Шокци — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
; [[Јужни Словени]] |
; [[Јужни Словени]] |
||
}} |
}} |
||
[[Слика:Nosnje Pozeska kotlina Slavonska Podravina EMZ 300109.jpg|мини|десно| |
[[Слика:Nosnje Pozeska kotlina Slavonska Podravina EMZ 300109.jpg|мини|десно|250п|Шокачка народна ношња [[Пожешка котлина | Пожешке котлине]] и славонског дела Подравине снимљена у [[Етнографски музеј Загреб|Етнографском музеју у Загребу]] ]] |
||
'''Шокци''' су јужнословенски народ, који претежно живи у [[Србија|Србији]], односно у аутономној покрајини [[Војводина|Војводини]], у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Мађарска|Мађарској]]. [[Римокатоличанство|Римокатоличке]] су вероисповести, а говоре [[српски језик|српским]] {{чињеница|date=09. 2009.}}<!--Traži se statistički izvor--> и [[хрватски|хрватским језиком]]{{чињеница|date=05. 2011.}}<!--Traži se statistički izvor-->. У Србији их има 1.864 (у [[19. век]]у их је било више од 20.000). Према попису становништва 2002. године у [[Република Србија|Републици Србији]] живи 717 Шокаца, од тог броја у [[Војводина|Војводини]] 679 припадника, док је остатак у Централној Србији. |
'''Шокци''' су јужнословенски народ, који претежно живи у [[Србија|Србији]], односно у аутономној покрајини [[Војводина|Војводини]], у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Мађарска|Мађарској]]. [[Римокатоличанство|Римокатоличке]] су вероисповести, а говоре [[српски језик|српским]] {{чињеница|date=09. 2009.}}<!--Traži se statistički izvor--> и [[хрватски|хрватским језиком]]{{чињеница|date=05. 2011.}}<!--Traži se statistički izvor-->. У Србији их има 1.864 (у [[19. век]]у их је било више од 20.000). Према попису становништва 2002. године у [[Република Србија|Републици Србији]] живи 717 Шокаца, од тог броја у [[Војводина|Војводини]] 679 припадника, док је остатак у Централној Србији. |
||
Верзија на датум 4. октобар 2012. у 13:21
 |
 | |
| Региони са значајном популацијом | |
|---|---|
| Језици | |
| српски или хрватски | |
| Религија | |
| Доминира католичка | |
| Сродне етничке групе | |
| Индо-Европска |
Шокци су јужнословенски народ, који претежно живи у Србији, односно у аутономној покрајини Војводини, у Хрватској и Мађарској. Римокатоличке су вероисповести, а говоре српским [тражи се извор] и хрватским језиком[тражи се извор]. У Србији их има 1.864 (у 19. веку их је било више од 20.000). Према попису становништва 2002. године у Републици Србији живи 717 Шокаца, од тог броја у Војводини 679 припадника, док је остатак у Централној Србији.
Данас су приметније скупине Шокаца очуване само у пет насеља у Бачкој: Бачки Моноштор, Сонта, Сомбор, Бачки Брег у Србији и у Сантову (мађ. Hercegszántó) у Мађарској. У Славонији такође постоје бројне скупине Шокаца, међутим, Шокци се у Хрватској сматрају етничком групом Хрвата[тражи се извор], док су у Србији после 1945. признати као посебан народ, до тада су сматрани Србима [тражи се извор]. У Мађарској већином живе у Барањи, у околини Мохача и Печуја, и у Бачкој у Сантову.
Име
О имену Шокац (Шокци) може се рећи да је најприхватљивија и најреалнија теорија да су га наследили по ранијем племену Сукци (Succi) који су Шокцима и претходили, сами Сукци добили су га топографски, по локацији (планина „Succus“).
Стари Склавини донели су са собом ово име и дали га подручју уз леву обалу Саве. Матија П. Катанчић сматра да су Шокци илирско-панонског порекла чије се име доводи у везу с планином Succus, а тиме и племеном Сукци. Доласком Турака у подручје Босне и Јадранске обале у овим крајевима појављује се ново становништво које се не може сматрати Шокцима али су се касније вероватно помешали.
Верује се још да је назив добијен од речи „шака“, пошто су се Шокци крстили на католички начин „целом шаком“.
Обичаји Шокаца
Шокци су становништво насељено по плодним панонским равницама које се прилагодило овоме подручју и развило завидну пољопривреду. Разне житарице, кукуруз и друго главне су културе. Поља су им веома велика и добро одржавана, засејана претежно кукурузом. Села су дуга, с једном главном улицом (шор) уз које се нижу породичне куће са господарским зградама, а унутар њих се налази пространа авлија (двориште) са неизоставним бунаром на котач.
Уз обе стране улице пружају се канали преко којих се мањим насипом долази до куће. Шокци уживају у свињским специјалитетима као што су шунка, кулен, и сланина. Шљива и производња шљивове ракије такође заузима знаменито место.
Тамбура најпознатији музички инструмент Шокаца, састоји се од три дела, трупа, врата и главе. Труп је направљен од танке даске јавора, тополовине или шљиве, данас од смреке или јеле. Врат је дуг, а читав инструмент има четири до шест жица. У прошлости су шокачке песме и плесове пратиле гајде. Сватовским обичајима Шокци посвећују посебну пажњу (шокачки сватови често имају и по 300 до 500 званица), они се увек одвијају уз дефиле коњских запрега и повећу количину ракије.
Шокачка народна ношња (рубина) израђује се од ланеног ткања а састоји се од оплећка и крила, има функцију блузе. Она се код жена јавља лети, док би по зими носиле и вунену сукњу са обојком. И мушка и женска шокачка ношња израђује се од белог платна украшеног шљокицама, на рубовима блуза, кошуља и гаћа (мушке хлаће) извезене су чипком.
