Банатски Бугари — разлика између измена
мНема описа измене |
м r2.7.1) (Робот: додато fi:Baanaatin bulgarialaiset |
||
Ред 38: | Ред 38: | ||
[[ru:Банатские болгары]] |
[[ru:Банатские болгары]] |
||
[[sl:Banatski Bolgari]] |
[[sl:Banatski Bolgari]] |
||
[[fi:Baanaatin bulgarialaiset]] |
Верзија на датум 22. август 2012. у 21:58
Банатски Бугари (буг. банатски българи, себе зову Палкјене (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су бугарска мањинска група која углавном живи у Банату. Они су католици и потичу из северне и северозападне Бугарске. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем немачког, мађарског, румунског и српског језика и њихових лексичких утицаја.
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у румунском и 3.000 у српском Банату, а по званичним подацима из 2002. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. Главни центри Банатских Бугара су: у Србији Скореновац, Иваново и Јаша Томић (буг. Modoš), у Румунији Санниколау Маре (срп. Велики Свети Никола, буг. Smikluš), Дудешти Веки (срп. Стари Бешенов, буг. Stár Bišnov), Винга, и град Темишвар, у Бугарској Палћени живе у селима Брдарски Геран, Асеново, Драгомирово и Гостиља.
Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре палћенским дијалектом бугарског језика, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.
Види још
Литература
- Благовест Нягулов. Банатските българи. Историята на една малцинствена общност във времето на националните държави, София 1999 г.
- Любомир Милетич Изследвания за българите в Седмиградско и Банат. София 1987
- Карол Телбизов Общинското управление на банатските български общини под австрийска и унгарска власт.-Годишник на Висшето училище за стопански и социални науки „Св. Кирил Славянобългарски“, Варна, 1945, кн. 18, с. 1-57.