Раде Ћалдовић — разлика између измена

Раде Ћалдовић
Раде Ћалдовић
Датум рођења	6. октобар 1950.
Место рођења	Београд, ФНРЈ
Датум смрти	15. фебруар 1997. (46 год.)
Место смрти	Београд, СРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 19. август 2012. у 13:05

Раде „Ћента“ Ћалдовић (рођен 6. октобра 1950. на Звездари, у Београду, убијен 15. фебруара 1997. у Београду) је био познати српски криминалац и један од најближих сарадника Љубомира Магаша. Осуђиван је за изнуду новца, уцене, тешко разбојништво и крађу, а био је оптуживан и за кривично дело силовања.

Биографија

Раде Ћалдовић је рођен као друго дете у породици Милана и Божидарке Ћалдовић. Ћалдовићи су имали још два сина: старијег Момчила, званог Мошке, и најмлађег Драгана, званог Ћатана. Милан Ћалдовић је био возач при полицији, а Божидарка Ћалдовић домаћица. Средином 1960их породица се одселила у Земун, у насеље „Марија Бурсаћ“.

Средином шездесетих на једној игранци у Дому омладине је упознао Љубомира Магаша, са којим је постао нераздвојан. Први пут је ухапшен 1967. године заједно са Магашем и Зораном Милосављевићем „Робијом“ због сумње да су силовали једну девојку. Због недостатка доказа, Ћалдовић и Милосављевић су пуштени на слободу, а Магаш је осуђен на две године и осам месеци затвора, које је одслужио у затвору у Сремској Митровици. Две године касније оженио се својом дугогодишњом девојком Маријом.

У марту 1971. године заједно са Магашем и Дачом је отпутовао у Италију, у Милано.

Европа

Раде Ћалдовић је 1972. године у Верони рањен у стомак.^[1] Убрзо после рањавања Ћента је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама и нападима на италијанске и аустријске златаре због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком 1974. године Ћалдовић је отишао у Француску а након извесног времена у Немачку у Франкфурт. У немачкој полицији је вођен и под лажним именима као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остао на слободи. Због великог притиска који је долазио од стране полиције и новинара Раде Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и Холандију, где је време проводио најчешће у коцкарским круговима.

При самом доласку у Холандију Ћалдовић је ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа црногорске групе Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат, а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, Ћалдовић је у року од два дана извршио освету — Кривокапић је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, Раде Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница коју је потписао истражни судија

Дана 27. октобра 1978. године око десет сати у Бечу, Аустрија, у кафеу „Хаутпност“, улица Флајшмаркт број 28, лишили су живота Кривокапић Вељка, рођеног 1947. године у Фекетићу, општина Мали Иђош. И то из безобзирне освете што је овај, нешто раније хицем из пиштоља ранио Радета Ћалдовића Ћенту. То су учинили на безобзиран начин, тако што су Магаш и Булић држали Кривокапића, а Ћалдовић га ударао пуном винском флашом по глави, све док Кривокапић није престао да даје знаке живота

^[2]:

Након извесног времена потерница за њима тројицом је обустављена због недостатка доказа да су учествовали у убиству Вељка Кривокапића.

Пошто се поново вратио у Немачку где је иначе бесправно боравио, Ћалдовић је поднео захтев за издавање политичког азила. Немачке власти су то одбиле, па је Ћалдовић одлучио да заједно са својим пријатељем Љубом Магашем приступи српском емигрантском „Равногорском покрету“ и тако себи обезбеди стално боравиште на подручју СР Немачке. Велика потера немачке полиције за Ћалдовићем почела је оног тренутка када је 1981. године купио најновији и најскупљи модел мерцедеса „Бенз 500СЛ“, тадашњег аутомобила године у Немачкој. То је побудило нове сумње јер Ћалдовић није био запослен те није имао ни основне приходе.

Године 1982. немачка полиција је напокон ухапсила Радета Ћалдовића због сумње да је учествовао у изнуђивању новца од коцкарског клуба у улици Кајзештрасе у Минхену. Пошто је ухапшен на делу приликом пуцњаве немачка полиција је имала довољно доказа да Ћалдовића и његове сараднике осуди на дугогодишњи затвор. Немачки „Шпигл“ је објавио да је напокон ухапшен главни рекеташ на подручју Минхена. „Шпигл“ је такође тврдио да више готово и да нема италијанског и кинеског ресторана, пицерије и јавне куће која не плаћа рекет осумњиченом. Због ових уцена с тешким разбојништвом, године 1985. Раде Ћалдовић је осуђен на затворску казну од три године и четири месеца затвора. Затворску казну је издржавао у затвору Ландсберг, у близини Минхена. Када је 10. новембра 1986. године испред Земаљског суда у Франкфурту убијен Љубомир Магаш, немачка полиција га је прогласила за новог „кума“ југословенског подземља.

По изласку из затвора крајем 1980их, да би добио дозволу за останак у Немачкој, Ћалдовић је склопио лажни брак са својом пријатељицом Бргит. После извесног времена и даље је био на мети немачке полиције која га је сумњичила за неколико тешких крађа. Након тога се преселио у Офенбах где је живео са својом породицом све док 1992. године није протеран из Немачке.

Повратак у Београд

Чим је протеран из Немачке Ћалдовић се вратио у Београд, где се није много задржавао пошто је убрзо морао да оде у Јужноафричку Републику, у Јоханесбург. Када се поново вратио у Београд, започео је послове у Београду и Атини где је отворио фирму.

Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством Александара „Кнелета“ Кнежевића, убијеног 28. октобра 1992. године у београдском хотелу „Хајат“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил "Крајслер Вранглер" од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.^[3]

Средином новембра 1993. године на Ћалдовића је извршен неуспели атентат. Наиме у паркираној „Лади“ непосредно поред Ћентиног „Мерцедеса“ активирана је експлозивна направа, али је Ћалдовић овог пута прошао само са лакшим телесним повредама. Од тог тренутка је ангажовао и неколико телохранитеља.

Убиство

Ћента је убијен у ноћи 14. на 15. фебруар 1997. године.^[4] Непознати убица га је кроз бочно стакло изрешетао аутоматским оружјем, док је седео у свом возилу, у Француској улици у Београду. Са њим је у колима убијена и Маја Павић, новинарка ТВ Пинк и венчана кума Светлане Ражнатовић.

Спољашње везе

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=50079&sectionId=39&seriesId=0

Референце

^ GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2
^ Marko Lopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1
^ Društvo | Novosti.rs
^ http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/1107/1107_18.HTM Наша Борба: Масакр у ноћи Св. Валентина

[1] GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2

[2] Marko Lopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1

[3] Društvo | Novosti.rs

[4] ttp://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/1107/1107_18.HTM Наша Борба: Масакр у ноћи Св. Валентина

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 28: / Ред 28: @@
 ==Европа==
-Раде Ћалдовић је [[1972]]. године у [[Верона|Верони]] рањен у стомак.<ref>http://gangstersinc.tripod.com/YugoPup2.html</ref> Убрзо после рањавања Ћента је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама и нападима на италијанске и аустријске златаре због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком [[1974]]. године Ћалдовић је отишао у [[Француска|Француску]] а након извесног времена у Немачку у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. У немачкој полицији је вођен и под лажним именима као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остао на слободи. Због великог притиска који је долазио од стране полиције и новинара Раде Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и [[Холандија|Холандију]], где је време проводио најчешће у коцкарским круговима.
+Раде Ћалдовић је [[1972]]. године у [[Верона|Верони]] рањен у стомак.<ref>[http://gangstersinc.tripod.com/YugoPup2.html GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2<!-- Bot generated title -->]</ref> Убрзо после рањавања Ћента је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама и нападима на италијанске и аустријске златаре због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком [[1974]]. године Ћалдовић је отишао у [[Француска|Француску]] а након извесног времена у Немачку у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. У немачкој полицији је вођен и под лажним именима као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остао на слободи. Због великог притиска који је долазио од стране полиције и новинара Раде Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и [[Холандија|Холандију]], где је време проводио најчешће у коцкарским круговима.
 При самом доласку у Холандију Ћалдовић је ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа црногорске групе Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат, а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, Ћалдовић је у року од два дана извршио освету — Кривокапић је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, Раде Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница коју је потписао истражни судија
@@ Ред 45: / Ред 45: @@
 Чим је протеран из Немачке Ћалдовић се вратио у [[Београд]], где се није много задржавао пошто је убрзо морао да оде у [[Јужноафричка Република|Јужноафричку Републику]], у [[Јоханесбург]]. Када се поново вратио у Београд, започео је послове у Београду и [[Атина|Атини]] где је отворио фирму.
-Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством [[Александар Кнежевић|Александара „Кнелета“ Кнежевића]], убијеног [[28. октобра]] [[1992]]. године у београдском хотелу „[[Хајат]]“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил "Крајслер Вранглер" од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.<ref>http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2004-10-27&feljton=4264</ref>
+Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством [[Александар Кнежевић|Александара „Кнелета“ Кнежевића]], убијеног [[28. октобра]] [[1992]]. године у београдском хотелу „[[Хајат]]“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил "Крајслер Вранглер" од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2004-10-27&feljton=4264 Društvo | Novosti.rs<!-- Bot generated title -->]</ref>
 Средином новембра 1993. године на Ћалдовића је извршен неуспели [[атентат]]. Наиме у паркираној „Лади“ непосредно поред Ћентиног „Мерцедеса“ активирана је експлозивна направа, али је Ћалдовић овог пута прошао само са лакшим телесним повредама. Од тог тренутка је ангажовао и неколико телохранитеља.