Оландска Острва

Уколико сте тражили Оланд - острва у Шведској или Немачкој, погледајте чланак Оланд.

Оландска Острва Landskapet Åland Ahvenanmaan maakunta
Застава Грб Оландских острва Грб
Химна: Ålänningens sång
Главни град	Маријехамн
Службени језик	шведски
Владавина
Гувернер1	Петер Линдбек
Председник Владе	Вивека Ериксон
Историја
Независност	нема, део Републике Финске локална аутономија од 1920, призната аутономија 1921. од Лиге народа
Географија
Површина	‍
— укупно	13.517 km2 (н/а)
— вода (%)	89
Становништво	‍
— 2005.	26.717 (н/а)
— густина	1,98 ст./km2
Економија
Валута	Евро
— стоти део валуте	‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона	UTC +2, лети UTC+3
Интернет домен	‍.ax‍
Позивни број	+358 (позивни број 18)
1 - Гувернера именује влада Финске, али нема никаква овлашћења у власти Оланда

Оландска Острва (швед. Landskapet Åland, фин. Ahvenanmaan maakunta/Ahvenanmaa) је фински архипелаг између Балтичког мора и Ботничког залива. Острва чине аутономну и демилитаризовану провинцију у Финској. Оландска острва чине Главно острво (швед. Fasta Åland), са 90% становништва, и источној архипелага са око 6.500 острва на улазу у Ботнички залив.

Историја

Оланд је један од територија које је Русија присвојила од Шведске Fredrikshamn споразумом 1809. године и острва су постала део полу-аутономног Финског војводства. Када су острва припала Русији, Швеђани нису успели да издејствују да острва не буду утврђена. То није било битно само Швеђанима, већ је и Уједињено Краљевство било забринуто да ће војно присуство на острвима угрозити комерцијалне интересе у регији.

Године 1832, Руси су почели изградњу тврђаве на острву, Бомарсунд. Тврђаву су освојили и уништили Французи и Британци 1854, као део операција на Балтику за време Кримског рата. Споразумом у Паризу 1856, Оландска острва су постала демилитаризована.

За време грађанског рата у Финској 1918, шведске трупе су се умешале као мировни посредник, између руских трупа које су биле на острвима и „белих“ и „црвених“ трупа, које су долазиле из Финске. За неколико недеља, шведске трупе су замењене немачким, по одлуци финске „беле“ владе. Од 1917, становници острва су покушавали да се припоје својој матици, Шведској. Референдум за припојење Шведској подржало је 96,2% становника. Шведски национализам је растао, као што је у Финској расло антишведско расположење, и јак став против русификације, а у корист аутономије Финске. Услед тога, било је сукоба између становника који су говорили Фински и становништва које је говорило шведски у Финској, због чега су се становници Оландских острва прибојали за будућност у таквој држави.

Упркос томе, Финска није била спремна да окупира острва, и понудили су аутономни статус уместо отцепљења. Ипак, становници нису прихватили понуду и таква нерешена ситуација је дошла пред лигу народа. Та међународна организација је одлучила да Финска задржи суверенитет, али Оландска острва треба да буду аутономна територија. Финска је имала обавезу да обезбеди становништву Оланда право на шведски језик, као и право на сопствену културу и локалне обичаје. Споразумом је загарантован неутрални статус острва, као и забрана било каквог војног присуства на острвима.

Географија

Оландска Острва са границама (плава линије - граница са Финском, црвена - граница са Шведском

Оландска острва се налазе на стратешко важном положају, на северном улазу у луку Стокхолма, улазу у Ботнички залив, као и непосредној близини Финског залива.

Оландски архипелаг се састоји из око 300 ненасељених острва и око 80 насељених, као и око 6.000 спрудова. Архипелаг се наставља на исток Turunmaan saaristo или Åbolands skärgård и који се протеже према југоисточној обали Финске. Острва су углавном камена, са мало земљане површине и оштром климом.

Површина острва чини око 1.512 km². 90% становништва живи на Главном острву (Fasta Åland), где се налази и главни град, Мариехамн. Главно острво је највеће острво са површином од 1.010 km² (70% територије Оландсих Острва), око 50 km север-југ и око 45 km исток-запад.

За време политичке кризе на острвина, постојале су разне мапе острва. На шведским мапама, већи део становништва је нацртан на главном острву, без мањих острва према Финској, како би изгледало да су острва ближа Шведској. На Финским картама, архипелаг је нацртан како се протеже према Финској, и мања острва на истоку су приказана већа, како би изгледало да су острва ближа Финској. Стварна мапа показује да је веће растојање од Шведске, него од Финске.

Политика

Аутономни статус острва је потврдила Лига народа 1921. године, као и у мало другачијем контексту при уласку Финске у Европску унију. Према споразуму, Оланд је политички неутрална и потпуно демилитаризована територија. Оланду је додељена велика аутономија у парламенту Финске 1920. године, са задњим променама 1991. Са Финским приступом у ЕУ, протокол према острвима налаже, поред осталог, да Европска унија уважи одређена ограничења за странце око права на власништво у одређеним секторима.

Оландска острва имају своју владу и парламент (Lagting). Влада зависи од парламента, по начелима парламентаризма. Оландска острва имају сопствену заставу, као и своју пошту од 1984, сопствену полицију и самостално чланство у Нордијском савету. Острва су демилитаризована, па је мушко становништво ослобођено војне обавезе.

Суверенитет Оланда припада Финској, па Оланд није независан. Оландским острвима је загарантована заступљеност у Финском парламенту кроз једног заступника.

Власти Србије су модел Оландских Острва предлагале као једно од могућих решења за будући статус Косова и Метохије током статусних преговора 2007; овај предлог није прихваћен.

Привреда

Трајекти који повезују острва

Привреда на Оланду зависи од бродарства, трговине и туризма. Бродарство чини око 40% привреде, са неколико међународних превозника који раде на Оланду. Много компанија поред бродарства су мала, са само неколико запослених. Пољопривреда и рибарство су важни у производњи хране.

Укидање пореза на бродовима између земаља Европске уније је потакнуло Финску за укидање ПДВ-а Европске уније за Оландска Острва. Ослобађање од пореза омогућује трајектима између Финске и Шведске tax-free куповину на бродовима (само ако пристану у Мариехамн). То значи да је Оланд изван царинске зоне Европске уније.

Незапосленост на острвима је 1,8% у 2004. години

Становништво

Већина становника (92,4%) говори шведски као први језик (који је и једини службени језик), остали говоре фински (5%). У осталим деловима Финске, службени су и фински и шведски језик. Етничка припадност становника је и да даље осетљива тема. Многи себе сматрају етничким Швеђанима, док има и број који себе сматрају финским Швеђанима. Језик којим се говори је ближи дијалекту шведског језика, него шведског који се говори у Финској.

Велика већина становника, 94,8% припадају Евангелистичкој Лутеранској цркви.

Спољашње везе

• Оланд - службени сајт (језик: шведски) (језик: фински) (језик: енглески) (језик: немачки) (језик: руски) (језик: шпански) (језик: француски)
• Парламент Оланда (језик: шведски) (језик: енглески)
• Влада Оланда (језик: шведски)