Ђорђе Војислављевић — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
'''Ђорђе Бодиновић''' је био српски краљ [[Дукља|Дукље]] у [[XI век]]у. Наследио је оца [[Константин Бодин|Константина Бодина]]. Био је на престолу Дукље у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). У време своје владавине се трудио да обнови очеву идеју уједињења српских земаља, али у томе није успео. Између Ђорђеве прве и друге владавине, Дукљом је владао [[Грубеша|Грубеша Бранисављевић]], рођак рашкога [[Урош I Вукановић|великог жупана Уроша I]], који је био наклоњен [[Византијско царство|Византији]]. Након што је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на престо, византијски цар [[Јован Комнен]] напао је српске области, освoјио Рашку и при томе заробио мноштво српског народа које насељава чак у [[Азија|Азији]]. Урош, након тога, признаје византијску власт, а као псоледица тога византијска војска убрзо слама и отпор Ђорђа Бодиновића, заробљава га и одводи у ропство у [[Цариград]]. |
'''Ђорђе Бодиновић''' је био српски краљ [[Дукља|Дукље]] у [[XI век]]у. Наследио је оца [[Константин Бодин|Константина Бодина]]. Био је на престолу Дукље у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). У време своје владавине се трудио да обнови очеву идеју уједињења српских земаља, али у томе није успео. Између Ђорђеве прве и друге владавине, Дукљом је владао [[Грубеша|Грубеша Бранисављевић]], рођак рашкога [[Урош I Вукановић|великог жупана Уроша I]], који је био наклоњен [[Византијско царство|Византији]]. Након што је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на престо, византијски цар [[Јован Комнен]] напао је српске области, освoјио Рашку и при томе заробио мноштво српског народа које насељава чак у [[Азија|Азији]]. Урош, након тога, признаје византијску власт, а као псоледица тога византијска војска убрзо слама и отпор Ђорђа Бодиновића, заробљава га и одводи у ропство у [[Цариград]]. |
||
Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место Византијски цар поставља [[Градиња |
Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место Византијски цар поставља [[Градиња|Градињу Бранисављевића]]. |
||
== Родослов Ђорђа Бодиновића == |
== Родослов Ђорђа Бодиновића == |
||
Верзија на датум 20. јануар 2013. у 00:42
 | Неки од наведених извора у овом чланку можда нису поуздани. |
| Ђорђе Бодиновић | |
|---|---|
| Породица | |
| Родитељи | Константин Бодин |
| Династија | Војислављевићи |
| Краљ Дукље | |
| Период | (1113–-1118), (1125--1131) |
Ђорђе Бодиновић је био српски краљ Дукље у XI веку. Наследио је оца Константина Бодина. Био је на престолу Дукље у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). У време своје владавине се трудио да обнови очеву идеју уједињења српских земаља, али у томе није успео. Између Ђорђеве прве и друге владавине, Дукљом је владао Грубеша Бранисављевић, рођак рашкога великог жупана Уроша I, који је био наклоњен Византији. Након што је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на престо, византијски цар Јован Комнен напао је српске области, освoјио Рашку и при томе заробио мноштво српског народа које насељава чак у Азији. Урош, након тога, признаје византијску власт, а као псоледица тога византијска војска убрзо слама и отпор Ђорђа Бодиновића, заробљава га и одводи у ропство у Цариград.
Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место Византијски цар поставља Градињу Бранисављевића.
Родослов Ђорђа Бодиновића
| Стефан Добросав I Војислав (Владао од 1042-1050) |
|||||||||||||
| Гојислав | Михајло Војислављевић (Владао 1052-1081) |
Саганек | Радослав | Предимир | |||||||||
| Владимир Жупан Зете |
Константин Бодин (Владао 1081-1101) |
Доброслав II (Владао 1101-1102) |
Бранислав | Кочапар (Владао 1102) | |||||||||
| Владимир (Владао 1102-1115) |
Михајло (Претендент 1101) |
Ђорђе Бодиновић (Владао 1115-1118 i 1125-1131) |
Грубеша (Владао 1118-1125) |
Драгиња | Градиња Бранисављевић (Владао 1131-1142) |
||||||||
| Михајло (Кнез Захумља) | |||||||||||||
Извори
- ^ Historia Jugosławii, str.508, Tadeusz Wasilewski
Литература
- John Fine, The Early Medieval Balkans - The University of Michigan Press, 1991. ISBN 0-472-08149-7.
- Сима Лазић Лукин - КРАТКА ПОВЈЕСНИЦА СРБА ОД ПОСТАЊА СРПСТВА ДО ДАНАС [1]
- А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад - Београд 2001, 32.
- Т. Живковић, Портрети српских владара (IX - XII век), Београд 2006, 127—132.