Александар Атанацковић — разлика између измена
мНема описа измене |
м srpski navodnici |
||
| Ред 43: | Ред 43: | ||
После рата приступио је београдском [[ФК Партизан|Партизану]] за који је до [[1954]], кад је престао с активним играњем, одиграо 328 утакмица и постигао 99 голова. У дресу Партизана двапут је освајао првенство Југославије [[Првенство Југославије у фудбалу 1946/47.|1947]] и [[Првенство Југославије у фудбалу 1948/49.|1949]] године и двапут [[Куп Југославије у фудбалу 1947.|1947]] и [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]]. |
После рата приступио је београдском [[ФК Партизан|Партизану]] за који је до [[1954]], кад је престао с активним играњем, одиграо 328 утакмица и постигао 99 голова. У дресу Партизана двапут је освајао првенство Југославије [[Првенство Југославије у фудбалу 1946/47.|1947]] и [[Првенство Југославије у фудбалу 1948/49.|1949]] године и двапут [[Куп Југославије у фудбалу 1947.|1947]] и [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]]. |
||
Уз осам сусрета за екипу Београда и шест за |
Уз осам сусрета за екипу Београда и шест за „Б" репрезентацију ([[1940]] — [[1950]]), одиграо је и 15 утакмица за најбољу селекцију [[Фудбалска репрезентације Југославије|Југославије]]. Дебитовао је [[29. септембра]] [[1946.]] у пријатељској утакмици против [[Фудбалска репрезентација Чехословачке|Чехословачке]] (4:2) у Београду, а последњу утакмицу одиграо је [[11. јуна]] [[1950.]] такође пријатељску против [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарске]] (4:0) у [[Берн]]у. Учествовао је на [[Летње олимпијске игре 1948.|олимпијском турниру 1948.]] у [[Лондон]]у, на коме је репрезентација Југославије освојила сребрну медаљу. |
||
По престанку с активним играњем [[1954]], радио је у стручном штабу [[ФК Партизан|Партизана]], из кога је позајмљен и био тренер у [[ФК Сарајево|Сарајево]], [[ФК Будућност Подгорица|Будућност]] из [[Титоград]]а и [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]]. Пензионисан је [[1981.]] године. |
По престанку с активним играњем [[1954]], радио је у стручном штабу [[ФК Партизан|Партизана]], из кога је позајмљен и био тренер у [[ФК Сарајево|Сарајево]], [[ФК Будућност Подгорица|Будућност]] из [[Титоград]]а и [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]]. Пензионисан је [[1981.]] године. |
||
Верзија на датум 25. август 2012. у 08:06
| Александар | |||
|---|---|---|---|
 Александар Атанацковић | |||
| Лични подаци | |||
| Место рођења |
Београд,  Краљевина СХС | ||
| Позиција | везни играч | ||
| Клупске информације | |||
Тренутни клуб | - | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1964 - - - |
Југославија Шаблон:ЗД СФРЈ Партизан |
- 328/99 | |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1946-1948 | Шаблон:ЗД СФРЈЈугославије | 15/1 | |
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Фудбал | ||
| Олимпијске игре | ||
 |
1948. Лондон | Југославија |
Александар Атанацковић (Београд 29. април 1920 — 12. март 2005) је бивши фудбалски репрезентативац Југославије и фудбалски тренер.
Почео је да игра у београдској Југославији, а на лигашкој сцени појавио се у сезони 1937/38 године на месту левог крила. Касније је играо левог халфа и уз одличну технику и прецизан ударац, испољио је и добре организаторске способности.
После рата приступио је београдском Партизану за који је до 1954, кад је престао с активним играњем, одиграо 328 утакмица и постигао 99 голова. У дресу Партизана двапут је освајао првенство Југославије 1947 и 1949 године и двапут 1947 и 1952.
Уз осам сусрета за екипу Београда и шест за „Б" репрезентацију (1940 — 1950), одиграо је и 15 утакмица за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 29. септембра 1946. у пријатељској утакмици против Чехословачке (4:2) у Београду, а последњу утакмицу одиграо је 11. јуна 1950. такође пријатељску против Швајцарске (4:0) у Берну. Учествовао је на олимпијском турниру 1948. у Лондону, на коме је репрезентација Југославије освојила сребрну медаљу.
По престанку с активним играњем 1954, радио је у стручном штабу Партизана, из кога је позајмљен и био тренер у Сарајево, Будућност из Титограда и Раднички Ниш. Пензионисан је 1981. године.
Спољашње везе
|
|