Чаковец — разлика између измена

Координате: 46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973826659697° С; 16.43796523516942° И / 46.38973826659697; 16.43796523516942
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.3) (Робот: додато ckb:چاکۆڤێتس
м r2.7.3) (Робот: промењено zh:察科韋茨 у zh:查科韋茨
Ред 201: Ред 201:
[[uk:Чаковец]]
[[uk:Чаковец]]
[[war:Čakovec]]
[[war:Čakovec]]
[[zh:察科韋茨]]
[[zh:查科韋茨]]

Верзија на датум 15. децембар 2012. у 20:43

Чаковец
Фрањевачки трг у Чаковцу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаМеђимурска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.15.185
Агломерација (2011.)27.227
Географске карактеристике
Координате46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973826659697° С; 16.43796523516942° И / 46.38973826659697; 16.43796523516942
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Чаковец на карти Хрватске
Чаковец
Чаковец
Чаковец на карти Хрватске
Поштански број40000

Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.[1]

Географски положај

Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.

Територијална организација

До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.

Становништво

Главни чланак: Демографија Чаковца

Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:

народ Хрвати Срби Југословени Муслимани Словенци Мађари Чеси Албанци Црногорци Роми Македонци Словаци
бр. становника 14.657 242 258 27 164 35 8 46 23 1 9 2
народ Русини Немци Украјинци Пољаци Јевреји Бугари Аустријанци остали неопредељени регионално опр. непознато
бр. становника 6 2 4 1 4 2 1 10 264 23 210

Насељена места

Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.

Саобраћај

Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Повезнице с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.

Историја

У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински од Сигета постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја, 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. гроф (бан) Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.

Данас

Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.

Познати Чаковчани

Референце

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 28. 8. 2012. 

Спољашње везе

Чаковец на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чаковец&oldid=6368819”