Тачка топљења — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: be-x-old:Тэмпэратура плаўленьня
м r2.7.3) (Робот: промењено bn:গলনাংক у bn:গলনাঙ্ক
Ред 22: Ред 22:
[[be:Тэмпература плаўлення]]
[[be:Тэмпература плаўлення]]
[[be-x-old:Тэмпэратура плаўленьня]]
[[be-x-old:Тэмпэратура плаўленьня]]
[[bn:গলনাংক]]
[[bn:গলনাঙ্ক]]
[[bs:Talište]]
[[bs:Talište]]
[[ca:Punt de fusió]]
[[ca:Punt de fusió]]

Верзија на датум 4. јануар 2013. у 21:06

Тачка топљења је температура при којој супстанција из чврстог агрегатног стања прелази у течно. То је карактеристична константа за сваку супстанцу. Она је обично једнака тачки очвршћавања. Тачке топљења и очвршћавања добро су дефинисане само за кристалне материјале. Аморфни материјали, на пример стакло, не топе се на одређеној температури већ са порастом темепратуре омекшавају.

Под посебним околностима, могуће је чврсто тело загревати изнад тачке топљења без фазног прелаза у течно стање (суперзагревање), односно хладити течност испод тачке мржњења (суперхлађење). То је рецимо случај са водом на веома чистој површини од стакла. Фине емулзије чисте воде су експериментално хлађене на -38°C, а да се нису заледиле. Згрушавање течности се иницира путем мале промене у особини материјала (рецимо вибрација). Ако се материја остави у потпуно мирном стању, могуће је постићи појаву суперхлађења или суперзагревања. Материје у оваквом стању су термодинамчки нестабилне и могу нагло променити агрегатно стање. Ове појаве су сличне хистерезису код сталних магнета.

Види још