Алгол (звезда) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот додаје {{Commonscat|Algol}}
Ред 40: Ред 40:
*[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+c Алгол C] у SIMBAD бази података
*[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+c Алгол C] у SIMBAD бази података
*[http://earthsky.org/brightest-stars/algol-the-demon-star Алгол, демонска звезда] (Earthsky Communications Inc.), укључује и анимацију која показује настанак примарног и секундарног минимума.
*[http://earthsky.org/brightest-stars/algol-the-demon-star Алгол, демонска звезда] (Earthsky Communications Inc.), укључује и анимацију која показује настанак примарног и секундарног минимума.
{{Commonscat|Algol}}


[[Категорија:Звезде]]
[[Категорија:Звезде]]

Верзија на датум 25. јануар 2013. у 01:03

Положај Алгола у оквиру Персеја.
Алгол (звезда)
Положај на небу
Епоха {{{epoch}}}      Равнодневница
Сазвежђе Персеј
Ректасцензија 03h 08m 10,132s
Деклинација +40° 57’ 20,33”
Привидна магнитуда (В) 2,12
(3,4 у минимуму)
Удаљеност 93 ly
(28,5 pc)
Спектрална класа B8V
(Примарна компонента, в. текст)
Друге ознаке
бета Персеја, β Per, Beta Per, 26 Persei, BD+40°673, FK5 111, GC 3733, HD 19356, HIP 14576, HR 936, PPM 46127, SAO 45864.


Алгол или бета Персеја (лат. β Persei, β Per) је еклипсно променљива звезда у Персеју, прототип своје класе променљивих. Алгол је трочлани звездани систем. Име звезде потиче од арапског назива Ra’s Al Ghul, и значи „глава демона“, јер представља око Медузе чију главу држи Персеј.[1]

Променљивост сјаја

Алгол је још у старој Грчкој био познат као „демонска звезда“, тако да је највероватније била позната варијабилност његовог сјаја.[1] Ипак, у савременом смислу, Ђеминијано Монтанари је својим посматрањима 1669. године утврдио променљивост сјаја Алгола. Џон Гудрик је 1782. измерио и период између два минимума — 2,867 дана. Идеја да Алгол чине две зведе, од којих она слабијег сјаја повремено помрачује главну звезду је постепено прихваћена, а своју коначну потврду је добила 1889. године, када је Херман Фогел показао да је период којим варира радијална брзина Алгола једнак периоду смањења сјаја.[2] Читав процес, од почетка опадања сјаја до повратка на уобичајену вредност, траје свега неколико сати.[3]

Алгол има два минимума сјаја: примарни минимум се дешава када мање сјајна звезда заклони сјајнију, и видљив је голим оком (магнитуда пада са 2,1 на 3,4); док се секундарни минимум јавља када сјајнија звезда заклони мање сјајну, али се тада магнитуда смањује за свега 0,06. Непосредно пре и после секундарног минимума долази до благог повећања магнитуде, што се објашњава рефлексијом светлости сјајније компоненте о слабију.[2]

Примарна компонента

Секундарна компонента

Терцијарна компонента

Систем Алгола снимљен CHARA интерферометром

Извори

  1. ^ а б Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 5065. ISBN 0-7503-0440-5. 
  2. ^ а б Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (језик: енглески)). Philip's. стр. 427. ISBN 0–540–07863–8 Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). 
  3. ^ Kaler, Jim. „Algol”. Приступљено 22. јануар 2013. 

Види још

Спољашње везе