Синајска архиепископија — разлика између измена
м додана категорија Религија у Египту помоћу геџета HotCat |
м додана категорија Религија у Африци помоћу геџета HotCat |
||
| Ред 61: | Ред 61: | ||
[[Категорија:Јерусалимска православна црква]] |
[[Категорија:Јерусалимска православна црква]] |
||
[[Категорија:Религија у Египту]] |
[[Категорија:Религија у Египту]] |
||
[[Категорија:Религија у Африци]] |
|||
[[fr:Archidiocèse du Sinaï, de Pharan et de Raithu]] |
[[fr:Archidiocèse du Sinaï, de Pharan et de Raithu]] |
||
Верзија на датум 15. октобар 2012. у 10:10
| Синајска архиепископија | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Киријархална црква | Јерусалимска православна црква |
| Аутономија | 640 — де факто 1575 — од Цариградске патријаршије |
| Канонско признање | Канонски призната |
| Предстојатељ | Архиепископ синајски Дамјан |
| Сједиште | Манастир Свете Катарине |
| Канонска јурисдикција | Манастир Свете Катарине |
| Календар | Јулијански календар |
| [[1] Званични веб-сајт] | |
| Статистика | |
| Епархија | 1 |
| Манастира | 1 (+5 скитова) |
| Вјерника | око 900 |
Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске православне цркве.
Историја
О древности Синајске архиепикопије говоре материјални Халкидонског сабора гдје се у „чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“. Пети васељенски сабор је убројао Синајску архиепископију у ранг аутокефалних цркава, због привилегија које је дао император Јустинијан манастиру Свете Катарине. Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.
Рукоположење синајског архиепископа од 7. вијека врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир Свете Катарине је потпао под његову јурисдикцију 640. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782. године.
Устројство
Данас, на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине.
Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбул). Највеће подворје је подворје „Џувани“ на Кипру, из којег су потицали многи синајски архиепископи. У 19. и почетком 20. вијека постојала су такође подворја у Бесарабији и Руској Империји — у Кијеву и Тбилисију.
Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из 1986).