Хатуша

Лавља врата у Хатуши

Хатуша (^URUḪa-at-ty-ša 𒌷𒄩𒀜𒌅𒊭; Ḫattuša) је био главни град Хетитског царства. Био је смештен у близини данашњег села Богазкале, средишта округа у турској Провинцији Чорум, односно на завоју реке Кизил у централној Анадолији, око 145 km североисточно од Анкаре.

Хатуша је додана на Унесков попис Светске баштине 1986. године.

Глинене таблица

У руинама старовековног града били су пронађени архиви са тридесетпет хиљада таблица од глине које су писане клинастим писмом. Садржај у њима су чинила државна саопштења, краљевски анали, кореспонденције, научна и лепа литература и други текстови који су водили у делимично познавање хетитског друштва. Научник који је највише заслужан за решавање загонетке хетитскиг писма и језика био је чешки научник и лингвиста Бедржих Хрозни којем је успело да одгонетне језик и писмо 1913. године. Осим клинастог писма које су Хетти преузели од Месопотамије било је у употреби египатски писмо односно њихови хијероглифи.

Град

Историја града

Најзначајнији центар племена Хетита велики град опасан зидинама Хатуша био је изграђен у половини 3. миленија п.н.е. и добио је име по својим оснивачима. Око 1800. године п.н.е. освојио је град хетитски краљ Аниташ и сравнио га је са земљом. Његов наступник Хатушили I обновио је град и прогласио га је за главни град Хетитске империје и служио је као основица за даља освајања хетитске територије. На перлому 13 и 12. века п.н.е. је град био уништен од стране морских народа бројним ратним европским племенима чији су ратници били наоружани гвозденим оружијем. Град је био отприлике за пола века обновљен и постао је део Фригије. У то доба ту је настала велика светиња Фригијска божица Кубела.

Град

Руине старовековног града Хатуша

Град је стајао на узвишењу са три стране је био брањем великим стрмим стенама а са четврте великом провалијом. Распростирао се на површини од око 170 хектара и био је 2 километра дугачак и 1,4 километра широк. У доба највећег процвата град је имао у 13. 12. веку п.н.е. око 10.000 становника. Најзначајнија зграда у граду Хатуша је била палата у којем је било седиште хетитских краљева и она стоји на највишој тачки изнад зидина. Доњи град са главним храмом је постављен нешто ниже. Градске зидине које су опкољавали и неколико мањих утврђења и уметно језеро величине око 90x60 метара и 31 храмова. У своје време овај град је био један од највећих градова старога века те и данас на човека оставља велики утисак његова величина.

Зидине

Градске зидине

Зидине које су биле о граду дугачке су 6 километара и високе су 6 а широке 8 метара и допуњава их велики број кула. За изградњу ових зидина као и у микенским тврђавама били су употребљени огромни комади тежине од 20 тона. Сматра се вероватно да су хетитски фортификациони инжињери градили утврђења и у Микени и Триниту. У зидинама су сри велике капије. Капија на истоку је била оклопљена киповима лавова а на западу је била капија са рељефима ратника од којих је у данашњедоба оистао само један а на југу се налази капија сфинге која носи име по сфингсфингама у њој. На капијама су рељефи богова као и табле са натписима. До даначњег доба остао је велики одбранбени зид који је био дугачак 250 метара а у основи широк 80 метара. Ту се налази и тунел који је служио као могућност улаза у град и бег из њега у дужили 70 метара који је завршавао малом капијом преко које се могао нанаданим нападом изненадити непријатељ.

Велики храм

У великом ареалу града налазио се велики број храмова од којих је најзначајнији Велики храм. Храмски комплекс је саграђен на великој уметној тераси и потиче из 13. века п.н.е. и посвећен је богу олуја величине је 20.000 квадратних метара и највеће је хетитска грађевина која је окружена пространим терасастим надворјима.

Канализација

Пијаћом водомсе град снабдевао из извора који су се налазили у околини града приводила се у цевима са падом и налажени су и велики резервоари за воду. Даљим важним инсталацијама је била канализација. На местима где се то дозвољавало налазили су се сливници, отпадне воде су се водиле глиненим цевима у камене канале испод улица и њима мимо града.

Литература

• Peter Neve: Hattusa - Stadt der Götter und Tempel. Neue Ausgrabungen in der Hauptstadt der Hethiter. Ph. von Zabern, Mainz 1996. (2. erw. Aufl.) ISBN 3-8053-1478-7
• W. Dörfler u.a.: Untersuchungen zur Kulturgeschichte und Agrarökonomie im Einzugsbereich hethitischer Städte. MDOG Berlin 132, 2000, 367-381. ISSN 0342-118X

Спољашње везе

• Excavations at Hattusha: a project of the German Institute of Archaeology
• Hittite version of the Peace treaty with Ramses II of 1283 BC
• Pictures of the old Hittite capital with links to other sites
• Hattusas
• UNESCO nomination