Васкрсење — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м -клица
Ред 47: Ред 47:
* [http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5#.D0.92.D0.B0.D1.81.D0.BA.D1.80.D1.81.D0.B5.D1.9A.D0.B5 Васкрсење] (pravoslavlje.net)
* [http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5#.D0.92.D0.B0.D1.81.D0.BA.D1.80.D1.81.D0.B5.D1.9A.D0.B5 Васкрсење] (pravoslavlje.net)


{{клица-вера}}


[[Категорија:Теологија]]
[[Категорија:Теологија]]

Верзија на датум 16. децембар 2012. у 07:21

Васкрсење или ускрснуће представља повратак мртве особе у живот. Ово учење чини саставни део јудаизма, хришћанства и ислама.

Може се тумачити дословно као оживљавање мртвог тела (види зомби), и у пренесеном значењу, као устанак из мртвила, односно духовни препород.

Исус о васкрсењу

Исус је заступао веровање у ускрснуће, за разлику од оновременог верског покрета садукеја. Нови завет преноси једну од њихових расправа:

И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: „Учитељу! Мојсије нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом'. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била“. И одговарајући Исус рече им: „Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима“.
— Јеванђеље по Марку, глава 12

Готово идентичан пасус се налази и у Јеванђељу по Матеју (глава 22) и у Јеванђељу по Луки (глава 20). У Јеванђељу по Јовану Исус је говорио да његове речи представљају дух и живот[1], и ко верује у њих и поступа по њима „прешао је из смрти у живот“[2] те „неће видети смрт довека“. [3]

Васкрсење у хришћанству

Хришћанска вера подразумева васкрсење појединаца, као и опште васкрсење човечанства на судњи дан. Многи хришћани верују у други Христов долазак, када ће, према учењу цркве, мртви устати и када ће Христ судити живима и мртвима.

Године 1945, пронађени су гностички списи из Наг Хамадија, који откривају потпуно друкчије тумачење васкрсења од општеприхваћеног у хришћанству.

„Они који говоре да ће прво умрети а потом васкрснути, греше. Јер ако не приме васкрсење за живота, ни када умру неће примити ништа.“
— Јеванђеље по Филипу

Израз васкрсење се такође користи и за Исусово васкрсење и слави се као празник Васкрс.

Васкрсење у исламу

Куран говори о великом устанку (ар. al—qiyama), односно васкрсењу, када ће се људи питати „ко их то буди из њихових хумки“ (Куран LXXXVI, 52). Према Курану, „повик један ће извести људе на лице Земље“ (Куран LXXIX, 13-14) а њима ће се учинити „да су само једно вече или једно јутро остали“ у смртном снивању (Куран LXXIX, 46).

У исламској филозофији се смрт често пореди са сном. Тако исламски филозоф Ал-Газали смрт назива „починком између два буђења“, малог на овом свету и великог на оном свету.[4]

Види још

Напомене

  1. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 6
  2. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 5
  3. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 8
  4. ^ Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.

Спољашње везе