Катапулт

Катапулт

Катапулт је справа за опсаду која користи полугу за бацање пројектила на велике удаљености. Име је настало од грчке речи κατα (за) и βαλλειν (бацање (пројектила)). Катапулт је обично прављен за само време опсаде, многе армије су носиле само делове катапулта, јер је дрво за његову израду било веома доступно.

Типови

Катапулти се могу поделити по начину стварања и отпуштања енергије потребне за лансирање пројектила. Први катапулт је настао у Грчкој од ручних лансера (лукова, самострела, праћки...). Био је то у ствари огроман самострел укопан у земљу. Следећа генерација је био још већи самострел али овога пута намонтиран на подметач.

Након тога развијају се и торзиони катапулти, имали су два кабла који су се увијали, касние верзије балисте и орангера. Кроз доњи део дела који садржи пројектил и горњег дела подметача провачио се канап, који би се увртао и тако стварао торзиону енергију. Они су имали руку са корпом на крају и обично праћку која је држала крај руке.

Последњи модел катапулта је Требочет који користи земљину гравитацију за покретање руке.

Историја

Француска војска користи катапулт за бацање ручних граната у непријатељске ровове

Први катапулти у европи појавили су се у грчкој око 400. п. н. е. Александар Велики је унео идеју да их користи као подршку на бојном пољу. Римљани су такође доста користили ови справу. Катапулт се користи све док га топ није заменио у 14. веку мада има записа да се користио и након тога. У средњевековном добу катапулт је служио и као биолошко оружје, он се користио за бацање заражених животиња (нпр. куга) у опкољене градове.

Последња војна употреба катапулта је била током Првог светског рата, током раних дана рата када су коришћени за бацање ручних граната преко ничије земље у непријатељске ровове.

Види још

• Списак оружја у средњем веку