Дрвени дувачки инструменти — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: промењено ms:Alat woodwind у ms:Alat tiup kayu
Нема описа измене
Ред 29: Ред 29:
** 2 Cl.
** 2 Cl.
** 2 Fg.}-
** 2 Fg.}-
(каткад се у овом саставу може предвидети да извођач -{II}- [[флаута|флауте]] свира и [[флаута|пиколо флауту]] (означава се са ''-{II Fl. muta in Picc.}-'' ), а такође су могуће и ''-{II Ob. muta in C.i.}-'' ([[енглески рог]]), као и ''-{II Cl. muta in Cl.B}-'' ([[бас кларинет]]), што је ређи случај)
(каткад се у овом саставу може предвидети да [[извођач]] -{II}- [[флаута|флауте]] свира и [[флаута|пиколо флауту]] (означава се са ''-{II Fl. muta in Picc.}-'' ), а такође су могуће и ''-{II Ob. muta in C.i.}-'' ([[енглески рог]]), као и ''-{II Cl. muta in Cl.B}-'' ([[бас кларинет]]), што је ређи случај)


* '''[[тројни састав]]''' (најчешћи састав)
* '''[[тројни састав]]''' (најчешћи састав)

Верзија на датум 24. јануар 2013. у 20:12

Дрвени дувачки инструменти (ит. Legni, нем. Holzblater, фр. instrument à vent de bois, ен. Wood-winds, рус. духовые инструменты) су група музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од гр. αερο ваздух и φονος звук) код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача. Струјање ваздуха покреће на треперење језичке направљене од трске. Они се, иако се данас граде и од дрвета и од метала или комбинације ова два, називају дрвеним јер сви (осим саксофона) потичу од чисто дрвених инструмената. Данас, главни представници ове групе инструмената, који се срећу у класичној музици су:

Улога дрвених дувачких инструмената у оркестру је разнолика. Иако у техничком и изражајном погледу немају толико широки распон различитих могућности као гудачки инструменти, ипак се појединачни инструменти, поред карактеристилних боја, одликују и великом покретљивошћу, а и читав велики звучни фонд оркестра у свим регистрима покривен тоновима произведеним на дрвеним дувачима. Могуће их је стога применити у сваком моменту за сваку мелодијску линију у било ком регистру. Ипак, имају, као и лимени дувачи један велики недостатак, а то је физичка ограниченост људским дахом.

Бројни састав дрвених дувача у оркестру зависи од величине оркестра и захтева композитора. Обично се сматра да је у камерним или мањим оркестрима потребан и пожељан једноструки састав, односно по један представник основне регистарске варијанте:

У већим оркестрима, разликују се следећи састави:

(каткад се у овом саставу може предвидети да извођач II флауте свира и пиколо флауту (означава се са II Fl. muta in Picc. ), а такође су могуће и II Ob. muta in C.i. (енглески рог), као и II Cl. muta in Cl.B (бас кларинет), што је ређи случај)

  • тројни састав (најчешћи састав)
    • 1 Picc.
    • 2 Fl. (ili 3 Fl., при чему III Fl. muta in Picc.)
    • 2 Ob.
    • 1 C.i. (ili 3 Ob., при чему III Ob. muta in C.i.)
    • 2 Cl.
    • 1 Cl.B. (ili 3 Cl., при чему III Cl. muta in Cl.B.)
    • 2 Fg.
    • 1 Cfg. (ili 3 Fg., при чему III Fg. muta in Cfg.)