Невладина организација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м r2.7.3) (Робот: додато be:Грамадская арганізацыя
Ред 48: Ред 48:
[[bg:Неправителствена организация]]
[[bg:Неправителствена организация]]
[[zh-min-nan:Hui-chèng-hú cho͘-chit]]
[[zh-min-nan:Hui-chèng-hú cho͘-chit]]
[[be:Грамадская арганізацыя]]
[[be-x-old:Грамадзкія арганізацыі]]
[[be-x-old:Грамадзкія арганізацыі]]
[[bs:Nevladina organizacija]]
[[bs:Nevladina organizacija]]

Верзија на датум 24. август 2012. у 22:51

Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у задње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина "невладина организација" користи се и термин "удружење грађана".

Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.”

Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.

Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:

  • Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група
  • Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности
  • Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религиозних и културних веровања и активности
  • Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу
  • Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.

Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.

Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:

Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).

Види још