.9597
}}
}}
'''Надрље''' је насеље у [[општина Рековац|општини Рековац]] у [[Поморавски округ|Поморавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 229 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 339 становника).
'''Надрље''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Рековац|општини Рековац]] у [[Поморавски округ|Поморавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 229 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 339 становника).


== Историја ==
== Историја ==

Верзија на датум 31. јул 2012. у 14:37

Надрље
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаРековац
Становништво
 — 2011.229
Географске карактеристике
Координате43° 48′ 15″ С; 20° 57′ 35″ И / 43.8042° С; 20.9597° И / 43.8042; 20.9597
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина495 m
Надрље на карти Србије
Надрље
Надрље
Надрље на карти Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Надрље је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2002. било је 229 становника (према попису из 1991. било је 339 становника).

Историја

До Другог српског устанка Надрље (тада Надрља или Надрле) се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Надрље улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Демографија

У насељу Надрље живи 206 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,2 година (54,4 код мушкараца и 56,1 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,52.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 633
1953. 649
1961. 647
1971. 574
1981. 442
1991. 339 331
2002. 229 239
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
223 97,37%
Муслимани
  
2 0,87%
Македонци
  
2 0,87%
непознато
  
2 0,87%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12. 07. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе