Саборна црква у Зајечару — разлика између измена
м srpski navodnici |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Cathédrale orthodoxe de Zaječar.jpg|мини|300п|д|Саборна црква Светих архангела Михаила и Гаврила у Зајечару]] |
[[Датотека:Cathédrale orthodoxe de Zaječar.jpg|мини|300п|д|Саборна црква Светих архангела Михаила и Гаврила у Зајечару]] |
||
'''Саборна црква рождества Пресвете Богородице у Зајечару''' је главни и највећи [[Православље|православни]] храм у [[Зајечар]]у, смештен уз седиште владичански двор [[Тимочка епархија|Тимочке епархије]] [[Српске православне цркве]]. [[Саборна црква]] у Зајечару је средишња црква епархије. |
'''Саборна црква рождества Пресвете Богородице у Зајечару''' је главни и највећи [[Православље|православни]] храм у [[Зајечар]]у, смештен уз седиште владичански двор [[Тимочка епархија|Тимочке епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. [[Саборна црква]] у Зајечару је средишња црква епархије. |
||
==Историјат== |
==Историјат== |
Верзија на датум 3. децембар 2012. у 19:12
Саборна црква рождества Пресвете Богородице у Зајечару је главни и највећи православни храм у Зајечару, смештен уз седиште владичански двор Тимочке епархије Српске православне цркве. Саборна црква у Зајечару је средишња црква епархије.
Историјат
До 1830. године у Зајечару није постојао никакав православни храм, да би исте године, уз дозволу турског старешине Ферад-аге, била подигнута црквица, најнужније опремљена за службу Божију. Обилазећи Зајечар у лето 1833. године, кнез Милош је запазио да је у овом крају верски живот „запуштен", те је, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима, одлучио да се оснује нова, тимочка епархија и да се у Зајечару подигне нова престона црква.
Градња цркве Рождества Пресвете Богородице почела је у пролеће 1834. године, уз свесрдну подршку кнеза Милоша, који је телима власти наредио да обезбеде све услове за хитну градњу цркве (људе, материјал и остало). Октобра 1834. године градња је била завршена, а њено освећење обављено 23. децембра 1834. године. У потоњим временима црква је више пута оправљана и дограђивана.
Одвојено од цркве, одмах поред ње, изграђен је висок звоник. На њему је пет звона, изливених у Крагујевцу 1899. године Четири звона су поклон града Зајечара, а једно зајечарског трговца Јоте Пашића.
Извор
Спољашње везе