Жил Офман — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
м r2.7.2) (Робот: додато tr:Jules A. Hoffmann
Ред 147: Ред 147:
[[ta:சூல்ஸ் ஹொஃப்மன்]]
[[ta:சூல்ஸ் ஹொஃப்மன்]]
[[vi:Jules A. Hoffmann]]
[[vi:Jules A. Hoffmann]]
[[tr:Jules A. Hoffmann]]
[[uk:Жуль Альфонс Гоффман]]
[[uk:Жуль Альфонс Гоффман]]
[[yo:Jules A. Hoffmann]]
[[yo:Jules A. Hoffmann]]

Верзија на датум 12. септембар 2012. у 11:01

Жил Алфонс Офман
Жил Офман
Лични подаци
Датум рођења2. август 1941
Место рођењаЕхтернах, Луксембург
ОбразовањеУниверзитет у Стразбуру
Научни рад
ПољеФизиологија, Медицина
ИнституцијаФранцуски Национални центар за научна истраживања
Познат поИстраживањима активације урођеног имунитета
Награде Нобелова награда за медицину
Званични веб-сајт
www-ibmc.u-strasbg.fr/ridi/profil.php?equipe_id=10
Нобелову награду је добио заједно са Брусом Бојтлером и Ралфом Стајнманом за истраживања у области имунског система

Жил Алфонс Офман (2. август 1941 —) је француски биолог,[1] пореклом Луксембуржанин, директор и члан Управног одбора Националног центра за научна истраживања у Стразбуру, Француска. Године 2007. именован је за председника Француске академије наука.

Заједно са Брусом Бојтлером, америчким имунологом и генетичарем, добио је половину новчаног износа Нобелове награде за физиологију или медицину за 2011. за "открића у области активирања урођеног имунитета". Друга половина награде припала је Ралфу М. Стајнману, канадском имунологу и ћелијском биологу за "откриће дендритских ћелија и њихове улоге у адаптивном имунитету"). [2]

Биографија

Жил Офман рођен је 2. августа 1941. у граду Ехтернах у Луксембургу. Године 1969, На универзитету у Стразбуру Офман стекао је звање доктора наука за биологију. Од 1973. до 1974 Офман је провео постдокторске студије на Универзитету Марбург у Немачкој. Од 1964. до 1968. радио је као истраживач у француском Националном центру за научна истраживања,. Године 1974. именован је за директора истраживачког центра. Од 1978. до 2005. Офман је радио као директор Одељења „9022“ за „имунски одговор и њихов развој у инсеката." У периоду од 1993. до 2005. он је такође на челу Института за молекуларну и ћелиску биологију у Стразбуру. [3]

Жил Хофман је члан неколико академија наука широм света и носиоц бројник научних признања. [4]

Допринос науци

Научници су већ дуги низ година у потрази за чуварима имуног одговора којим се човек и друге животиње бране од напада бактерија и других микроорганизама. Захваљујући истраживањима Жила Офман и Бруса Бојтлер откривени су протеински рецептора који могу да препознају такве микроорганизме и активирају урођени имунитет, као први корак у имуном одговору организма. Њихов рад је отворио нове путеве развоја превенције и терапије инфекција, рака и инфламаторних обољења.

Најновија истраживања Жила Офман и сарадника првенствено су била усмерена на препознавању рецептора на које се везују бактеријски производи, липополисахариди (ЛПС), што може изазвати септички шок и угрозити живот у условима претеране стимулације имунског система.

Године 1998, Офман, Бојтлер и његове колеге су открили да су мишеви отпорним на (ЛПС) имали мутације гена која су биле веома сличне Toll- гену воћне мушици. Овај ген, као и Toll-рецептори (ТЛР) испоставило се да су пријемчиви рецептори за липополисахариде (ЛПС). Када се везује (ЛПС), активирају се сигнали који изазивајући запаљење, а када је појава (ЛПС) превелика, септички шок. Ова открића су показала да сисари и мушице користе сличне молекуле да активирају урођени имунитет у присуству патогених микроорганизама. Овим истраживањима Бојтлер и сарадника коначно су откривени сензори урођеног имунитета.

Откриће Офмана и Бруса Бојтлера изазвало је „експлозију“ истраживања урођеног имунитет. Око десетак различитих Toll-липопополисахаридних рецептора (ТЛРс) је до сада идентификовано код људи и мишева. Сваки од њих препознаје одређене врсте молекула уобичајен за одређени микроорганизам. Појединци са одређеним мутацијама у овим рецепторима носе повећан ризик од инфекција, док су код други генетске варијанте (ТЛРс) повезане са повећаним ризиком за хроничне запаљењске болести.

Ова открића Жила Офмана, Бруса Бојтлера и сарадника са којима је он поделио Нобелову награду на равне части, створила су могућност за даљи развој нових метода за спречавање и лечење болести, нпр. побољшане вакцине против инфекција и покушај стимулације имунског система да нападне тумор. Ова открића, такође ће нам помоћи да схватимо зашто имунски систем може да нападне наша ткива, чиме се обезбеђују и нове методе у лечењу инфламаторних (аутоимуних) болести.

У току свог рада, Офман и његове колеге идентификовале су и гене важне у другим биолошким процесима, укључујући и регулацију апсорпције гвожђа,[5] слуха, [6] и ембрионалног развоја,[7] јер њихови поремећаји код високо потентних мутагена (ENU) могу изазвати упадљиво ненормалане форме видљивих фенотипова.

Награде и почасти [8]

Институт за молекуларну и ћелијску биологију у Стразбуру, у коме Офман изучава функције имунског система.

Награде

Почасти

  • 1965: Члан Луксембуршког Института за науку „Grand-Ducal“
  • 1987: Члан Академије наука Леополдине
  • 1993: Члан Европске Академије
  • 1995: Члан Европске организације за молекуларну биологију
  • 2003: Члан Америчке академије наука и уметности
  • 2006: Страни Члан Руске академије наука
  • 2008: Страни сарадник Националне академије наука (САД)

Извори

  1. ^ (језик: енглески) „CNRS senior researcher Jules Hoffmann awarded 2011 Nobel Prize in physiology or medicine”. French National Centre for Scientific Research. 3. 10. 2011. Приступљено 4. 10. 2011. 
  2. ^ а б (језик: енглески) „Nobel Prize in Physiology or Medicine 2011” (Саопштење). Nobel Foundation. 3. 10. 2011. 
  3. ^ / en / JH / CV_FRANCAIS.pdf „Jules Alphonse HOFFMANN” Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF) (на језику: француски). Institut de Biologie Moléculaire et Cellulaire. Приступљено 3-10-2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ „Хоффманн Жюль Альфонс — профиль на сайте РАН”. Российская академия наук. Приступљено 3-10-2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ (језик: енглески) Du, X.; She, E.; Gelbart, T.; Truksa, J.; Lee, P.; Xia, Y.; Khovananth, K.; Mudd, S. et al. (2008). "The serine protease TMPRSS6 is required to sense iron deficiency". Science 320 (5879): 1088–1092. doi:10.1126/science.1157121. PMC 2430097. PMID 18451267 [1]
  6. ^ (језик: енглески) Du, X.; Schwander, M.; Moresco, E. M. Y.; Viviani, P.; Haller, C.; Hildebrand, M. S.; Pak, K.; Tarantino, L. et al. (2008). "A catechol-O-methyltransferase that is essential for auditory function in mice and humans". Proceedings of the National Academy of Sciences 105 (38): 14609–14614. doi:10.1073/pnas.0807219105. PMC 2567147. PMID 18794526. [2]
  7. ^ (језик: енглески) Smyth, I.; Du, X.; Taylor, M. S.; Justice, M. J.; Beutler, B.; Jackson, I. J. (2004). "The extracellular matrix gene Frem1 is essential for the normal adhesion of the embryonic epidermis". Proceedings of the National Academy of Sciences 101 (37): 13560–13565. doi:10.1073/pnas.0402760101. PMC 518794. PMID 15345741 [3]
  8. ^ (језик: француски) Notice biographique de Jules Hoffmann, Membre de l’Académie des sciences
  9. ^ (језик: енглески) Cancer Research Institute: William B. Coley Award Recipients
  10. ^ (језик: немачки) „Wie Säugetiere Infektionen spüren: die zukunftsweisende genetische Analyse der angeborenen Immunität – Robert-Koch-Vorlesung von Prof. Dr. Bruce Alan Beutler anlässlich der Verleihung des Robert-Koch-Preises 2004 in Berlin”. Robert-koch-stiftung.de. Приступљено 5. 10. 2011. 
  11. ^ (језик: енглески) „2007 Balzan Prize for Innate ImmunityBruce Beutler and Jules Hoffmann”. Balzan.org. 29. 12. 1957. Приступљено 5. 10. 2011. 
  12. ^ (језик: енглески)The Shaw Prize in Life Science and Medicine 2011 bei shawprize.org; abgerufen am 8. Juni 2011

Библиографија

  1. HOFFMANN J.A., PORTE A. & JOLY P. Présence d'un tissu hématopoiétique au niveau du diaphragme dorsal de Locusta migratoria. C.R. Acad. Sciences, Paris (1968) 267, 1882-1883
  2. HOFFMANN J.A. Blood-forming tissues in Orthopteran Insects: an analogue to Vertebrate hemopoietic organs. Experientia (1973) 29, 50-51
  3. KARLSON P., KOOLMAN J. & HOFFMANN J.A. Biochemistry of ecdysone Amer. Zool. (1975) 15, 49-59
  4. LAGUEUX M., HETRU C., LUU B. & HOFFMANN J.A. Adult ovaries of Locusta migratoria contain the sequence of biosynthetic intermediate for ecdysone. Life Sciences (1978) 22, 2141-2154
  5. LAGUEUX M., SALL C. &. HOFFMANN J.A Ecdysteroids during embryogenesis in Locusta migratoria. Amer. Zool. (1981) 21, 715-726
  6. TSOUPRAS G., LUU B. & HOFFMANN J.A. A cytokinin (Isopentenyl-Adenosyl-Mononucleotide) is linked to ecdysone in newly-laid eggs of Locusta migratoria. Science (1983) 220, 507-509
  7. HOFFMANN J.A. & HOFFMANN D. The inducible antibacterial peptides of dipteran insects Res. Immunol. (1990) 141, 910-918
  8. MEISTER M., BRAUN A., KAPPLER C., REICHHART J.M. & HOFFMANN J.A. Insect immunity. A transgenic analysis in Drosophila defines several functional domains in the diptericin promoter. EMBO J. (1994) 13, 5958-5966
  9. LEMAITRE B., KROMER-METZGER E., MICHAUT L., NICOLAS E., MEISTER M., GEORGEL P., REICHHART J.M. & HOFFMANN J.A. A recessive mutation, immune-deficiency (imd), defines two distinct control pathways in the Drosophila host defense Proc. Natl. Acad. Sci. USA (1995) 92, 9465-9469
  10. LEMAITRE B., NICOLAS E., MICHAUT L., REICHHART J.M. & HOFFMANN J.A. The dorsoventral regulatory gene cassette spaetzle/toll/cactus controls the potent antifungal response in Drosophila adults. Cell (1996) 86, 973-983
  11. LEMAITRE B., REICHHART J.M. & HOFFMANN J.A. Drosophila host defense: differential induction of antimicrobial peptide genes after infection by various classes of microorganisms Proc. Natl. Acad. Sci. USA (1997) 94, 14614-14619
  12. HOFFMANN J.A., KAFATOS F.C., JANEWAY CA JR & EZEKOWITZ RAB Phylogenetic perspectivesin innate immunity. Science (1999) 284, 1313-1318
  13. LEVASHINA E, LANGLEY E, GREEN C, GUBB D, ASHBURNER M, HOFFMANN J.A. & REICHHART JM Deficiency of a blood serpin leads to constitutive activation of the Toll-mediated antifungal defense in Drosophila. Science, (1999) 285, 1917-1919
  14. RUTSCHMANN S., JUNG A.C., HETRU C., REICHHART J.M., HOFFMANN J.A. & FERRANDON D. The Rel protein DIF mediates the antifungal but not the antibacterial host defensein Drosophila. Immunity (2000) 12, 569-580
  15. RUTSCHMANN S, JUNG AC, ZHOU R, SILVERMAN N, HOFFMANN J.A. & FERRANDON D Role of Drosophila IKK in a Toll-independent antibacterial immune response. Nature Immunology (2000) 1, 342-347
  16. TZOU P., OHRESSER S., FERRANDON D., CAPOVILLA M., REICHHART J.M., LEMAITRE B., HOFFMANN J.A. & IMLER J.L. Tissue-specific inducible expression of antimicrobial peptide genes in Drosophila surface epithelia. Immunity (2000) 13, 737-748
  17. GEORGEL, P., NAITZA S., KAPPLER, C., FERRANDON, D., ZACHARY, D., SWIMMER, C., KOPCZYNSKI, C., DUYK, G., REICHHART, J-M., & HOFFMANN, J.A. Drosophila Immune Deficiency (IMD) is a Death Domain Protein that Activates Antibacterial Defence and Can Promote Apoptosis. Developmental Cell (2001) 1, 1-20, 503-514
  18. MICHEL T., REICHHART J.M., HOFFMANN J.A. & ROYET J. Drosophila Toll is activated by Gram-positive bacteria via a circulating peptidoglycan recognition protein Nature (2001) 414, 756-759
  19. LIGOXYGAKIS P., PELTE N., HOFFMANN J.A., REICHHART J.M. Activation of Drosophila Toll during fungal infection by a novel blood serine protease Science (2002) 297, 114-116
  20. HOFFMANN J.A. The Immune Response of Drosophila. Nature (2003) 426, 33-38.
  21. GOBERT V., GOTTAR M., MATSKEVICH A.A., RUTSCHMANN S., ROYET J., BELVIN M., HOFFMANN J.A., FERRANDON D. Dual activation of the Drosophila toll pathway by two pattern recognition receptors. Science (2003) 302, 2126-30
  22. HOFFMANN J.A. Primitive Immune System Immunological Reviews (2004) 198, 5-9
  23. DOSTERT C., JOUANGUY E., IRVING P., TROXLER L., GALIANA-ARNOUX D., HETRU C., HOFFMANN J.A., IMLER J.L. The Jak-STAT signaling pathway is required but not sufficient for the antiviral response of Drosophila. Nature Immunology (2005) 6, 946-953
  24. FROLET C, THOMA M, BLANDIN S, HOFFMANN JA, LEVASHINA EA. Boosting NF-κB Dependent Basal Immunity of Anopheles gambiae Aborts Development of Plasmodium berghei. Immunity (2006) 25, 677-685.
  25. BEUTLER B, EIDENSCHENK C, CROZAT K, IMLER JL, TAKEUCHI O, HOFFMANN JA, AKIRA S. Genetic analysis of resistance to viral infection. Nature Reviews of Immunology (2007) 7, 753-766.
  26. FERRANDON D, IMLER JL, HETRU C, HOFFMANN JA. The Drosophila systemic immune response: sensing and signalling during bacterial and fungal infections. Nature Reviews of Immunology (2007) 7, 862-874.
  27. LEMAITRE B, HOFFMANN JA. The host defense of Drosophila melanogaster. Annual Review of Immunology (2007) 25, 697-743.
  28. HOFFMANN JA, Antifungal defense in Drosophila Nature Immunology (2007) 8, 543-545.
  29. DEDDOUCHE S, MATT N, BUDD A, MUELLER S, KEMP C, GALIANA-ARNOUX D, DOSTERT C, ANTONIEWSKI C, HOFFMANN JA, IMLER JL. The DExD/H-box helicase Dicer-2 mediates the induction of antiviral activity in Drosophila. Nature Immunology (2008) 9, 1425-1432.

Спољашње везе

Жил Офман на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жил_Офман&oldid=5987283”