Општина Ада — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
мНема описа измене
Ред 34: Ред 34:
[[Слика:Ada mun.png|лево|мини|280п|Мапа општине Ада]]
[[Слика:Ada mun.png|лево|мини|280п|Мапа општине Ада]]
==Историја==
==Историја==
Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке [[Тиса|Тисе]]. Осим [[град]]ића Ада, општину чине насеља [[Мол]], [[Стеријино]], [[Утрине]] и [[Оборњача]] у којима живи око 24000 [[становник]]а, већином [[Мађар]]а, [[срби|Срба]], Југословена и остале [[националнос]]ти.
Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке [[Тиса|Тисе]]. Осим [[град]]ића Ада, општину чине насеља [[Мол (Ада)|Мол]], [[Стеријино]], [[Утрине]] и [[Оборњача]] у којима живи око 24000 [[становник]]а, већином [[Мађар]]а, [[Срби|Срба]], Југословена и остале [[националнос]]ти.
Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су [[Римљани]], [[Хуни]] и [[Авари]] који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се [[Мађар]]и, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: {{јез-мађ|Асоњфалва }}, {{јез-мађ|Банфалва,}} Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године [[1694]]. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе [[Арсеније III Чарнојевић|Арсенија Чарнојевић]]а. Касније се назив мења на Острово ([[1702]].г.) да би се на карти Тамишке бановине [[1723]]. године појавио назив АДА-ХАТТА.
Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су [[Римљани]], [[Хуни]] и [[Авари]] који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се [[Мађар]]и, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: {{јез-мађ|Асоњфалва }}, {{јез-мађ|Банфалва,}} Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године [[1694]]. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе [[Арсеније III Чарнојевић|Арсенија Чарнојевић]]а. Касније се назив мења на Острово ([[1702]].г.) да би се на карти Тамишке бановине [[1723]]. године појавио назив АДА-ХАТТА.
Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.
Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.

Верзија на датум 18. децембар 2012. у 18:17

Општина Ада
Датотека:Ada
Грб
Основни подаци
Становништво
Становништво 18994 ({{{година_становништво}}})
Географске карактеристике
Површина 227 km2
Остали подаци

Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.

Насељена места

Мапа општине Ада

Историја

Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 24000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се Мађари, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702.г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив АДА-ХАТТА. Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.

Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.

У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк" у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш" и у приватним кућама. [1]

Етничка структура

Сва насељена места имају већинско мађарско становништво.

Референце

  1. ^ Banatera еciklopedija Banata(2006)