Дравска бановина — разлика између измена
мНема описа измене |
м + банови |
||
| Ред 37: | Ред 37: | ||
|} |
|} |
||
</center> |
</center> |
||
== Банови == |
|||
Банови Дравске бановине у периоду 1929—1941. су били:<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Slovenia.html World Statesmen: Slovenia] {{en}}</ref> |
|||
* [[Душан Сернец]] (1929—1930) |
|||
* [[Драго Марушич]] (1930—1935) |
|||
* [[Динко Пуц]] (1935) |
|||
* [[Марко Натлачен]] (1935—1941) |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 3. јануар 2013. у 18:22
-sr.svg)
Дравска бановина је била бановина (провинција, регија) Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње Словеније и добила је име по реци Драви. Административно седиште Бановине је било у Љубљани. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља Александра I Карађорђевића "Мом драгом народу" којом је Краљевина подељена на девет бановина.
1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између Нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Мађарске. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија Јулијска крајина, те су заједно сачињавали данашњу Словенију. То подручје је, као Социјалистичка Република Словенија припало Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Демографија
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
Банови
Банови Дравске бановине у периоду 1929—1941. су били:[2]
- Душан Сернец (1929—1930)
- Драго Марушич (1930—1935)
- Динко Пуц (1935)
- Марко Натлачен (1935—1941)
Референце
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини
- ^ World Statesmen: Slovenia (језик: енглески)
| од 1929. |
| | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| од 1939. | ||||||||
| Предложене | ||||||||
| ||||||||
