Јајинци

Јајинци
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Вождовац
Становништво
— 2002.	6.986
Географске карактеристике
Координате	44° 44′ 00″ С; 20° 29′ 00″ И
Јајинци Јајинци на карти Града Београда

Јајинци су предграђе Београда које припадају општини Вождовац. Јајинци су место једног од највећих покоља у Србији током Другог светског рата у ком су немачке снаге убиле скоро 80.000 људи, од којих су многи били заточеници оближњег Логора Бањица.

Положај

Јајинци се налазе у долини Липничког потока. Некада су били мало село далеко од центра Београда, а данас су израсли у једно од највећих константних градилишта у Београду. Јајинци се граниче са Бањицом на северу, Кумодражом на истоку и селом Раковицом на југу. Источна граница Јајинаца је одређена потоком Јелезовац, који такође чини границу општине Раковица.

Насеље се шири од централне улице, Булевара ослобођења, који почиње у центру Београда (трг Славија). Некадашње село и засебно насеље, Јајинци су данас месна заједница у општини Вождовац и градско насеље. Оно није урбанизовано као насеље са модерним зградама (као суседна Бањица) и остало је насеље малих, породичних кућа.

Велики расадник се налази на северу Јајинаца, док је Меморијални парк Јајинци у јужном делу. Мала Утрина, западно поднасеље Јајинаца се налази у доњем току Липовачког потока, близу његовог ушћа у Јелезовац. Оно је директни наставак расадника на северу.

Становништво

Јајинци су биле одвојено насеље до 1970их, када су званично припојени ужој територији града. Константни раст становништва је заустављен током 1990их, али су након распада Југославије уз велики прилив избеглица, Јајинци наставили да расту током почетка 2000их. Становништво Јајинаца према званичним пописима (до 1971. као посебно насеље, од тада као месна заједница Београда):

• 1921. — 489
• 1931. — 922
• 1948. — 875
• 1953. — 1080
• 1961. — 2587
• 1971. — 3811
• 1981. — 4386
• 1991. — 4136.
• 2002. — 6,986.

Други светски рат

Бивши војни полигон поред Јајинаца нацисти су искористили као место за погубљење скоро 80.000 људи у периоду од 1941. до 1944. Многи од њих су били заточеници, комунисти или јавне личности који су се противили немачкој окупацији, из логора Бањица. Велики меморијални парк са спомеником жртвама је отворен 20. октобра 1964, на 20. годишњицу ослобођења Београда од стране партизана и Црвене армије.

Галерија

• 
• 
• 

Извори

• Мала енциклопедија Просвета, треће издање (1985); Просвета; ISBN 86-07-00001-2
• Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије; Свјетлост-Сарајево; ISBN 86-01-02651-6