Мултиверзум — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато hi:महाब्रह्माण्ड
м Робот: додато fi:Multiversumi
Ред 35: Ред 35:
[[ru:Мультивселенная]]
[[ru:Мультивселенная]]
[[simple:Multiverse]]
[[simple:Multiverse]]
[[fi:Multiversumi]]
[[sv:Multiversum]]
[[sv:Multiversum]]
[[th:สหภพ]]
[[th:สหภพ]]

Верзија на датум 8. август 2012. у 08:23

Мултиверзум је назив за хипотетичку замисао да постоји више универзума, који заједно чине једну целину свега постојећег. Различити универзуми називају се паралелни универзуми. Постоје различите хипотезе о стању у мултиверзуму, каквог је облика, типови универзума, хијерархијски модел...

Мултиверзум је тема многих области: космологије, физике, филозофије, теологије и научне фантастике.

Назив мултиверзум смислио је Вилијам Џејмс, а популаризовао га је Мајкл Муркок аутор научне фантастике. Пополарни називи осим паралелних универзума су: алтернативни, квантни универзуми, паралелни светови, алтернативне релалности.

Наука своје утемељење теорије о постојању више паралелних универзума налази у чињеници да су многе константе у нашем универзуму на самој граници постојања нас као живих бића, па и самог универзума. То су константе које су једноставно такве и не могу се мењати. Тако, на пример, да је гравитациона константа само мало мања, не би се могли ни формирати планете и звезде већ би се после великог праска све отиснуло у виду хаотичних елемената. Са друге стране, да је та константа само мало већа, свемир би се угрушао сам у себе под дејством гравитације елемената у њему и вратио у почетно стање сингуларности много пре настанка планета па и живота на њима (ако ни једног другог, онда бар нашег). То је само један од примера, а има их много. На примеру наше планете таквих примера је још више. Зато се поставља питање, имамо ли ми заиста толико среће, или је нешто друго разлог. Објашњење овог феномена дале су многе теорије, али су и настајале нове. Поред религије која баш у томе види свој веома јак аргумент приписујући све Божијем стваралаштву (уједно најлакше и најлогичније објашњење коме се не може порећи веома јака аргументација), позната је још и Антрополошка теорија којим се на неки начин даје један универзални одговор-да је другачије нас не би ни било, па не би имао ко ни да поставља питање. Слично идеји Антрополошке теорије која дозвољава идеју о више универзума који почињу и завршавају се, па смо у једном од њих и ми да постављамо питања, Квантна теорија допушта постојања бескрајног броја универзума. Разлика је у томе што Квантна претпоставља њихово истовремено постојања. Сваки догађај који има више потенцијалних исхода, има по овој теорији по један универзум за сваки могући исход што чини бескрајан број различитих универзума.

Како су докази за такву тврдњу у најмању руку дискутабилни, а практична вредост више застрашујућа него стварна, овакав концепт стварности је много већу примену нашао у научној фантастици него у теорији, иако је допринос саме Квантне торије непроцењив