Неодијум — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 2. октобар 2012. у 00:51

{{Хемијски елемент | група_низ = Pr - Nd - Pm | периода_низ = Pr
Pa | периодни_систем = Pr-TableImage.png | име = Неодијум | симбол = Nd | атомски_број = 60 | скуп = лантаноиди | група = n/a | периода = 6 f | густина = 6640 kg/m³ | тврдоћа = 2,5 | боја = сребрножута | слика = Nd,60.jpg | опис_слике = | атомска_маса = 144,242 u | атомски_радијус = 181 (247) pm | ковалентни_радијус = 201±6 pm | ван_дер_Валсов_радијус = без података | електронска_конфигурација = [Xe]4f³6s² | енергетски_нивои = 2, 8, 18, 22, 8, 2 | оксидациони_број = 3 | особине_оксида = средње базни | кристална_структура = хексагонална | агрегатно_стање = чврсто | температура_топљења = 1204 K (931 °C) | температура_кључања = 3,793 K (3520 °C) | молска_запремина = 20,8×10^-3 m³ /mol | топлота_испаравања = 296,8 kJ/mol | топлота_топљења = 6,89 kJ/mol | притисак_засићене паре = 1,333224×10^-6 Pa
(1.070 K) | брзина_звука = 2.280 m/s (293,15K) | електронегативност = 1,13 (Паулинг)
1,07 (Алред) | специфична_топлота = 193 J/(kg*K) | специфична_проводљивост = 1,48×10⁶ S/m | топлотна_проводљивост = 12,5 W/(m*K) | I_енергија_јонизације = 527 kJ/mol | II_енергија_јонизације = 1,020 kJ/mol | III_енергија_јонизације = 2,086 kJ/mol | IV_енергија_јонизације = 3,761 kJ/mol | изотопи1 =

изотоп	заст.	в. п. р.	н. р.	e.r. MeV	п. р.
¹⁴¹Pr	100%	стабилни изотор са 82 неутрона
¹⁴²Pr	(веш.)	19,12 сати	з. е.	0,745	¹⁴²Ce
¹⁴²Pr	(веш.)	19,12 сати	β^-	2,162	¹⁴²Nd
¹⁴³Pr	(веш.)	13,57 дана	β^-	0,934	¹⁴³Nd
¹⁴⁵Pr	(веш.)	5,98 сати	β^-		¹⁴⁵Nd

}}

Неодијум (Nd, лат. neodymium) - је лантаноид.^[1]^[2] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење "нови близанац".

Заступљеност: Неодијум је заступљен у земљиној кори у количини од 38 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:

монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO₄ и
(Ce,La,Nd,Y,Pr)CO₃F

Извори

^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[Housecroft3rd-1] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[ParkesNeorganskaHemija-2] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{сређивање|табела није исправна|18|03|2012|Физика и Хемија}}
 {{Хемијски елемент
-| група_низ = [[Празеодијум|Pr]] - '''Nd''' - [[Прометијум|Pm]]
+| група_низ = [[Празеодијум|-{Pr]] - '''Nd'''}- - [[Прометијум|-{Pm}-]]
-| периода_низ = &nbsp;<br>'''Pr'''<br> [[протактинијум|Pa]]&nbsp;&nbsp;<br>&nbsp;<br>&nbsp;
+| периода_низ = -{'''Pr'''}-<br> [[протактинијум|-{Pa}-]]
 | периодни_систем = Pr-TableImage.png
 | име = Неодијум
@@ Ред 8: / Ред 7: @@
 | атомски_број = 60
 | скуп = [[лантаноиди]]
-| група = &nbsp;
+| група = -{n/a}-
-| периода = [[6. периода хемијских елемената|6]]
+| периода = [[6. периода хемијских елемената|6 -{f}-]]
-| густина = 6640 [[килограм кроз метар кубни|kg/m<sup>3</sup>]]
+| густина = 6640 [[килограм кроз метар кубни|-{kg/m}-<sup>3</sup>]]
 | тврдоћа = 2,5
-| боја = сребрножута <br>
+| боја = сребрножута
 | слика = Nd,60.jpg
 | опис_слике =
-| атомска_маса = 144.242 [[јединица атомске масе|u]]
+| атомска_маса = 144,242 [[јединица атомске масе|-{u}-]]
-| атомски_радијус = 181 (247) [[пикометар|pm]]
+| атомски_радијус = 181 (247) [[пикометар|-{pm}-]]
 | ковалентни_радијус = 201±6 -{pm}-
 | ван_дер_Валсов_радијус = без података
-| електронска_конфигурација = <nowiki>[</nowiki>[[ксенон|Xe]]<nowiki>]</nowiki>4f<sup>3</sup>6s<sup>2</sup>
+| електронска_конфигурација = <nowiki>[</nowiki>[[ксенон|Xe]]<nowiki>]</nowiki>-{4f<sup>3</sup>6s<sup>2</sup>}-
 | енергетски_нивои = 2, 8, 18, 22, 8, 2
 | оксидациони_број = 3
@@ Ред 25: / Ред 24: @@
 | кристална_структура = хексагонална
 | агрегатно_стање = чврсто
-| температура_топљења = 1204 [[Келвин|K]] (931 [[степен целзијуса|°C]])
+| температура_топљења = 1204 [[Келвин|K]] (931 [[степен целзијуса|°-{C}-]])
-| температура_кључања = 3.793 -{K}- (3520&nbsp;°C)
+| температура_кључања = 3,793 -{K}- (3520&nbsp;°-{C}-)
-| молска_запремина = 20,8×10<sup>-3</sup> -{m}-³ /[[мол (јединица)|mol]]
+| молска_запремина = 20,8×10<sup>-3</sup> -{m}-<sup>3</sup> /[[мол (јединица)|-{mol}-]]
-| топлота_испаравања = 296,8 [[килоџул по молу|kJ/mol]]
+| топлота_испаравања = 296,8 [[килоџул по молу|-{kJ/mol}-]]
 | топлота_топљења = 6,89 -{kJ/mol}-
-| притисак_засићене паре = 1,333224×10<sup>-6</sup> [[Паскал|Pa]]<br>(1.070 -{K}-)
+| притисак_засићене паре = 1,333224×10<sup>-6</sup> [[Паскал|-{Pa}-]]<br>(1.070 -{K}-)
 | брзина_звука = 2.280 -{m/s}- (293,15-{K}-)
 | електронегативност = 1,13 ([[паулингова скала|Паулинг]])<br>1,07 ([[Алредова скала|Алред]])
-| специфична_топлота = 193 [[џул кроз килограм-келвин|J/(kg*K)]]
+| специфична_топлота = 193 [[џул кроз килограм-келвин|-{J/(kg*K)}-]]
-| специфична_проводљивост = 1,48×10<sup>6</sup> [[Сименс|S]]/m
+| специфична_проводљивост = 1,48×10<sup>6</sup> [[Сименс|-{S]]/m}-
-| топлотна_проводљивост = 12,5 [[ват кроз метар-келвин|W/(m*K)]]
+| топлотна_проводљивост = 12,5 [[ват кроз метар-келвин|-{W/(m*K)}-]]
 | I_енергија_јонизације = 527 -{kJ/mol}-
-| II_енергија_јонизације = 1.020 -{kJ/mol}-
+| II_енергија_јонизације = 1,020 -{kJ/mol}-
-| III_енергија_јонизације = 2.086 -{kJ/mol}-
+| III_енергија_јонизације = 2,086 -{kJ/mol}-
-| IV_енергија_јонизације = 3.761 -{kJ/mol}-
+| IV_енергија_јонизације = 3,761 -{kJ/mol}-
 | изотопи1 =
 {| {{prettytable}}
@@ Ред 46: / Ред 45: @@
 ! [[време полу распада|в. п. р.]]
 ! [[начин распада|н. р.]]
-! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволт|MeV]]
+! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволт|-{MeV}-]]
 ! [[производ распада|п. р.]]
 |-
@@ Ред 53: / Ред 52: @@
 | colspan="4" | стабилни изотор са 82 [[неутрон]]а
 |-
-| rowspan="2" | <sup>142</sup>Pr
+| rowspan="2" | <sup>142</sup>-{Pr}-
 | rowspan="2" | [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
 | rowspan="2" | 19,12 [[сат]]и
 | [[заробљавање електрона|з. е.]]
 | 0,745
-| <sup>142</sup>[[церијум|Ce]]
+| <sup>142</sup>[[церијум|-{Ce}-]]
 |-
 | [[распад бета минус|β]]<sup>-</sup>
 | 2,162
-| <sup>142</sup>[[неодијум|Nd]]
+| <sup>142</sup>[[неодијум|-{Nd}-]]
 |-
-| <sup>143</sup>Pr
+| <sup>143</sup>-{Pr}-
 | [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
 | 13,57 [[дан]]а
 | [[распад бета минус|β]]<sup>-</sup>
 | 0,934
-| <sup>143</sup>[[неодијум|Nd]]
+| <sup>143</sup>[[неодијум|-{Nd}-]]
 |-
-| <sup>145</sup>Pr
+| <sup>145</sup>-{Pr}-
 | [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
 | 5,98 [[сат]]и
 | [[распад бета минус|β]]<sup>-</sup>
 | &nbsp;
-| <sup>145</sup>[[неодијум|Nd]]
+| <sup>145</sup>[[неодијум|-{Nd}-]]
 |}
 }}
@@ Ред 82: / Ред 81: @@
 '''Неодијум''' (-{'''Nd'''}-, {{јез-лат|neodymium}}) - је [[лантаноиди|лантаноид]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио од [[грчки језик|грчких]] речи -{''neos''}- и -{''didymos''}- које спојене имају значење "нови близанац".
-Заступљеност: Неодијум је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 38 -{ppm}- ([[енглески језик|енг]]. parts per million). Најважнији [[минерал]]и неодијума су:
+Заступљеност: Неодијум је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 38 -{ppm}- ({{јез-енг|parts per million}}). Најважнији [[минерал]]и неодијума су:
 * монацит -{(Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO<sub>4</sub>}- и
 * -{(Ce,La,Nd,Y,Pr)CO<sub>3</sub>F}-
@@ Ред 89: / Ред 88: @@
 {{reflist|2}}
 {{Commonscat|Neodymium}}
 {{-}}
 {{Периодни систем елемената 2}}