Никола Бошковић — разлика између измена
мНема описа измене |
м према референци је Орахово |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
| месец_рођења = |
| месец_рођења = |
||
| година_рођења = 1641. |
| година_рођења = 1641. |
||
| место_рођења = [[ |
| место_рођења = [[Орахово (Требиње)|Орахово]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| дан_смрти = 18. |
| дан_смрти = 18. |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
| држава_смрти = [[Дубровачка република]] |
| држава_смрти = [[Дубровачка република]] |
||
}} |
}} |
||
'''Никола Бошковић''' ([[ |
'''Никола Бошковић''' ([[Орахово (Требиње)|Орахово]]<ref name="Српски биографски речник"></ref> у [[Попово поље|Попову пољу]], око [[1641]] — [[Дубровник]], [[18. септембар]] [[1721]]) је био [[Срби|српски]] трговац и сакупљач реликвија.<ref name="Српски биографски речник">''[[Српски биографски речник]]'' I том, А ‐ Б, Мирослав Пантић, Матица српска, Нови Сад (2004) {{ср}}</ref> |
||
== Живот == |
== Живот == |
||
Верзија на датум 4. јануар 2013. у 02:35
Никола Бошковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1641. |
| Место рођења | Орахово |
| Датум смрти | 18. септембар 1721. |
| Место смрти | Дубровник Дубровачка република |
Никола Бошковић (Орахово[1] у Попову пољу, око 1641 — Дубровник, 18. септембар 1721) је био српски трговац и сакупљач реликвија.[1]
Живот
Као млад долази у Дубровник и ступа у службу богатог трговца Рада Глеђевића, код кога је службовао као „ђетић“.[1] У његовој служби је углавном у Новом Пазару учио трговачки занат, након чега постаје самосталан трговац.[1] Његов отац Бошко из Попова га посебним документом регистрованим у Дубровнику 8. јула 1690. осамостаљује и ослобађа очинског надзора.[1] Као већ угледан и богат трговац, жени се Павлом, ћерком богатог трговаца и пјесника Бара Бетере.[1] Током својих трговачких путовања је обилазио српске задужбине и манастире.[1] У манастиру Милешеви је од Турака купио сребрну кутију исписану ћирилицом (con lettere serviane), у којој се чувао комад Христовог крста који је монасима даровала султанија Мара, ћерка деспота Ђурђа.[1] Ова кутија се и данас чува у Дубровнику.[1] У Милешеви је купио и руку Светог Саве (дио моштију), која је изгубљена на путовањима.[1] Историчар Светог Илирика Филип Ричепути, који је у Дубровнику боравио почетком 18. вијека, га је замолио да му укратко опише Рашку и њене манастире. Тако је на основу његових казивања настало дјело (итал. Relatione dei monasterij della provincia di Rassia - Старорашка сјећања).[1]
Имао је деветоро дјеце: Марија, Марија друга, Божо, Баро, Игњат, Петар, Руђер, Антун и Аница.[1]
Види још
Извори
Литература
- Б. Трухелка, Старорашка сећања Н. Б., Мисао XXXII (1930), стр. 90—95;
- Б. Трухелка, Да није било српске земље, Дубровника, косовске и беласичке вуне ми оца Руџа не бисмо славили, Политика, 16. II 1937;
- Јован Радонић, Дубровачка акта и повеље IV, 2, Београд (1942), стр. 649—652;
- Ж. Марковић, Руђе Бошковић, 1, Загреб (1968), стр. 11—24;
- Мирослав Пантић, Дубровчанин Никола Бошковић и рашке старине, ЗЛУМС (1972), стр. 8, 240—260.