Изотермски процес — разлика између измена
м исправљање правописних и других грешака |
м r2.7.2) (Робот: додато it:Isoterma (termodinamica) |
||
Ред 60: | Ред 60: | ||
[[gl:Proceso isotérmico]] |
[[gl:Proceso isotérmico]] |
||
[[he:תהליך איזותרמי]] |
[[he:תהליך איזותרמי]] |
||
[[it:Isoterma (termodinamica)]] |
|||
[[ja:等温過程]] |
[[ja:等温過程]] |
||
[[kk:Изотермалық процесс]] |
[[kk:Изотермалық процесс]] |
Верзија на датум 30. август 2012. у 14:38
Изотермски процес је процес при којем се температура система не мења. Систем мора бити у контакту са околином да би јој предао или из ње примио енергију потребну за одржање непроменљиве температуре.
Математички опис
Изотермски процес можемо представити математички повезивањем у формулу величина које карактеришу стање идеалног гаса(односно Бојл-Мариотовим законом) и графички уз помоћ изотерми.
Бојл-Мариотов закон
Изотермски циклус код идеалног гаса се описује Бојл-Мариотовим законом који су Роберт Бојл и Едм Мариот независно један од другог паралелно формулисали, па он по њима носи назив. Када је температура константна из једначине стања идеалног гаса следи да између запремине и притиска постоји следећа релација:
Изотерма
Графички се процес може представити уз помоћ изотерме. То је крива слична адијабати код адијабатског циклуса, с тим што је мање стрма од ње.
Промена унутрашње енергије
Пошто је при изотермском циклусу ΔТ=0 онда је и ΔU=0, где је ΔU промена унтрашње енерије система, а ΔТ промена температуре. Дакле при изотермском циклусу се унтурашња енергија идеалног гаса не мења.
Рад при изотермском процесу
Рад који се врши при изотремском процесу можемо рачунати преко површине испод изотерме у pV дијаграму. Ако гас прелази изотермски из стања 1 у стање 2 рад који се притом изврши је:
Види још
Спољашње везе
[Isothermal process](језик: енглески)