О покојнику све најлепше — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 16: Ред 16:
| имдб=0087823
| имдб=0087823
}}
}}
„'''О покојнику све најлепше'''“ је српски филм направљен [[1984]]. године у режији [[Предраг Антонијевић|Предрага Антонијевића]]. Главне улоге тумаче [[Звонко Лепетић]], [[Радмила Живковић]], [[Бора Тодоровић]], [[Богдан Диклић]], [[Петар Краљ]], [[Павле Вуисић]], [[Драгољуб Милосављевић]], [[Сања Веиновић]], [[Тихомир Арсић]] и [[Боро Стјепановић]].
„'''О покојнику све најлепше'''“ је српски филм снимљен [[1984]]. године у режији [[Предраг Антонијевић|Предрага Антонијевића]]. Главне улоге тумаче [[Звонко Лепетић]], [[Радмила Живковић]], [[Бора Тодоровић]], [[Богдан Диклић]], [[Петар Краљ]], [[Павле Вуисић]], [[Драгољуб Милосављевић]], [[Сања Веиновић]], [[Тихомир Арсић]] и [[Боро Стјепановић]].


==Кратак садржај==
==Кратак садржај==

Верзија на датум 25. децембар 2012. у 10:28

О покојнику све најлепше
Филмски постер
Изворни насловО покојнику све најлепше
Жанркомедија
РежијаПредраг Антонијевић
СценариоПредраг Антонијевић
Главне улогеЗвонко Лепетић, Радмила Живковић, Бора Тодоровић,...
МузикаВојислав Костић
СниматељТомислав Пинтер
МонтажаБожа Станковић
Година1984.
Трајање95 минута
ЗемљаЈугославија
Језиксрпски
IMDb веза

О покојнику све најлепше“ је српски филм снимљен 1984. године у режији Предрага Антонијевића. Главне улоге тумаче Звонко Лепетић, Радмила Живковић, Бора Тодоровић, Богдан Диклић, Петар Краљ, Павле Вуисић, Драгољуб Милосављевић, Сања Веиновић, Тихомир Арсић и Боро Стјепановић.

Кратак садржај

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Горњи Јауковац, мало типично село негде у Србији, после рата. Председник Народног одбора шурује са сељацима који се на разне начине довијају да избегну обавезни откуп жита и друге државне дажбине. У срезу одлуче да га као „мењшевика“ смене, али се он сретно извуче.

Ловећи рибу ручним гранатама натрапа на авионску бомбу заосталу из рата. У покушају да ишчачка експлозив, одлети заједно са њом у ваздух.

Држећи се неписаног правила, о покојнику све најлепше, школа у Јауковцу добија његово име. За разлику од покојника, нови председник Радиша Брзак, улаже све напоре да село из учмалости и сиромаштва укључи у процес индустријализације земље. Наилази на жесток отпор, али примењујући стриктно Стаљинове „суптилне“ методе и уз подршку више власти, успе да од сељака створи радничку класу и у селу успостави диктатуру пролетаријата.

Награде

Међународни фестивали: Венеција, Њу Делхи.

Спољашње везе