Март — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: промењено cv:Пуш уйăхĕ у cv:Пуш (уйăх)
м r2.7.1) (Робот: измењено km:ខែមីនា
Ред 147: Ред 147:
[[mrj:Март]]
[[mrj:Март]]
[[sw:Machi]]
[[sw:Machi]]
[[km:ខែ​មីនា]]
[[km:ខែមីនា]]
[[kn:ಮಾರ್ಚ್]]
[[kn:ಮಾರ್ಚ್]]
[[ko:3월]]
[[ko:3월]]

Верзија на датум 19. јануар 2013. у 02:11

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 

Март је трећи месец у години и има 31 дан. Почетак пролећа се обележава 20-ог дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је шести месец.


Порекло речи или етимологија

Март је добио име по римском божанству рата - Марсу (Martius). Зато се овај месец сматра нарочито повољним за војна дејства. У старом Риму беше први месец у години.

Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и БЛАГОВЕШТЕЊСКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА.
Хрвати га називају ОЖУЈАК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Украјинцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВИК, а староруси ПРОТАЉЊИК.

Верски календари

Хришћански празници

  • Србљак

Исламски празници

Јеврејски празници

Историјски догађаји


ak:Ɔbenem