Обичај

Славски обичај

Обичај је правило настало дуготрајним понављањем у друштву. To је традицијом установљен начин понашања који је карактеристичан за све припаднике једне етничке заједнице или културе. Његова снага и постојаност почивају на поштовању традиције. Представља моћан регулатор друштвеног понашања људи. Свака култура има свој систем обичаја, а одступање од њих или њихово кршење често се строго кажњава. Нема народа без обичаја, без обзира где тај народ живи. Неки обичаји припадају само ужем крају, неки захватају читаве области једне земље, а неки су истоветни код различитих народа. На преношење обичаја и њихово мешање су кроз историју утицале велике сеобе народа, освајачки походи, ратови и ропства, што је довело до како вољног тако и невољног мешања крви.

Обичаји српског народа

Срби су народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са рођењем,крштењем, венчањем, одлазаком у војску, смрћу итд. Колико је чување обичаја било значајно за заједницу говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.

Славски обичаји

За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављење славе. Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз посебне обреде и гозбу, прославља хришћански светитељ заштитник и давалац. Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети, свето и благ дан. Пре славе обично се освештавају просторије у којима ће се обедовати и боравити у време славе. Обичај је да се уочи славе припреми славски колач који свештеник сече и полива вином. Стари обичај везан за Славу који се понегде још задржао је такозвано "дворење славе“. Ради се о томе да домаћин и укућани који тога дана прослављају своје Крсно име уопште не седају, у знак поштовања према своме Светитељу, већ послужују госте и са њима разговарају стојећи.

Празнични обичаји

У Србији су, поред Крсних слава, највећи празници Божић и Ускрс.

Божић је најрадоснији празник међу свим празницима код Срба. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара по старом календару односно 25. децембра по новом календару. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Обичај је да домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрању и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздраваљају: "Ваистину се роди!".

Ускрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. За Ускрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају. Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак. По старом обичају на столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Приликом туцања изговара се, такође, "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе“.

Посебни обичаји

• Обичаји везани за свадбу:
  • Бидермајер - Када се заврши церемонија венчања, млада баца бидермајер. Девојка која га ухвати је по веровањима следећа за удају.
  • Јабука - Када младожења иде по младу, обичај је да таст постави јабуку на највише дрво у младином дворишту. Младожења не може да одведе младу све док пушком не погоди јабуку на дрвету.
• Обичаји везани за сахране:
  • Припрема за сахрану
  • Опело
  • Освећење водице
• Обичаји везани за рођење детета:
  • Стављање црвеног конца беби на руку - против урока
  • Даривање детета - најчешће златом
  • Цепање кошуље
• Обичаји везани за рођендан:
  • Извлачење (чупање) ушију
  • Гашење свећица
  • Даривање слављеника

Галерија

• 
  Крсна слава
• 
  Славска свећа
• 
  Слава
• 
  Ускршња јаја
• 
  Бидермајер

Литература

• Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
• Барјактаровић, Мирко (2003—2004). „Обичаји и њихов значај у прошлости Срба - и почетак њиховог систематског проучавања” (PDF). Гласник етнографског музеја у Београду. Етнографски музеј (67-68): 35—71. CS1 одржавање: Формат датума (веза)