Клековача (планина)

Клековача
Клековача
Географске карактеристике
Највиша тачка	Велика Клековача
Ндм. висина	1962 m
Координате	44° 25′ 49″ С; 16° 30′ 31″ И
Географија
Клековача
Државе	Босна и Херцеговина
Републике	Република Српска
Масив	Динарске планине

Клековача је кречњачка планина (у ствари, шумовита висораван) у западном дијелу Босне са највишим врхом Велика Клековача (1962 m). Клековача је највиша планина овог дијела БиХ. Окружују је Срнетица (1375 m), Грмеч (1604 m), Осјеченица (1791 m), Луњевача (1706 m) и Црна Гора (1650 m).

Клековача се налази на територији Федерације БиХ, југоисточно од Бихаћа, а прво ближе мјесто Републике Српске је Дринић. Граница ентитета иде преко врха Велика Клековача и спушта се клековачким гребеном до Мале Келоковаче. Сјеверна страна припада општини Дринић, а јужна Дрвару.

У сјеверозападном дијелу планине, према планини Осјеченици, налази се се седло (превој) Оштрељ на 1 033 m надморске висине. Преко Оштреља води пут Босански Петровац-Дрвар-Книн. Гребени Велике и Мале Клековаче су острва у непрегледним шумама. Ту, између планина Клековаче и Луњеваче, се налази и прашума Лом, једна од ријетких европских прашума.

На Клековачу се може пењати с више страна, а постоји и алтернатива између Мале (1413 m) и Велике (1962 m) Клековаче.

Висока и густа четинарска шума расте до надморске висине од око 1500 m, а потом прелази у рјеђу букову шуму. Сам врх Клековаче обрастао је клеком, ниским растињем, па се претпоставља да је по њему планина и добила име.

На Клековачи се може пронаћи и ријетка алпска биљка рунолист (Leontopodium alpinum). Ријетка љековита биљка жута линцура претјераним брањем готово је искоријењена.

Ова врлетна планинска област обилује и животињским свијетом. Од дивљачи у Клековачи има зеца, срнеће дивљачи, вука, медвједа, дивље мачке, риса, тетријеба...

Позната је из НОБ-е. У њој је, између осталог, била смјештена партизанска болница.

Види још

• Планинарско друштво Клековача

Галерија фотографија

• 
  Планина Клековача, Аташевац, колибе Матерића, 1978.
• 
  Клековача са Борове Главице на Аташевцу
• 
  Клековача , Аташевац, колиба Јове Миљевића, 1977.

Литература

• Јован Ђ. Марковић: Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Свјетлост, Сарајево, 1988.
• Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода IV књига (JUGOSLAVIJA-MAJKOV), Zagreb, 1962.

Спољашње везе

• Чланак о Клековачи у Гласу Српске