Жумберак (планина) — разлика између измена

Координате: Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:45.75.00
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 23: Ред 23:
}}
}}
'''Жумберак''' ({{јез-сл|Gorjanci}}) је [[планина]] у северозападној [[Хрватска|Хрватској]] и југоисточној [[Словенија|Словенији]]. Највиши врх Жумберка је [[Света Гера]] на хрватској страни планине, висок 1181 -{m}-. Мада је Жумберак ниска планина, због околних предела равничарског типа доима се већи и виши него шта стварно јесте. Жумберак је под буковом шумом, а у нижим деловима под шумом букве и [[храст]]а. Планина је слабо настањена. На хрватској страни се налазе велеград [[Загреб]], [[Самобор]] и [[Карловац]], а на словеначкој градови [[Ново Место]], [[Брежице]] и [[Метлика]]. Иако територијално половина припада Хрватској, а половина Словенији, Словенци својатају и део хрватског Жумберка око Свете Гере. Главни пут који пролази по Жумберку је хрватски државни пут -{D505}- који води од Самобора до Карловца, а пролази читавим хрватским делом Жумберка. Жумберак има три дела: '''Жумберачка гора''', '''Самоборска гора''' и '''Јасканска Пљешивица'''. Жумберак се у Хрватској такође назива „Алпска Хрватска“. На Жумберку се налази неколико затворених [[рудник]]а у којима су се вадили [[бакар]], [[злато]] и [[гвожђе]].
'''Жумберак''' ({{јез-сл|Gorjanci}}) је [[планина]] у северозападној [[Хрватска|Хрватској]] и југоисточној [[Словенија|Словенији]]. Највиши врх Жумберка је [[Света Гера]] на хрватској страни планине, висок 1181 -{m}-. Мада је Жумберак ниска планина, због околних предела равничарског типа доима се већи и виши него шта стварно јесте. Жумберак је под буковом шумом, а у нижим деловима под шумом букве и [[храст]]а. Планина је слабо настањена. На хрватској страни се налазе велеград [[Загреб]], [[Самобор]] и [[Карловац]], а на словеначкој градови [[Ново Место]], [[Брежице]] и [[Метлика]]. Иако територијално половина припада Хрватској, а половина Словенији, Словенци својатају и део хрватског Жумберка око Свете Гере. Главни пут који пролази по Жумберку је хрватски државни пут -{D505}- који води од Самобора до Карловца, а пролази читавим хрватским делом Жумберка. Жумберак има три дела: '''Жумберачка гора''', '''Самоборска гора''' и '''Јасканска Пљешивица'''. Жумберак се у Хрватској такође назива „Алпска Хрватска“. На Жумберку се налази неколико затворених [[рудник]]а у којима су се вадили [[бакар]], [[злато]] и [[гвожђе]].

==Срби у Жумберку==

У Жумберак су били насељени српски православни ускоци и избеглице из Сења, пореклом Срби из Босне, Старе Херцеговине и Србије, који су говорили штокавксим дијалектом и били под јуридиксциојом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. У званичним документима католичке цркве и Хабзбуршког царства ови православни Срби називани су „Рашани или ускоци“ по [[Рашка|Рашкој]], „Срби (Сервиани) или Рашани (Расциани)“, „Власи или ускоци“, „Власи или Рашани“, само Власи, како су православне Србе називали Турци и „шизматици“ по расколу цркава из 1054. године. У изворима најчешће „Власи или ускоци“, а ређе „Сервианима или Расцианима“ <ref> Новија студија у Хрватској из 2002, З. Куделић, ''Први марчански гркокатолички бискуп Симеон (1611-1630)'', стр. 1, вид. http://hrcak.srce.hr/file/44930 </ref>.

Турска војска је [[1529]]. претрпела пораз приликом опсаде Беча. Тада су хришћани из тадашње Турске понадали се у бољу будућност. Преко аустријских обавештајаца и доушника ступили су народни прваци из околине [[Срб (град)|Срба]], [[Унац|Унца]] и [[Гламоч]]а са аустријским војним властима и одлучили се да пређу на аустријску страну. До тога је дошло [[1530]]. године. Ускоци су прбегли са територије турске државе, око 50 породица.

Првенствено су насељени у луку Купа, Жумберак (данас у Хрватској), Метлику, Черномељ (данас Словенија), Пољан и Лож села и крајеве који су били прилично опустошени од Турака.

Средином [[1531]]. године стигла је још једна група ускока из долине Цетине, око 1000.

[[Краљ Фердинанд Хоенцолерн|Краљ Фердинанд]] је 5. јуна 1535. даровао ускоцима (око 7000) земљиште у Жумберку и ослободио их у року од 20 година било каквог пореза и рада уз обавезу да на краљев позив морају да се одазову у војску о свом трошку. То је уједно био и почетак Војне крајине на подручју данашње Хрватске.

До трећег насељавања дошло је 1538. и четврта 1538. из околине Срба и Цетине.

===Поунијаћење, покатоличење и кроатизација Срба у Жумберку===
{{сређивање|||||Географија}}
Под притиском католичке цркве и касније и аустријске државе [[Марчанска епархија|српски православна епархија са седштем у Марчи]] постепено је превођена у унију (покатоличена), што је коначно довршено у другој половини -{XVIII }-века. Један део православних Срба је [[унија|поунијаћен]] и остао је у унији као верници [[Гркокатолици|Гркокатоличке цркве]] у Жумберку, где се у [[Крижевци|Крижевцима]], данас налази седиште грко-католика за цео простор Хрватске и Србије. Други део православних Срба који се поунијатио и припадао [[Гркокатоличка црква |Гркокатоличкој цркви]], која има обреде као у православној цркви и споља изгледа као православна, али је у унији са Римом, преведен постепено потпуно у католичку цркву. Поред унијаћења и покатоличења, обављена је и темељна кроатизација, похрваћивање српских ускока у Жумберку где је данас у великој већини становништво које се изјашњава као Хрвати. Занимљиво је да у суседној Словенији у [[Бела Крајина|Белој Крајини]], подручју које се ослања на Жумберак на Хрватској страни, српски ускоци истог порекла из исте групе досељеника се изјашњавају као Срби (мада и ту има оних који се изјашњавају и као Хрвати).
<ref> Новија студија у Хрватској из 2002, З. Куделић, „Први марчански гркокатолички бискуп Симеон (1611-1630)“ вид. http://hrcak.srce.hr/file/44930 </ref>.

==Попис насељених српских ускока у Жумберку из 1551.==

На основу пописа може се закључити много о пореклу ускока. Највећи број имена са пописа је словенског порекла, сразмерно највећи број с кореном „вук“. [[Власи (Балкан)|Романског]] утиција је врло мало те су и ону у словенско-романској симбиози, а ако је и „било романског етничког [Власи у етничком смислу] супстрата мало је потврда за њих“ <ref>Сајт општине Жумберак, „Повијест Жумберка“, вид. http://mojzumberak.com/ - 1k </ref>.

У попису 331 војника-ускока под командом капетана Ивана Ленковића из Сења из 1551. године који су настањени у Жумберку сачувана су имена и презимена, имена села у којима бораве, и број десетине којој припадају. Месечна плата била је измешу 8 и 24 форинте.

место Алб <br>

Радул Поповић -{(Radull Popouitsch}- (26))<br>

Рајко Поповић -{(Rayagkh Popouitsch}- (26))<br>

Вукдраг Поповић -{(Vugkhdrag Popouitsch}- (26))<br>

Веља Поповић -{(Wella Popouitsch}- (26))<br>


Крестово (-{Chresstouw, Chresstouo}-)<br>


Вукша Житковић (-{Vugkhscha Zuitkhouitsch}- (17))<br>

Иван/Јован Јуришић (-{Iuan Jurieuitsch}- (28))<br>


место (-{Chuditscheudoll}-)<br>


Рака Вукићевић (-{Ragkha Vugkhitscheuitsch]- (17))<br>


Митар Микулић (-{Mittar Micullitsch}- (4))<br>

Петар Микулић (-{Petter Micullitsch}- (4))<br>

Михаило Вукићевић (Michall Vugkhitscheuitsch (6))<br>

Вукдраг Вукићевић (Vugkhdrag Vuitschitsch (6))<br>


И даље детаљан попис имена као што су Петар Поповић, Милош Марић, Вујица Милошевић, Вујица Хераковић, Миливој Хераковић, Јован Поповић, Миле, Радул и Секула Прерадовић, Веља Радојевић, Вујин Радмановић, Вукоман Дејановић, Радосав Димитровић, Херак Радановић итд<ref>За цео попис вид. сајт општине Жумберак Сајт општине Жумберак, „Повијест Жумберка“, вид. http://www.mojzumberak.com/ - 1k </ref>.

==Референце==

{{извори|2}}

==Спољашње везе==
* [http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Istorija-Zumberak-L.htm Doseljavanje Srba na područje Žumberka]


{{клица-планина}}
{{клица-планина}}

Верзија на датум 21. август 2012. у 21:21

Жумберак (Горјанци)
Горјанци са словеначке стране
Географске карактеристике
КоординатеКоординате: Географску ширину није могуће обрадити као број:45.75.00
{{#coordinates:}}: invalid latitude
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:45.75.00
{{#coordinates:}}: invalid latitude
Географија
Lua грешка in Модул:Location_map at line 347: Вредност "15.33.33" унесена за longitude није валидна.
Државе Словенија  Хрватска

Жумберак (словен. Gorjanci) је планина у северозападној Хрватској и југоисточној Словенији. Највиши врх Жумберка је Света Гера на хрватској страни планине, висок 1181 m. Мада је Жумберак ниска планина, због околних предела равничарског типа доима се већи и виши него шта стварно јесте. Жумберак је под буковом шумом, а у нижим деловима под шумом букве и храста. Планина је слабо настањена. На хрватској страни се налазе велеград Загреб, Самобор и Карловац, а на словеначкој градови Ново Место, Брежице и Метлика. Иако територијално половина припада Хрватској, а половина Словенији, Словенци својатају и део хрватског Жумберка око Свете Гере. Главни пут који пролази по Жумберку је хрватски државни пут D505 који води од Самобора до Карловца, а пролази читавим хрватским делом Жумберка. Жумберак има три дела: Жумберачка гора, Самоборска гора и Јасканска Пљешивица. Жумберак се у Хрватској такође назива „Алпска Хрватска“. На Жумберку се налази неколико затворених рудника у којима су се вадили бакар, злато и гвожђе.

Срби у Жумберку

У Жумберак су били насељени српски православни ускоци и избеглице из Сења, пореклом Срби из Босне, Старе Херцеговине и Србије, који су говорили штокавксим дијалектом и били под јуридиксциојом Српске православне цркве, Пећке патријаршије. У званичним документима католичке цркве и Хабзбуршког царства ови православни Срби називани су „Рашани или ускоци“ по Рашкој, „Срби (Сервиани) или Рашани (Расциани)“, „Власи или ускоци“, „Власи или Рашани“, само Власи, како су православне Србе називали Турци и „шизматици“ по расколу цркава из 1054. године. У изворима најчешће „Власи или ускоци“, а ређе „Сервианима или Расцианима“ [1].

Турска војска је 1529. претрпела пораз приликом опсаде Беча. Тада су хришћани из тадашње Турске понадали се у бољу будућност. Преко аустријских обавештајаца и доушника ступили су народни прваци из околине Срба, Унца и Гламоча са аустријским војним властима и одлучили се да пређу на аустријску страну. До тога је дошло 1530. године. Ускоци су прбегли са територије турске државе, око 50 породица.

Првенствено су насељени у луку Купа, Жумберак (данас у Хрватској), Метлику, Черномељ (данас Словенија), Пољан и Лож села и крајеве који су били прилично опустошени од Турака.

Средином 1531. године стигла је још једна група ускока из долине Цетине, око 1000.

Краљ Фердинанд је 5. јуна 1535. даровао ускоцима (око 7000) земљиште у Жумберку и ослободио их у року од 20 година било каквог пореза и рада уз обавезу да на краљев позив морају да се одазову у војску о свом трошку. То је уједно био и почетак Војне крајине на подручју данашње Хрватске.

До трећег насељавања дошло је 1538. и четврта 1538. из околине Срба и Цетине.

Поунијаћење, покатоличење и кроатизација Срба у Жумберку

Под притиском католичке цркве и касније и аустријске државе српски православна епархија са седштем у Марчи постепено је превођена у унију (покатоличена), што је коначно довршено у другој половини XVIII века. Један део православних Срба је поунијаћен и остао је у унији као верници Гркокатоличке цркве у Жумберку, где се у Крижевцима, данас налази седиште грко-католика за цео простор Хрватске и Србије. Други део православних Срба који се поунијатио и припадао Гркокатоличкој цркви, која има обреде као у православној цркви и споља изгледа као православна, али је у унији са Римом, преведен постепено потпуно у католичку цркву. Поред унијаћења и покатоличења, обављена је и темељна кроатизација, похрваћивање српских ускока у Жумберку где је данас у великој већини становништво које се изјашњава као Хрвати. Занимљиво је да у суседној Словенији у Белој Крајини, подручју које се ослања на Жумберак на Хрватској страни, српски ускоци истог порекла из исте групе досељеника се изјашњавају као Срби (мада и ту има оних који се изјашњавају и као Хрвати). [2].

Попис насељених српских ускока у Жумберку из 1551.

На основу пописа може се закључити много о пореклу ускока. Највећи број имена са пописа је словенског порекла, сразмерно највећи број с кореном „вук“. Романског утиција је врло мало те су и ону у словенско-романској симбиози, а ако је и „било романског етничког [Власи у етничком смислу] супстрата мало је потврда за њих“ [3].

У попису 331 војника-ускока под командом капетана Ивана Ленковића из Сења из 1551. године који су настањени у Жумберку сачувана су имена и презимена, имена села у којима бораве, и број десетине којој припадају. Месечна плата била је измешу 8 и 24 форинте.


место Алб

Радул Поповић (Radull Popouitsch (26))

Рајко Поповић (Rayagkh Popouitsch (26))

Вукдраг Поповић (Vugkhdrag Popouitsch (26))

Веља Поповић (Wella Popouitsch (26))


Крестово (Chresstouw, Chresstouo)


Вукша Житковић (Vugkhscha Zuitkhouitsch (17))

Иван/Јован Јуришић (Iuan Jurieuitsch (28))


место (Chuditscheudoll)


Рака Вукићевић (-{Ragkha Vugkhitscheuitsch]- (17))


Митар Микулић (Mittar Micullitsch (4))

Петар Микулић (Petter Micullitsch (4))

Михаило Вукићевић (Michall Vugkhitscheuitsch (6))

Вукдраг Вукићевић (Vugkhdrag Vuitschitsch (6))


И даље детаљан попис имена као што су Петар Поповић, Милош Марић, Вујица Милошевић, Вујица Хераковић, Миливој Хераковић, Јован Поповић, Миле, Радул и Секула Прерадовић, Веља Радојевић, Вујин Радмановић, Вукоман Дејановић, Радосав Димитровић, Херак Радановић итд[4].

Референце

  1. ^ Новија студија у Хрватској из 2002, З. Куделић, Први марчански гркокатолички бискуп Симеон (1611-1630), стр. 1, вид. http://hrcak.srce.hr/file/44930
  2. ^ Новија студија у Хрватској из 2002, З. Куделић, „Први марчански гркокатолички бискуп Симеон (1611-1630)“ вид. http://hrcak.srce.hr/file/44930
  3. ^ Сајт општине Жумберак, „Повијест Жумберка“, вид. http://mojzumberak.com/ - 1k
  4. ^ За цео попис вид. сајт општине Жумберак Сајт општине Жумберак, „Повијест Жумберка“, вид. http://www.mojzumberak.com/ - 1k

Спољашње везе