Разговор:Иво Андрић

Архиве ранијих разговора:

01 | 02 | 03

Нема националних одредница

Па, кад смо код тога, сматрам да се више националне одреднице нигде не требају стављати на почетак. Дакле, Иво Андрић није био познат ни по томе што је био српски, ни по томе што је био хрватски или југословенски, већ по томе што је био књижевник. Пошто овде налеће гомила неразумних људи којима је циљ да од српске Википедије направе своју идеолошку платформу на бесмисленим расправама о томе ко је био чији, једини могући ваљани одговор је да се националност и етницитет не помињу у дефиницији. И то тако редом за сваког. --Милош Ранчић (р|причај!) 15:21, 20. октобар 2006. (CEST)

Па није тако, једини могући ваљани одговор јесте да се гомила неразумних људи или уразуми или оде негде где су као неразумни добродошли. Не треба енциклопедија да се прилагођава неразумнима, него обрнуто. Слажем се да је то можда најсрећније решење за овај чланак (обзиром на опсаду), али не и уопште. --Dzordzm 15:38, 20. октобар 2006. (CEST)

Meni se ne svidjaju tvoje promjene jer si napisao da su u Hravatskoj za vrijeme SFRJ svi mislili da je Ivo Andric hrvatski knjizevnik jer to nije tacno. Srbi koji su zivjeli u SR Hrvatskoj su smatrali da je Ivo Andric srpski knjizevnik. U SR BiH unutar SFRJ su Srbi smatrali da je Ivo andric srpski knjizevnik a to je izostavljeno, isto tako je izostavljena cinjenica da u Republici Srpskoj danas 90% gradjana smatra da je Ivo anrdic srpski knjizevnik. Bosnjaci koji cine vecinu u Federaciji smatraju da je Ivo Andric bosanski ili bosansko-hercegovacki knjizevnik a i to si izbacio. Molio bih te da ne pojednostavljujes stvari jednostavnom podjelom izmedju Srbije i Hrvatske. Hvala --Bas-Celik 15:33, 20. октобар 2006. (CEST)

"It's the articles, stupid!" У духу Википедије је да се пишу и унапређују чланци а не да имамо 101 килобајт разговора на овој страници о томе да ли друштво са форума мисли да ли је Андрић био Србин до петог колена или је његов отац Антун МОЖДА, МОЖДА био Хрват. Кад те нападне 1000000 термита не значи да су у праву што хоће да те искасапе. На енглеском језику има изрека која (иронично) "50 thousand Frenchmen can't be wrong". Али наравно 50000 Француза итекако може да буде у криву. Конташ?!? --Dzordzm 15:38, 20. октобар 2006. (CEST)

Узгред ова страница за разговор је ТРИ ПУТА дужа од чланка. --Dzordzm 15:45, 20. октобар 2006. (CEST)

Нема потребе да сад уводимо ново правило које није дефинисано нигдје у политици Википедије, зато што има корисника који ће увијек да протестују. Дакле, ово је културни и језички пројекат, и ако постоје несугласице у нечему у провјерљивим изворима, онда се забиљеже различита мишљења која долазе из њих, то већ стоји у политици као једно од фундаменталних правила о којем нема дискусије ни на једном језичком пројекту. Е сад постоје Википедије у којима су се уредниц сложили да крше то правило, нећу сад да набрајам, док је код нас велика већина уредника сложна да поштујемо правила и да правимо енциклопедију и не политичку и националну пропаганду. Има доста ствари на нашем пројекту, које крше та правила, нарочито оне везане за балканске културне просторе, али на њима треба радити. Сама се неће исправити. Сад ако сматраш да треба покренути питање и направити анкету да се види да ли смо за кршење правила зарад неког другог циња на пројекту, онда покрени то питање, па како се велика већина сложи онда идемо по томе. --Славен Косановић {разговор} 15:43, 20. октобар 2006. (CEST)

Podjela Andrica na Hrvatsku i Srbiju je totalno neobjektivan pristup njegovoj licnosti a pri tome se zanemaruju Srbi za koje je sam Anrdic bio neopisivo vazna licnost. Ovakvim pristupom se govori na indirektan nacin da Srbi zive samo u Srbiji a Hrvati samo u Hrvatskoj sto mene neizmjerno vrijedja i negira kao Srbina a u odnosu na Republiku Srpsku cini skoro genocidnu izjavu. Dok je srpski narod na temi Srbi objasnjen kao narod koji zivi u Srbiji, Srpskoj, Crnoj Gori, Krajini itd, ovde se vrsi politicko negiranje postojanja Srba van teritorija Srbije sto smatram za izrazito negativan i neobjektivan stav. Molim da se moj stav uvazi bez sikaniranja i etiketiranja jer Srbi itekako postoje u Republici Srpskoj. Molim za uvazavanje cinjenice da se gradjani Republike Srpske izjasnjavaju kao Srbi i da nepobitno postoje i da ih niko ne moze negirati. Ivo Andric ako je bio (i) srpski knjizevnik pripada i Srbima koji zive u Srpskoj i Srbiji i svim ostalim Srbima. U clanku se moglo objasniti da Srbi smatraju da je Andric srpski knjizevnik i navesti razloge zasto je to tako i dodati da ga Hrvati smatraju hrvatskim knjizevnikom. Pojednostavljivanje na podjelu izmedju Srbije i Hrvatske je neobjektivno i negativno. --Bas-Celik 16:03, 20. октобар 2006. (CEST)

Ако кажемо да га у Србији сматрају искључиво српским књижевником, не Србијанцем него српским књижевником подразумјева се да се односи на све Србе, пази придјев "српски" и не "србијански", значи припадник српског народа ма гдје био! Затим ако кажемо да многи стручњаци светске књижевности сматрају да Андрићево дјело припада српским културним просторима, то значи опет свим просторинма на којима живе Срби, српски културни простор = културни простор ма гдје био, гдје постоје знаци српске културе! Мислим да је сад јасније. --Славен Косановић {разговор} 16:10, 20. октобар 2006. (CEST)

Slavene, ako si meni uputio svoj posljednji komentar, nema potrebe, ja razliku odlicno shvatam. Za mene ako kazemo da ga u Srbiji smatraju srpskim piscem ne znaci da ga tako kategorisu i u Srpskoj. Danas se pridjev srpski tumaci na mnogo razlicitih nacina, u Srbiji se npr. pripadnici etnickih manjina smatraju srpskim pjesnicima radi toga sto su rodjeni u Srbiji dok se Srbi iz npr. Republike Srpske smatraju bosanskim pjesnicima u odredjenim krugovima ljudi. Ima slucajeva da se Vasko Popa kategorise kao srpski a Aleksa Santic kao bosanski ili hercegovacki pjesnik iako je jedino Aleksa bio Srbin. Srpski kulturni prostor je "demokratska" slozenica koja se koristi u Srbiji i koja za mene nema drugo znacenje osim uvrede i negiranja a pored toga ja kao pripadnik srpskog naroda necu da ostanem jedini potpuno i nejasno nedefinisan. Na Vikipediji su svi vrlo jasno definisani u skladu sa svojom samosvijescu ali se isto negira jedino Srbima a posebno Srbima van Srbije. Ne mogu da se svrstam u kategoriju pripadnika "srpskog kulturnog prostora" jer ja se tako ne izjasnjavam, ja se izjasnjavam kao Srbin i to ne u odnosu na to da li sam rodjen u Srbiji ili ne, nego u odnosu na moje etnicko porijeklo. Nedavno sam citao clanak o tome da li je Tesla Srbin posto je samo jednom kratko boravio u Srbiji, tako da sam bio sokiran pristupu srpskom bicu i nepoznavanju srpskog naroda. Autor je bio pretpostavljam neki Srbin iz Srbije koji Srbe poistovjecuje samo sa geografskim prostorima Republike Srpbije. Onoliko koliko ja znam o Tesli, on nije bio Srbi zato sto je jednom posjetio Srbiju, vec zato sto je rodjen u srpskoj porodici i potpuno srpskom okruzenju. Uzi prostor Like (Krajine) je tada bio naseljen vecinskim srpskim narodom a samo ime Krajinje se izricito vezivalo za srpski narod. Prema tome Tesla je po mjestu rodjenja bio Srbi u odnosu na Srpsku Krajinu a ne u odnosu na sadasnje prostore Republike Srbije. Da me neko slucajno ne protumaci pogresno, ja imam potpuno postovanje prema Srbiji kao pripadnik srpskog naroda, ali mora da se prihvati da su Srbi daleko veci pojam od Republike Srbije zajedno sa Republikom Srpskom. Izjave tipa da su u Hrvatskoj svi mislili da je Andric hrvatski knjizevnik su netacne jer je skoro trecina stanovnistva ondasnje Hrvatske mislila da je Andric srpski knjizevnik. Dakle Miloseva izjava je netacna a njome se ukazuje da je Republika Hrvatska samo hrvatska i negira se postojanje i Srba i Srpske Krajine sto je nepravda i diskriminacija nad srpskim narodom. Isto tako se ne spominje Republika Srpska sto je isto tako nepravda i diskriminacija nad srpskim narodom jer kao sto sam rekao, Srbi su daleko veci pojam od Republike Srbije zajedno sa Republikom Srpskom. Ako pristupimo ovom problemu jednostavnom do bola podjelom Andrica izmedju Hrvatske i Srbije, stetimo kako istini, tako i pripadnicima srpskog naroda. Ivo Andric je cjeloga zivota pisao o Srbima danasnje Republike Srpske te mu se pripadanje srpskoj knjizevnosti najvise radi toga i pripisuje. Da je Srpska kojim slucajem dio Srbije, ja ne bih imao nista protiv da se kaze kako se u Srbiji smatra da je on srpski knjizevnik uz pominjanje Srba Krajine koja je tada bila bio SR Hrvatske tako da SR Hrvatska nije imala jedinstveni stav, ali posto (nazalost) nije, smatram da je diskriminatorno izostavljati Srbe iz ovoga clanka jer kao sto rekoh Srbi su daleko veci pojam od Republike Srbije zajedno sa Republikom Srpskom a u ovom clanku i nema pomena o Srbima Srpske kojima je Andric posvetio citavo zivotno djelo te se stoga i uvrstava u srpske knjizevnike. Uz svo duzno postovanje, molim vas da uvazite misljenje i nas Srba. --Bas-Celik 17:14, 20. октобар 2006. (CEST)

Википедија није форум и није место где је нужно уважити свачије мишљење. Штавише, ово није место где је уопште нужно прочитати свачије мишљење. Ако дође Жика Обретковић и почне да нам објашњава да је заправо магистар музикологије, он може да покуша да pise и pise и pise и pise у име "нас Срба" али га нико неће слушати. У ствари, ако Жика свима дојади, зна се шта следи. --Dzordzm 17:21, 20. октобар 2006. (CEST)

Ова страница има 112 килобајта и бави се само једном реченицом на овом чланку. Време је да ово бесплодно труљење назовемо правим именом... --Dzordzm 17:21, 20. октобар 2006. (CEST)

Да, ради се о једој речи: да је Андрић припадао српској књижевности: тако се више пута сам недвосмислено изјашњавао: његово дело је штампано у серији "Српска књижевност у 100 књига" за његовог живота. Да ли је то било могуће да је Андрић сматрао себе Хрватом? Андрић је био члан САНУ. Да ли су тамо хитали Хрвати? И назовимо ствар правим именом. Упорност инсистирања на неистинитом Андрићевом "хрватству" у вези је са путом у Загреб.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Manojlo (разговор • доприноси)

Не, ово инсистирање има везе са чињеничним стањем. Пут у Загреб има везе само са твојом опсесијом истим. Престани да лупеташ, престани да блатиш по форумима, престани да тролујеш и бави се већ једном енциклопедијом. Овде си већ довољно штете начинио.--Бране Јовановић <~> 14:23, 21. октобар 2006. (CEST)

---

Никако ми није јасна опсесивна потреба појединаца да одричу право неком народу да неког писца прогласи својим. Да ли ће Андрић бити више Андрић и бити већи Србин и бити већи писац него што јесте ако спречимо Хрвате да га називају (и) хрватским писцем и ако затварамо очи пред том чињеницом? Навођење чињеничног стања је оно што неку енциклопедију разликује од наклапања групице доконих Србенди који немају паметнијег посла него да крстаре (попут инквизитора) по српској Википедији и да у националне торове смештају "спорне" личности из чланака. А нико од тих доконих Србенди није се у ових неколико задњих дана сетио да прочита цео чланак и да га побољша, уклони правописне, граматичке, стилске и синтактичке грешке, па да добијемо чланак достојан Андрића. Не, они то нису ни покушали, јер знају да ту немају шта тражити: правопис, граматика, стил, синтакса - све је то за њих "шпанско село", али, Боже, мој, зато националну и етничку проблематику имају у малом прсту! И мењају ли га, мењају - без аргумената, без размишљања, без консултација, без расправе . . . А имам неодољиви осећај да су неки регистровали специјално за ову прилику и да их након ове фарсе српска Википедија више никада неће видети (дај Боже!).

--делија 15:54, 21. октобар 2006. (CEST)

Делија, одсада ћемо и ми бити мање толерантни и за свако мијењање спорних чланака и информација без дијалога и без да се чује мишљење других који се такође баве чланком, слиједи реверт и блок. Нећемо се више играти мачке и миша. --Славен Косановић {разговор} 16:15, 21. октобар 2006. (CEST)

---

Пар питања за Сокоца, Баш-челика и остале из екипе: Може ли Иво Андрић бити и српски, и хрватски и босанскохерцеговачки књижевник? Да ли ће он бити мање Андрић и мање српски ако наведемо да га и неке друге културе и народи сматрају својим књижевником? Или, да уопштимо ствар: могу ли два или више народа "делити" неку познату личност, односно може ли та личност припадати обама народима и обема културама? Тесла би могао бити одличан пример. А и Андрић, сигурно. Шта је, на пример, са Војином Јелићом или Владаном Десницом? У који тор ћете њих стрпати? Они су несумњиво Срби, али припадају хрватском књижевном корпусу (рођени су у Хрватској, живели и стварали у Хрватској, а Десница је и умро у Хрватској). Да ли се српска књижевност треба одрећи Деснице и Јелића зато што су живели и стварали у Хрватској? Да ли се хрватска култура треба одрећи Деснице и Јелића зато што су Срби? Одговор се намеће сам, а на вама је да скинете те наочаре са националном диоптријом и да коначно сагледати стварност.

И унапред вас молим да ни не помишљате да посумњате у моје српство. Ја своје српство доказујем на други начин, а не прављењем халабуке по мрежи и Википедији иживљавајући се на јадном Андрићу и доказујући да сам "Србин до јаја" и да на Википедији "нема довољно српства".

--делија 22:38, 21. октобар 2006. (CEST) Nije u pitanju sta bi Hrvati hteli. Ni Srbi. Nego Andric: on je smatrao da je srpski knjizevnik. I dosta vise sa glupostima. Clanak o Andricu nije mesto za raspirivanje bratstva i jedinstva, nego za podatak o njemu: kako pokazuju ovde izlozene reference, on je smatrao da pripada srpskoj knjizevnosti. --Манојло 22:49, 21. октобар 2006. (CEST)

Мислим да је све речено што се тиче теме и ко хоће да чита има цијелу ову страницу и више. Уопште тема нема везе са братством и јединством како неки овдје тврде. Ово је енциклопедија и људи дођу овдје да се информишу о свему и са различитих углова. Према томе, даља дискусија на тему је бесмислена потпуно непродуктивна. --Славен Косановић {разговор} 22:52, 21. октобар 2006. (CEST)

Kakvi razliciti uglovi, pobogu? Tvoj-moj ugao na Andrica je potpuno irelevantan. Mozes-mogu smatrati i da je Kinez. Ovde je vazan samo jedan ugao. Onaj Andricev. A on je sebe nedvosmisleno smatrao srpskim knjizevnikom. Zbog cega se borite protiv istine? S kakvim motivima? (na drugo pitanje ne treba da odgovara Brane, jer njemu nije upuceno) --Манојло 23:00, 21. октобар 2006. (CEST)

---

Манојло, мени никако није јасно како ни теби ни још неким не допире до мозга: наравно да је важно шта је Андрић рекао, али зар није задатак енциклопедије да евидентира и друга мишљења и ставове? И о каквим то различитим угловима гледања говориш? Релевантни извор није "мој угао гледања", већ релевантни извор. Ризикујући да ме неки прогласе усташом или проданом душом, наводим само једну референцу: Opća i nacionalna enciklopedija u 20 knjiga, Pro Leksis, Večernji list, Zagreb, 2005, I. knjiga, A-Ar, strana 218, pod: Andrić, Ivo стоји: hrv. i bos. književnik (Dolac kraj Travnika, 10. H. 1892 - Beograd, 13. III. 1975). Овде уопште није у питању да ли је овај податак тачан и зашто није поменуто да је и српски књижевник, већ је у питању чињеница да тај податак ПОСТОЈИ и да тај став ПОСТОЈИ и да Википедија МОРА да евидентира ЧИЊЕНИЧНО стање (да тај податак ПОСТОЈИ). У ком облику ће Википедија то евидентирати - најмање је важно (може на почетку текста као успутна напомена, може у цитатима, може у одељку "занимљивости", може у одељку "глупости", може у одељку "светске сензације" - али се МОРА евидентирати!) И пријатељски те молим да будеш мало пристојнији у опхођењу, јер твој бахати наступ у стилу "доста-више-с-глупостима-децо-са'ће-чика-Манојло-да-пресече-ствар" изазива само контраефекат. И још нешто: И Јоле каже да говори "истину и само истину".

--делија 23:14, 21. октобар 2006. (CEST)

Evo mene zabole "ledja" sta će neko da misli o meni, ali u referenci na maticu hrvatsku koju sam dao u članku već, kaže se da je Andrić počeo u Hrvatskoj i zbog toga ga smatraju i, naglasak na i hrvatskim, ali da je kasnije do svoje smrti bio srpski pisac. Prema tome smatram da to treba da bude evidentirano i nema potrebe da se raspravlja o temi u nedogled. --Славен Косановић {разговор} 23:43, 21. октобар 2006. (CEST)

Замислите се мало

Препирете се већ недељу дана око једне реченице, зар не можете да нађете неки компромис и да на томе остане, а да проширите овај чланак како му то и доликује, ако не за сјајни онда бар да буде пример међу осталим чланцима. Мислите о томе. П.С. Нећу гледати одговоре на ово јер мислим да ће да пљуште поново, дакле ово није позив на конкурс у брзини куцања него позив за проналазак компромисног решења. Хвала на разумевању. --СашаСтефановић • 23:36, 21. октобар 2006. (CEST)

Delija, meni si postavio pitanje na koje sam vec odgovorio u jednom od gornjih clanaka. Tesla nije Srbin samo zato sto se rodio u srpskom etnickom podrucju Like (Krajina), a JOS MANJE zato sto je jednom posjetio Srbiju, vec zato sto je od srpskih roditelja iz Srpske vojne Krajine koji su se pred Turcima tu naselili da ne padnu u ropstvo. Otac mu je bio pop Srpske pravoslavne crkve a Tesla je bio Srbenda. Odakle si ti dosao do toga da je Tasla Hrvat posebno nakon 50 Tesla koja su ustase zaklale u Smiljanu i Jasenovcu a i Jadovnu i Tesle kao prezime skoro totalno smakli sa ovoga svijeta, meni uopste nije jasno?! Jos mi nije nije jasno da nisi cuo za to da su Hrvati 1992. u Smiljanu unistili Teslinu muzej-kucu. Ako ti ne mozes da razdvojis HDZ politicke manipulacije od cinjenica, to je zato sto postoji politicko opterecenje nasilne kvazitolerancije. Ovde nije rijec o tome da li se ti slazes da i Hrvati prisvajaju Teslu ili ne, ovde je rijec o cinjenicama a cinjenice kazu da je Tesla bio samo i jedino Srbin i da Tesle vise ne postoje u Krajini bas zato sto ih Hrvati ne smatraju svojima te su ih zato Jasenovcem pobili a nakon toga Olujom prognali sa zemlje Krajine gdje su Srbi bili vecniski narod. Ovde ljudi ne mogu da shvate cinjenicu da Srbin po definiciji nije "gradjanin Srbije" a Hrvat "gradjanin Nezavisne Hrvatske", vec pripadnik etnicke grupe koja se u slucaju Srba prostirala od Slovenije pa do sjeverne Albanije i Budimpeste na sjever. E tu Srbin Tesla pripada! Za razliku od Tesle, Andric koji nije bio Hrvat a bio je katolik, se nije slagao sa austro-ugarskom politikom toga doba koja je bila glavni zagovornik katolicanstva poistovjecenog sa Hrvatstvom (Hrvatska, Slavonija i Dalmacija) kao nadnaravnom i politicko-katolickom ideologijom stvaranja Hrvata na bazi katolicanstva sklonom Austro-Ugarskoj koja je ujedno bila i politicki i vojni predstavnik i zastitnik Vatikana jos od pocetka krstaskih ratova. Anrdic se opredjelio da bude Srbin i bio aktivan sa svojim clancima u srpskim antiokupacionim listovima, bio pripadnik srpskog pokreta Mlada Bosna itd. A ja sam gore napisao da ako Hrvati smatraju da je Andric bio Hrvat, to je njihovo pravo, to mi Srbi ne mozemo da im oduzmemo. Medjutim da li je uopste vazno na ovoj vikipediji na srpskom jeziku u samom pocetku i pri vrhu naglasiti da se Andric dijeli izmedju Republike Hrvatske i Republike Srbije?! Meni nije jasno ko je ovde opterecen a ko nije?!

Delijo, na tvoj predlog ja bih dodao ili ispravio nesto na clanku Andric ali ja ovde nemam fizicku moc. Za to je potrebna fizicka moc jer sam primjetio da nekoliko stalnih korisnika upraznjava koristenje sile u "nadmudrivanju" i "ravnopravnoj raspravi", tako da odustajem od bilo kakve intervencije bazirane na iznosenju vlastitog stava jer ovde vlada sila a um klade valja. Jos bih zamolio ove "stalne" (koliko sam primjetio nekoliko njih) da me ne pozivaju na diskusiju i raspravu niti da mi pisu svoje odgovore jer ja nemam ista prava kao i ostali korisnici. Nisam ovde dugo ali meni su korisnici sa visokim ovlastenjima vec dosta prijetili i ja ne zelim da ucestvujem u "ravnopravnim raspravama" gdje ce jedan sagovornik sa visokim ovlastenjima u cinjenicnoj raspravi da upotrijebi silu i da prijeti ako neko iznese svoje misljenje.

Molim vas nemojte da me pozivate na raspravu jer ovde ravnopravna rasprava ne postoji a i nema smisla jer ce na kraju da bude onako kako ovi sa ovlastenjima zele bez obzira na istinu. Isto tako molim da mi niko ne odgovara. Sve najbolje.

Univerzalna istina ne postoji kao sto ni jugoslovenska istina ne postoji. Zato i postojimo kao razliciti narodi i individue. --Bas-Celik 23:49, 21. октобар 2006. (CEST)

Који си ти дркаџија... како ли куцаш овако брзо једном руком... --Dzordzm 00:05, 22. октобар 2006. (CEST)

Ја Србин највећи Србин профета ћу да кажем вама који сте се родили Срби, али нисте још Срби, него ја треба да вам објасним шта је бити Србин. То је чиста секташка идеологија. Овај пројекат је култруни и језички пројекат и не бави се анализама, личним интерпретацијама, синтезама итд. Све то припада неким мјестима ван овог пројекта. И да управо зато што не постоји универзална истина у многим стварима, биљеже се различити ставови из провјерљивих извора, па нек сваки читаоц вади своје закључке. Информисати људе није исто као сервирати "једину истину", као што ти покушаваш овдје цијело вријеме. "Једином истином" се баве секте. --Славен Косановић {разговор} 00:35, 22. октобар 2006. (CEST)

Кад већ желите да кажете да га и у хрватској сматрају хрватским писцем, то можете као занимљивост навести у каснијем тексту, а не у уводу. У уводу се писац дефинише , а касније износите контраверзе хрватске, босанске или чешке. Да је српски писац покривено је мноштвом референци и податком да је припадао САНУ и да је прихватао да припада српској књижевности. Све остало је куриозитет и као таквог га треба третирати. Не може се на озбиљној енциклопедији третирати једнако Коперников систем и систем да се Сунце креће око земље. --Драган Стошић 02:20, 22. октобар 2006. (CEST)

Trivija je i navođenje kojoj nacionalnosti neki književnik pripada. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:13, 22. октобар 2006. (CEST)

To ti nije bilo trivijalno pre puta u Zagreb. I pre osnivanja NGO. Pisao si: Коментар на преправку да Иво Андрић није био српски него југословенски књижевник: Иво Андрић је писао српским (према подели данас мртвог српскохрватског језика, источна варијанта сх језика је постала српски а западна хрватски језик), а не југословенским језиком, што значи да је констатација о томе да је Иво Андрић српски писац - исправна. (Свакако, треба нагласити да је његово образовање било католичко.) Као што је исправна констатација да је Никола Тесла амерички научник српског порекла. --Милош 03:48, 29 Окт 2004 (CEST)

Sada je nacionalnost trivijalna. I ne moze Andric da bude srpski knjizevnik zato sto se to tako Hrvatima ne svidja. Usput, za sve knjizevnike na ovoj enciklopediji se izricito navodi kojoj knjizevnosti pripadaju. --Манојло 13:24, 22. октобар 2006. (CEST)

Ти си класична злонамерна стока. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:07, 22. октобар 2006. (CEST)

Ljutis se? Ne prijaju ti sopstveni citati? Mogao bi neko od sadasnjih naredbodavaca da ti zameri? c, c, c. --Манојло 14:30, 22. октобар 2006. (CEST)

Не знам колико пута сам описао горе шта сам мислио и стварно ме смара твоја злонамерност. Југословенска књижевност није никад постојала, а постојале су искључиво у множини ("југсловенске књижевности"). Стога један писац из Југославије може бити српски, хрватски, словеначки, македонски, албански итд. писац, али југословенски не може. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:47, 22. октобар 2006. (CEST)

У чланку се не спомиње југословенске књижевности, или југословеска књижевност, него се каже да је Андрић добио Нобелову награду као југословенски књижевник Yugoslav writer, што је чињеница иако сад, данас појам није популаран. Узгред у свијету постоји појам Yugoslav literature и односи се на књижевност која је постојала у Југославији у њеним различитим облицима, дакле више од пола вијека и бави се књижевношћу свих народа који су њој живјели, изузимајући мањине, албанци, мађари, италијани, румуне, итд., чија се књижевност веже за њихове матичне државе... Дакле, појам постоји и данас у свијету и није измишљен... Стидије о књижевности се не баве националном и вјерском припадношћу писаца пер се, него културним просторима, који могу да се поклапају са просторима на којима живи неки народ, нација, али то није предмет студије књижевности, него других наука, у којима су књижевници стварали и стварају... --Славен Косановић {разговор} 16:19, 22. октобар 2006. (CEST)

Slavene, ne pričam o trenutnoj konstrukciji. Pre godinu i kusur dana, tj. u vreme kada sam napisao ono što sada Manojlo citira pisalo je nešto u smislu da je Andrić bio jugoslovenski književnik. Da, jasno je da anglosaksonski pojam nacionalnosti odgovara pojmu državljanstva, dok kod nas to nije slučaj. To što je dobio Nobelovu nagradu "kao jugoslovenski književnik", govori o nacionalnoj pripadnosti u smislu državljanstva. U klasifikacijama književnosti ne postoji jedna jugoslovenska književnost niti je ikad postojala (postojali su pokušaji, uzmimo, za vreme Aleksandra Karađorđevića i u prvim danima posle Drugog svetskog rata, ali su ostali biti samo pokušaji), odnosno, ako postoji, to je proizvod krajnje neinformisanosti osobe koja je to pisala. --Милош Ранчић (р|причај!) 16:26, 22. октобар 2006. (CEST)

Милош, схватам шта хоћеш да кажеш и потпуно разумијем. Слично би се могло примјенити и на САД, па онда не би говорили о америчкој књижевности, него о ирској, енглеској, њемачкој, индијанској, итд... Дакле, у чланку се не спомиње "једна књижевност", или можда преформулисати ...добио нобелову награду као припадник југословенских књижевности, или као држављанин СФР Југославије, али чињеница је да није добио награду ни као српски, ни као хрватски... јер тада је то била Југославија... --Славен Косановић {разговор} 16:39, 22. октобар 2006. (CEST)

Затим ја знам да се код нас појам народност, веже за етничку и племенску припадност, па онда се умјешала и религија, па зато и имамо балкански сатараш у којем се нико у свијету не сналази... Због тога није ни чудо што људи са стране ништа не контају на Балкану. --Славен Косановић {разговор} 16:44, 22. октобар 2006. (CEST)

Ma, sve je OK sa konstatacijom da je dobio nagradu kao jugoslovenski književnik ako je to u okviru dobijanja Nobelove nagrade i pisalo. Ne postoji problem sa tim; eventualno se u fusnoti može konstatovati da se to odnosi na državljanstvo. Samo sam ti objašnjavao šta sam mislio povodom toga da jedinstvena jugoslovenska književnost nikada nije postojala. A sve to zato što je Manojlo insistirao na onoj mojoj prethodnoj konstataciji. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:05, 22. октобар 2006. (CEST)

Ма игнориши Манојла и његове провокације, он је сигурно неки пензионер који нема другог посла него да се игра и провоцира... :) Него види како сад стоје ствари у чланку и дај твој приједлог те прве три реченице, ако ово сад што пише мислиш да није добро формулисано и да нађемо неки прихватљив облик и да се заврши с темом. --Славен Косановић {разговор} 17:10, 22. октобар 2006. (CEST)

Ovako... Treba da ostane da je "dobio nagradu kao jugoslovenski književnik" ako to stvarno stoji u nekom dokumentu tela koje dodeljuje Nobelovu nagradu za književnost. S tim što za sada treba da stoji sa "traži se izvor". Što se tiče konstatacije "Među stručnjacima svetske književnosti preovladava mišljenje, po kojem se najvažnije Andrićevo delo veže za srpske kulturne prostore.", ako se ne izvrši opsežno istraživanje koje bi potvrdilo da preovladava mišljenje, to treba ukloniti ili preformulisati. Možda je nešto u smislu "Andrić je najznačajniji deo svog života pisao na srpskoj varijanti, uključujući i dela na osnovu kojih je dobio Nobelovu nagradu." (Usput, mislim da se sećam da su moji profesori bili baš kritični prema njegovim pesmama. Ono, "da to nije bio on, njegove pesme ne bi bile predmet nikakvog interesovanja".) Verujem da se za takvu konstataciju se može naći i lakši izvor, npr. u Deretićevoj Kratkoj istoriji srpske književnosti. Opet, smatram da dokazivanje "čiji je bio" (kao i u svim ostalim slučajevima) treba da ide u poseban deo, koji bi se ticao nacionalne, etničke, kulturne i ma koje druge pripadnosti (političke, seksualne, ove, one...) date osobe. Ovo ovako je izrazito dangubno i donosi samo gomile rasprave na pomenutu temu. Štaviše, smatram da bismo, kao što je Francuska akademija npr. zabranila raspravljanje o poreklu jezika i raspravljanje o drugim pseudonaučnim intrigama -- i mi treba da zabranimo unos nacionalne pripadnosti u prvi paragraf (ili ma koje druge, osim ako to nije u srži konkretne osobe; npr. "Adam Smit je osnivač savremene tržišne ideologije" ili "Kropotkin je bio značajan teoretičar anarhizma" ili "Šandor Pal je mađarski političar iz Srbije" i sl.). Dok bi se u posebnim odeljcima i isključivo na osnovu validne literature objašnjavalo mišljenje različitih relevantnih stručnjaka po pitanju konkretne pripadnosti. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:30, 22. октобар 2006. (CEST)

Идемо редом, обрнутим. :). Што се тиче уклањања националних/етничких одредница са свих чланака у првом прараграфу, бојим се да то неће ријешити проблем. Зашто? Зато што ће исти ти, или други протестовати у недоглед, исто као сада. Овдје је једноставна ситуација. Неки хоће да ту пише само српски да се све остало обрише и тако редом у свим чланцима. Ако негдје не пише само српски, без обзира што је можда спорно да је само српски, они ће опет навалити да протестују. Биће: зашто не пише ништа?, ви овдје скривате нешто?, итд. Француска има за такве ствари потпору у свом уставу и законима. Код нас ни у једној држави нема сличних закона, нема таквих формулација, да се људи не воде по етничкој припадности, него напротив, инсистира се на томе. Тако се каже, овај Србин, овај Хрват, овај Мађар, овај Албанац, овај Бошњак/Муслиман, или како год. Статистике становништва се обављају по етничкој припадности, док су у Француској грађани Француске, нема Баскијац, Нормандијац, Окситанац, Каталонац, итд. него Француз. Слично је у Шпанији, гдје се Бакијци, Каталонци, Галичани, воде као историјски народи, док приликом пописа становништава, или изјашњавања за званичне документе нема Каталонац, Баскијац, Галичанин, него само Шпанац нити има каве потпоре у закону, уставу, за дефинисање нечије етничке припадности. --Славен Косановић {разговор} 18:15, 22. октобар 2006. (CEST)

Што се тиче формулација, ОК уклонићу то ...стручњаци свијетске књижевности сматрају... и преформулисати у ..."Андрић је највећи дио свог живота био српски писац"... пошто то варијанта може да збуни људе који се не разумију у језик, лингвистику, итд... --Славен Косановић {разговор} 18:15, 22. октобар 2006. (CEST)

Боље је најзначајнији део свог стваралачког живота него највећи део свог живота. Што се тиче припадности, па то са Шпанијом и Француском само доказује да су они једно стотињак година иза нас. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:29, 22. октобар 2006. (CEST)

Да, поновио сам и у овом наврату да је неспорно да је Андрић српски писац, али ти си толико заслепљен у својој лудости да то не видиш. Видиш једино оно што ти одговара. То је класичан пример психозе, тако да ти препоручујем да се обратиш лекару јер можеш гадно страдати ако не водиш рачуна о томе. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:47, 22. октобар 2006. (CEST)

Андрић јесте био и хрватски књижевник зато што у својој младости јесте објављивао у хрватским часописима и јесте се изјашњавао као Хрват. Колико то ваша клапа овде не хтела, шта да вам ја ту радим. Истина јесте болна, живот јесте тежак... --Милош Ранчић (р|причај!) 14:47, 22. октобар 2006. (CEST)

To hrvatski knjizevnik je kod tebe postao 2006 (druga polovina). Jos 2004. bio je srpski:

Коментар на преправку да Иво Андрић није био српски него југословенски књижевник: Иво Андрић је писао српским (према подели данас мртвог српскохрватског језика, источна варијанта сх језика је постала српски а западна хрватски језик), а не југословенским језиком, што значи да је констатација о томе да је Иво Андрић српски писац - исправна. (Свакако, треба нагласити да је његово образовање било католичко.) Као што је исправна констатација да је Никола Тесла амерички научник српског порекла. --Милош 03:48, 29 Окт 2004 (CEST)

Prijatno ti popodne. --Манојло 14:57, 22. октобар 2006. (CEST)

Сад хоћеш да доказујеш како ми се став променио јер сам постао хрватски плаћеник? Него, ти би могао да се једном изјасниш: јеси ли злонамеран или си психотичар? --Милош Ранчић (р|причај!) 15:17, 22. октобар 2006. (CEST)

Možda je znak neskromnosti citirati samoga sebe-no, ne vidim da je stvar bitno odmakla od one koju sam ukratko opisao na stranici za razgovor na en wiki: http://en.wikipedia.org/wiki/Talk:Ivo_Andri%C4%87#Andri.C4.87.27s_national_affiliation Mir Harven 14:33, 22. октобар 2006. (CEST)

Drzi se Milose, stize konjica. --Манојло 14:36, 22. октобар 2006. (CEST)

Ovo je, kao, dio razgovora ? Argumentirani ? Aferim. Mir Harven 14:43, 22. октобар 2006. (CEST)

Ма пустите Манојла и његове анализе, које имају за циљ само тровање и ништа више. Он и слични њему су алергични на само помињање ријечи хрватски, узгред то је њихов проблем, дакле смета им што се у чланку помиње да се у Хрватској сматра и хрватским, осим српским. Одатле и сва ова ујдурма. --Славен Косановић {разговор} 16:24, 22. октобар 2006. (CEST)

Čini mi se da ovdje ima dosta nerazumijevanja

Andrić nije jedini pisac višestruke pripadnosti. Npr., pisci koji su pisali priznato jednim jezikom, ali u različitim miljeima:

• Henry James je i američki i britanski pisac
• James Joyce je i irski i britanski (engleski) pisac

Drugi su pisali na više jezika:

• Vladimir Nabokov je američki i ruski pisac
• Samuel Beckett je francuski, irski i britanski (engleski) pisac

S ovih "naših prostora" neki pripadaju dvama ili više literaturama, a neki samo jednoj, iako su "druge" nacije:

• Ivo Andrić je srpski i hrvatski pisac, a područjem BH. Navod jugoslavenski ima smisla kao npr. "sovjetski"

• Ivo Cippicco (sp ?) je srpski pisac, porijeklom pohrvaćeni Talijan koji je prihvatio srpsku nacionalnu pripadnost

• Vladan Desnica je hrvatski pisac srpskog porijekla

• Vojislav Kuzmanović je hrvatski pisac srpskog porijekla (rođen u Srpskoj Crnji)

• Matija Ban je srpski pisac/antologičar, srpske nacionalne identifikacije iz Dubrovnika u nacionalno-romantičarskom previranju i kaosu

• Mirko Kovač je srpski, hrvatski i crnogorski pisac porijeklom iz BH

• Mila Dimitrijević je hrvatska glumica srpskog porijekla (Kragujevac or something)

• Stevo Žigon je srpski glumac slovenskog porijekla

• Branko Pleša je srpski glumac hrvatskog porijekla itd. etc. Mir Harven 15:03, 22. октобар 2006. (CEST)

ovo je korak ka kompromisu

Recenica zvuci ok. Trebalo bi samo izbrisati prethodnu (po kojoj ga srbi smatraju srpskim knjizevnikom, a hrvati hrvatskim) a reference sacuvati i premestiti ih na kraj Miloseve recenice. --Манојло 19:11, 22. октобар 2006. (CEST)

Манојло, не лупетај више, леба ти. --Бране Јовановић <~> 19:12, 22. октобар 2006. (CEST)

Предлог

Ево предлога. Потребно је: --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)

• Уклонити х3 за увод и то убацити место првог параграфа; --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)
• Пребацити х3 у х2 код "Националне и културне припадности") и то убацити испред поглавља "Библиографија". --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)
• Уклонити последњу реченицу/параграф из поглавља "Дела" (тј. оно где се објашњава чиме се сматра). --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)

Увод

Иво Андрић је био књижевник и дипломата. Добитник је Нобелове награде за књижевност као држављанин СФР Југославије, 1961. године, за роман На Дрини ћуприја (1945), као и за целокупни дотадашњи рад на "историји једног народа".

Национална и културна припадност

После распада Југославије, Андрић се у Србији води искључиво као српски књижевник , док га у Хрватској сматрају и хрватским књижевником.

Припадност босанскохерцеговачкој култури образлаже се његовим местом рођења и чињеницом да је описивао људе, догађаје и просторе Босне и Херцеговине.

Припадност хрватској култури образлаже се његовим римокатоличким образовањем, вероватним хрватским пореклом и чињеницом да се током младости изјашњавао као Хрват, као и да је током своје раније стваралачке фазе објављивао радове на хрватској варијанти српскохрватског у хрватској периодици.

Припадност српској култури се образлаже његовим изјашњавањем да је био припадник српске националности, био члан Српске академије наука и уметности, као и да је најзначајнији део свог стваралачког живота провео пишући српском варијантом српскохрватског језика.

Komentari

Дакле, то му дође. Конкретно поглавље се може надограђивати различитим референцама. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)

Sve se to nepotrebno komplicira. Zašto se ne može reći da je Andrić srpski i hrvatski pisac iz BH. Početak svoga opusa napisao je na hrvatskom jeziku, dok je većinu svojih kasnijih tekstova napisao na srpskome jeziku (u ono doba većinsko je mišljenje filologa i književnika bilo da se radi o vidovima jednog, srpsko-hrvatskog ili hrvatsko-srpskog jezika). Andrić se u mladosti izjašnjavao Hrvatom i Jugoslavenom, a u zrelo doba i u starosti Srbinom i Jugoslavenom. Dok mu je pripovjedački opus, uz manje izuzetke, usredotočen/usredsređen na problematiku rodne Bosne, većina je njegovih esejističkih i kulturoloških tekstova, nastala nakon poznih 1930-ih, posvećena raznim temama srpske kulture. Big deal, ne vidim zašto ovakva muka od zareza, lijevo-desno...Mir Harven 20:01, 22. октобар 2006. (CEST)

Стоји да се компликује, али је очигледно овде од животне важности доказати да је Анрдић био једино и само Србин. Шта се сад ту може... Једини рационални излаз је квалитетно појашњавање његове националне и културне припадности. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:38, 22. октобар 2006. (CEST)

Да је Андрић којим случајем жив послао би нас све у сто пм. :) Кад се сложите око дефинитивне варијанте за чланак онда ћемо је убацити. Само срамно је, да се дискутује толико о једној реченици, а да сам чланак уопште не доличи том Великом Књижевнику. Срамота. --Славен Косановић {разговор} 20:32, 22. октобар 2006. (CEST)

Predlog se ne prihvata. U isti red su stavljene cinjenice (pripadnistvo Andrica srpskoj knjizevnosti) i hrvatske propagandne zelje (uvesti ga medju Hrvate makar mrtvog kada nisu mogli zivog). U ispunjenju hrvatskih propagandnih ucestvuju mnogi: raznoliko drustvo ali povezano istim stvarima i ciljevima. --Манојло 11:37, 23. октобар 2006. (CEST), 22. октобар 2006. (CEST)

E sad- neće baš biti tako. Dapače, većina hrvatskih literata baš nije presretna tim Andrićevim uvrštavanjemu hrv. književnost, no, ne smije se zaboraviti da diskusije toga tipa nisu bile moguće u SFRJ. Onda je bilo ovako: Andrić je bio jugoslavenski pisac, pa srpski, a zavičajno BH-što se snažno naglašavalo, te hrvatski po ranim djelima i podrijetlu (što je izbjegavao spomenuti). Navlačenje oko njegova statusa je zorno iz citata što sam ga dao na hr wiki(dalje je neko natezanje oko BH ili sl.): http://hr.wikipedia.org/wiki/Razgovor:Ivo_Andri%C4%87#Ivo_Andri.C4.87_i_nacionalna_pripadnost Mir Harven 18:15, 24. октобар 2006. (CEST)

Ех несреће! Шта ћемо сад када 212.200.83.98 не прихвата??? --Dzordzm 21:31, 22. октобар 2006. (CEST)

Па ништа, биће закључан чланак до даљњег... ко хоће да уређује друге дијелове чланка, или да побољша чланак, да буде примјер и не овакав какав је сад, гдје се своди велики дио на полемике око националности, нек се јави. --Славен Косановић {разговор} 21:36, 22. октобар 2006. (CEST)

Најгоре је што овде имамо посла са слепцима типа ове двеста дванаестице: написана конструкција је итекако у српску корист. Само што слепац не уме то да види. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:10, 22. октобар 2006. (CEST)

Hanlon's razor: "Never attribute to malice that which can be adequately explained by stupidity - у слободном преводу на српски - „Никад не приписуј злоби оно што се адекватно може објаснити глупошћу“. --Бране Јовановић <~> 23:37, 22. октобар 2006. (CEST)

Другари 212 сам био ја. Само се нисам улоговао. Требало би да вас забрине ваша формулација, по којој је андрић и српски и хрватски писац. Она је идентична формулацији вама надређеног Мир Харвена, чију историју измена изволите погледајте на енглеској википедији. Ако желите сваку тврдњу са хр. википедије да уврстите овде, у циљу распиривања братства-јединства, што не убаците податак да је Андрић хтео да пређе код Павелића у НДХ, али га Хрвати тада нису хтели, како пишу.

Поновићу, а ко има уши нека чује: Овде није питање шта Милош, Манојло, Славен, Мир Харвен, неки хрватски аутор, неки босански уредник википедије, неки ирски шлосер, итд. мисле о томе да ли је Андрић био српски, хрватски, југословенски или кинески књижевник. Битно је како се сам Андрић изјашњавао. Његово уврштавње у антологију српска књижевност у 100 књига, учествовање у делегацији српских књижевника на новосадском договору, јасно говоре да је он себе сматрао за српског књижевника. Писао је српским језиком.

Točno. No, što je s njegovim izjašnjavanjem Hrvatom u mladosti, uvrštavanjem u "Hrvatsku mladu liriku" 1914. i sl. ? Ovo je neka selektivna logika, dok bi wikipedija trebala imati sve relevantne podatke, a ne samo one koji ilustriraju samo jednu tezu. Mir Harven 18:15, 24. октобар 2006. (CEST)

То није ништа анти-хрватски, како моји опоненти некада злонамерно пребацују: нико не негира његово порекло, нити је ико ту информацију икада брисао. Штавише његово католичко порекло се може довести у везу са хрватством, али се одатле не може изводити закључак да је био хрватски књижевник. --Манојло 11:37, 23. октобар 2006. (CEST)

Манојло, овде је битно следеће - Википедија:Неутрална тачка гледишта. Тебе наравно то мрзи да читаш, као и друге основне принципе. --Бране Јовановић <~> 11:40, 23. октобар 2006. (CEST)

---

Питање за Манојла: молим те да ми одговориш чему тај паничан страх код тебе да би хрватско "својатање" Андрића могло наудити самом Андрићу и његовом делу и да би Андрић тако постао мање српски књижевник и мање нобеловац и мање класик него што јест. То сам питање већ поставио горе теби и твојим истомишљеницима, али се нико није удостојио да на њега конкретно одговори. Шта је код тебе у питању: српство, принципи, инат, лични разлози или забринутост за Андрићев рад и дело. ИЛи нешто пето. Дакле, молим те да ми даш мотиве оваквог твог понашање е да бих ја себи могао неке ствари да објасним.

Можеш ми одговорити и преко моје корисничке странице.

--делија 12:11, 23. октобар 2006. (CEST)

Дакле ради се о томе да је Андрић српски књижевник. То је бар јасно доказано. Најзначајнији радови врло јасно припадају српској књижевности. При додели Нобелове награде кажу за њега да је Србин. То је врло важан детаљ и треба стајати у уводу. А хрватске тврдње да је српски књижевник у каснијој доби, а хрватски књижевник у раном стваралаштву то није за увод. То је за једно касније поглавље, које би носило наслов "Хрватске теорије о Андрићу". На начин, како је сад написано даје се превелика тежина једној обичној хрватској теорији. --Sokolac 12:25, 23. октобар 2006. (CEST) Неозбиљно је давати исту тежину томе да је српски и да је српски и хрватски књижевник. Треба бити споменута хрватска теорија, али не на истим деловима текста. --Sokolac 12:28, 23. октобар 2006. (CEST)

---

Ако је то најбоље што можеш - онда сам прилично разочаран. У мом старом крају би твој став описали као: то радим "из дишпета" и то радим јер "им не дам гушта". Дакле, то радим из ината, јер сам се зарекао да ћу цео свој живот провести инатећи се иноверцима и несрбима и никако им нећу пружити задовољство да Андрића проглашавају својим. А зашто? Напросто зато што су у питању Хрвати. Да су Марсовци којим случајем рекли да је Андрић и марсовски писац, можда бих то и прихватио. Али Хрвати . . . У социологији и психологији позната је и цењена Адорнова теорија ауторитарне личности. Не би било лоше да се на тренутак оставиш Срба и србовања и да проучиш ту теорију. Врло је поучна.

--делија 15:03, 23. октобар 2006. (CEST)

Mislim da je ovde problem to što neki misle da svaki Srbin (ma kako neko to ,,zvanje" opisivao i insitirao na njegovom ,,značenju") mora da insistira na tome da je I.A. (ne pišem puno ime, jer je ono ovde postalo izlizano) isključivo srpski pisac. Misle ovi jadni ljudi da je ovo nacionalna enciklopedija. Ne, ovo je opšta enciklopedija na kojoj moraju da budu zapstupljena opšta mišljenja pa i to da je I.A. srpski i hrvatski pisac. Sramota me je što se spuštan na razine onih ljudi kojima je stalo čiji je I.A., a koji nisu kako treba pročitali niti jedno njegovo delo, već ispisuju neke nepismene teorije o mostovima, srpskim republikama... --Поки |разговор| 13:37, 23. октобар 2006. (CEST)

Коментари 2

Оцена Андрића као романописца далеко је од једнозначне: по некима је писац, на засадама фрањевачких летописа и споре, сентенцама проткане нарације, успео да креира упечатљив свет "Оријента у Европи"; по другима, Андрић је аутентични аутор краћега даха, попут Чехова, па је најбољи у новелама и приповеткама, док му одричу вредност постигнућа у већим композицијама. Било како било, Андрић је у свету углавном познат по своја два романа, На Дрини ћуприја и Травничка хроника (први је писан током Другог светског рата у Београду).

Пишчево се приповедање у наведеним делима одликује уверљиво дочараном атмосфером, упечатљивим описима околине и понашања, но не и психолошким понирањем - већина је Андрићевих ликова (осим фрањеваца) гоњена биолошким императивима и детерминизмом у понашању који подсећа на натуралистичку школу 19. века. Осим тих дела, аутор је објавио и низ приповедака, путописне и есејистичке прозе, те вероватно најбоље дело касне фазе, збирку афористичких записа Знакови поред пута (постхумно издане), несумњиво једно од Андрићевих највреднијих дела.

После Андрићеве смрти, прво стидљиво, а онда и отворено (посебно у доба после распада Југославије), почела су се појављивати и критичка оспоравања пишчевог опуса - што није било могуће током Андрићевог живота, када је уживао статус недодирљивог државног писца. Ти се приговори могу свести на две замерке: национално-политичке и естетско-књижевне. По првој, гледано из хрватске визуре, Андрић је оцењен као национални ренегат и протагониста великосрпске идеологије у унитаристичком југославенском руху, тј. као нека врста националног отпадника. Иако је уврштаван у разне антологије хрватске књижевности, тренутни статус у Хрватској није му баш завидан. Сличне оцене долазе и од бошњачке стране (Мухсин Ризвић и други), уз додатак да Андрић у својим делима приказује Бошњаке муслимане као "Турке" - полуазијатске насилнике, подсвесно мучене комплексом "издаје" због преласка на исламску веру. То је мишљење поткрепљивано не само одломцима из пишчевих дела, него и његовим есејистичким и публицистичким радовима у којима слави Његоша и "истрагу потурица".

Други је приговор озбиљнији и дугорочно важнији и циља на прецењеност Андрића као писца, те на његову застарелост и плошност његових карактера. Из визуре хрватске књижевности, Андрић се не може поредити с модернистичким приповедачима (од Полића Камова преко Крлеже и Маринковића до Слободана Новака), па чак ни са стилски блиским, политички контроверзним Павелићевим "доглавником" Милом Будаком, с којим као писац традиционалистички обликованих регионалних епопеја и биолошки детерминисаних снажних еротских страсти има доста сличности (колико год се идолошки разликовали).

У српској књижевности Андрић је (гледано из идеолошке визуре) стално и нападно апострофиран као "Србин-католик", али је, с друге стране, српска критика неодлучна колико добро се Андрићев тематски проседе уклапа у матицу српске књижевности (често се Милош Црњански истиче као најзначајнији српски писац 20. века, а постмодернистички трендови, од Киша до Павића такође нису ишли на руку Андрићевој репутацији). И, напослетку, бошњачка критика сматра да је Андрић писац слабијег замаха и досега од Меше Селимовића и још неких савремених писаца експерименталног израза

.

Занимљиво је да никоме не сметају горње формулације у чланку и нико се није бунио на њих. Дакле, закључујем да је мало ко и читао цијели чланак, у којем се спори Андрићева вриједност, назива се Андрића другоразредним књижевником, уздижу се неки ликови који нису достојни ни реп да му додирну, итд... Слијепци виде само прву реченицу и шта у њој пише. Остало их не интересује. --Славен Косановић {разговор} 16:38, 23. октобар 2006. (CEST)

Има у овим одломцима и фашистичке идеологије, а све то стоји у чланку, наравно никоме није засметало... --Славен Косановић {разговор} 16:51, 23. октобар 2006. (CEST)

Budući da sam ja autor većega dijela (po sjećanju, ne sveg) gorenavedenih odlomaka, rekoh, da se javim oko toga.

1. ne vidim ništa sporno u tvrdnji da je Andrić odličan kao novelist, ali da nije po vokaciji romanopisac. Takve su tvrdnje iznošene vrlo često (mislim da je ti činio i srpski kritičar Milošević), s dosta argumenata. Andrićeva su 2-3 romana razvučeni i dosadni, to priznaju skoro svi koji su se upustili u analizu njegova djela. "Ćuprija" i "Hronika" su daveži i nitko ih ne čita-nasuprot sjajnim pripovijetkama, koje je napisao bar 3-4 knjige. E sad, može se naglasiti da je dobio Nobela za romane. To jest istina-no, što onda ? Ima Nobelovaca koji su dobili tu nagradu za književnost, daleko su lošiji pisci od Andrića (Dario Fo, Pinter,..), a obrazloženja su im upravo smiješna. Možda je ovdje skriven kompleks tipa "roman je velika forma, a pripovijest mala, pa su novelisti manje vrijedni nego romanopisci". Takav stav je urnebesno smiješan, jer veliki novelisti kao Čehov daleko premašuju u dosegu i vrijednosti autore debelih priznatih romačina kao što su Šolohov, Dreiser, Gunther Grass ili Robert Musil. Slično je s Hemingwayem, piscem manjega dosega od Andrića, koji je sjajan auktor kratkih priča, dok su mu razvikani romani (Za kim zvono zvoni, Zbogom oružje, Imati i nemati,..) druga liga. Sve je više, na koncu, prihvaćeno stajalište da je Andrić vrhunski u svojim zapisima "Znakovi pored puta", vjerojatno boljoj prozi od sličnih Musilovih ili Kafkinih. Da se vidi da ovo nije isisano iz prsta, navodim poveznicu američkoga pisca/slavista Schwartza (kojega unitaristička, pa i neka estetska gledišta ne dijelim), dok bi popis domaće literature koja razglaba ovo gorenapisano bio povelik: http://www.newcriterion.com/archive/18/may00/schwartz.htm , "...Ivo Andric, a Bosnian Croat by birth but a Serb by conviction, took the conflict between Bosnian wildness and Islamic discipline, or, as he always seemed to see it, tyranny, and the ensuing propensity, over centuries, for the country to suffer violence, as the major theme of his writing. The “damned yard” in the work of that title is the central courtyard of an Ottoman prison. Of the five authors under consideration here, he was the most traditional, and the only one who did not identify with a broader European modernism. His novels are purely descriptive and rather pedestrian in their composition—his defenders always praise him as a storyteller of the old school—with an undeniable sheen of nationalist ideology. They are very much a product of the Slav Romantic upsurge against the Habsburg and Ottoman empires, and Andric himself was imprisoned in 1914 for involvement in the Mlada Bosna (“Young Bosnia”) conspiracy that took the life of the Austrian archduke Franz Ferdinand and his wife Sophie, and brought about the First World War. Andric is an author of “big books.” Sarajevo is replete with copies of The Bridge on the Drina that have been bought by members of the international community employed here and put aside after an attempt at the first chapter..."

2. stoji i to da je Andrić tradicionalan, neeksperimentalan pisac. To ne znači ništa više nego-to. Sličan (uz izuzetak dramski pisanoga romana "Jean Barois") je francuski Nobelovac Roger Martin Du Gard, kao i poljski Wladyslaw Reymont. Nije daleko ni Thomas Mann, u velikoj mjeri tradicionalni pisac koji nije uveo veće inovacije u formu. To sve nema reperkusija na književnu vrijednost.

3. zadnji bi prigovor bio nešto u vezi "fašizma" i sl. Čini mi se da bi se to moglo odnositi na Andrićevo stereotipno prikazivanje Muslimana ("Turci"). Tu dolazimo do dvije tvrdnje- stojim iza obje, a nisu neki moj opažaj, nego su i zabilježene u književnoj kritici: a) Andrićevi "strastveni" likovi su uglavnom biologijom pokretani zombiji. Za njega bis e moglo reći isto što je Andre Gide rekao za Faulknerove likove-da nemaju "dušu". Tj. nemaju borbu moralnih dilema, ispit savjesti, raskol u srcu i umu...jednostavno, to su, u najvećoj mjeri, biološke mašine. A glede Muslimana, šteta što više nije na internetu dostupna knjiga muslimansko-bošnjačkog kritičara Muhsina Rizvića o prikazbi muslimana u Andrićevu djelu, u kojoj je vrlo argumentirano prikazan i prokazan piščev jednostran i jednodimenzionalan pristup toj etničkoj skupini. I Faulkner, koji je u portretima crnaca imao "ups & downs", ipak je nadišao vlastite predrasude i nije im jadno podlegao kao Andrić. Nije to samo retorika mladoga bošnjačkoga nacionalizma koji reži na sve nemuslimansko, nego argumentirano razgolićavanje Andrićeve otrcane i ofucane ideologije. Osobno, možda i imam simpatija za takvu ideologiju jer kao "zapadnjak" gledam na taj otupjeli Orijent kao na civilizacijski mrak u kojem se tavori s povremenim eksplozijama nekontroliranoga bijesa. No, onaj tko ima ambicije veće od propagandističkih, trebao bi nadići vlastite isključivosti. Mir Harven 13:15, 24. октобар 2006. (CEST)

Vidim da Mir Harven ima isto mišljenje o pitanju da li je Andrić srpski književnik sa Branetom, Milošem, Slavenom. Dobar povod da ih upitam da li oni i u drugim osetljivim nacionalnim pitanjima dele mišljenje sa Mir Harvenom. O Starčeviću naprimer: http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Talk:Ante_Star%C4%8Devi%C4%87&diff=prev&oldid=54001886.

Da li je neko od vas dečaci zabrinut ako vaše stavove o Andriću deli čovek nesumnjivo ustaških shvatanja? Da li je to povod da razmislite malo o sebi? Ili ste već to uradili, i svesno se opredelili?

--Манојло 20:45, 24. октобар 2006. (CEST)

Видим да волиш да провоцираш. Кад бисмо ишли дотле, могао бих се запитати како могу да делим с тобом нека мишљења јер си, ако ништа друго, бар психопата (или си злонамеран, што значи да си психопата; или си баш прави психотичар). Наравно, опет не видиш оно што је очигледно: његово понашање овде се знатно разликује у односу на енглеску Википедију. Да, ревизиониста је, као и ти, уосталом. С том разликом што је знатно културнији од тебе, као и да на српској Википедији није показао ни делић злобе коју ти показујеш стално. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:06, 24. октобар 2006. (CEST)

Nisam ni sumnjao da prema ustasama gajis simpatije i delis misljenje. Mada, iznenadjen sam da o tome tako otvoreno govoris. Mozda bi bilo bolje da razmislite u "stozeru" da li je pametno da tako otvoreno govoris o svemu tome. Ali, bolje da se ne mesam u vase domoljubne-starcevicevske odnose. --Манојло 21:20, 24. октобар 2006. (CEST)