Култ личности — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато et:Isikukultus
м Фајл 1950s_毛主席给我们的幸福生活.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Jameslwoodward са разлогом: Per [[commons:Commons:Deletion requests/Files in Category:Chinese propaganda …
Ред 1: Ред 1:

[[Датотека:1950s 毛主席给我们的幸福生活.jpg|мини|десно|200п|Кинески пропагандни постер из [[1950е|педесетих]] година [[20. век]]а приказује срећну петочлану породицу која ужива у животу испод слике [[Мао Цедунг]]а. Натпис изнад слике значи ''Срећан живот вођа Мао нам даје''.]]
'''Култ личности''' је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање [[Политика|политичке]] или верске личности као непогрешивог вође.
'''Култ личности''' је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање [[Политика|политичке]] или верске личности као непогрешивог вође.



Верзија на датум 12. јануар 2013. у 00:28

Култ личности је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање политичке или верске личности као непогрешивог вође.

Култ личности представља врсту идолатрије - обожавање друштва према "великим вођи“.

Облици култова личности су карактеристични за многе диктатуре, али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у фашистичкој Италији Бенита Мусолини, Нацистичкој Немачкој Адолфа Хитлера, као и у комунистичким диктатурама попут Румуније, Совјетског Савеза, Бугарске, Албаније, Југославије и др.

Израз је први пут употребио Никита Хрушчов у извештају на затвореној седници 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза 1956. године, где је велишање Јосифа Висарионовича Стаљина и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као култ личности. То доба је такође названо "периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске чистке, масовно депортовање "непријатеља народа", често и сасвим неупућених грађана.

Све те злоупотребе, великих размера и последица, требале су, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, обезбедити несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик аутократске владавине која се заснива на свеприсутној бирократизацији друштвеног и политичког живота.

Карактеристике култа личности

  • Претерана покорност становништва према вођи
  • Некритичност према исказима вође
  • Опасност за живот и здравље дисидената, хапшења, и ликвидације режимских критичара
  • Претерана присутност слика и слогана на пример у приватним домовима, школама и фирмама, као и у свим медијима
  • Означавање јавних објеката, школа, улица, тргова, спортских објекта, градова, у складу са вођом (нпр Стаљинград, Титоград, Титов Велес, Трг Маршала Тита ...)
  • Често апсурдне корелације између особа у разним сферама живота и великог вође.

Примери култова личности

Литература

  • Lukács, Georg (1962). Reflections on the Cult of Stalin. First published: as “Brief an Alberto Carocci” in the special issues of Nuovi Argomenti, Nos. 57-58, 1962, devoted to the discussion of the Twenty-second Congress of the Communist Party of the Soviet Union; it was subsequently published as “Privatbrief über Stalinismus, Brief an Alberto Carocci” in Forum, Nos. 115-117, 1693; abridged English translation, published 1963;. 

Шаблон:Link FA