Предзнак (музика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
У [[музичка нотација|музичкој нотацији]], '''предзнак''' ({{jez-енг-lat|accidental}}, {{jez-нем|Akzidentien}})<ref>[[Властимир Перичић]], [[Vlastimir Peričić#Knjige|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref> је [[симбол]] којим се [[нота]] сваког основног [[тон]]а може повисити или снизити.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић] - [[Властимир Перичић|Властимир Перичић]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике'']</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iii/ Школа за кларинет: ''Учим кларинет'' III]</ref> |
|||
У [[музичка нотација|музичкој нотацији]], '''предзнак''' је [[симбол]] којим се означава промена [[тон]]а. |
|||
⚫ | ''Повисилица'' (♯) је предзнак који |
||
⚫ | * ''[[Повисилица]]'' (''крст'' ♯) је предзнак који повишава тон за пола [[степен (музика)|степена]]. Основном имену ноте додаје се наставак '''ис''' :''цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис''. Повисилица се пише испред ноте [[Датотека:Music-sharp.png|70px|]] . Уколико припада некој лествици, пише се иза [[музички кључ|кључа]], на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити. |
||
⚫ | |||
⚫ | * ''[[Снизилица]]'' (''бе'' ♭) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак '''ес''': ''цес, дес, ес, фес, гес, ас'' (уместо ''аес'', снижени тон ''а'' изговара се "ас" ). Снизилица се пише испред ноте [[Датотека:Music-flat.png|70px|]] или иза кључа уколико припада некој лествици. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{клица-музика}} |
|||
* ''[[Двострука повисилица]]'' ([[File:DoubleSharp.svg|10px]] уместо <math>\sharp\sharp</math> ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели [[степен (музика)|степен]]). Бележи се испред ноте [[File:Music-doublesharp.png|70px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''исис''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''исис''''' = '''''цисис'''''; '''''ф''''' - '''''исис''''' = '''''фисис'''''; '''''г''''' - '''''исис''''' = '''''гисис'''''). |
|||
* ''[[Двострука снизилица]]'' ( <math>\flat\flat</math> ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте [[File:Music-doubleflat.svg|70px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''eсeс''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''eсeс''''' = '''''цeсeс'''''; али '''''e''''' - '''''eсeс''''' = '''''eсeс'''''; '''''ха''''' - '''''eсeс''''' = '''''хeсeс''''', а не '''''бeсeс'''''). |
|||
* ''[[Двострука разрешилица]]'' ( <math>\natural</math> <math>\natural</math> ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте [[Датотека:Dupla razresnica.jpg|90px|]] . |
|||
==Примери са предзнацима== |
|||
* Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота '''ф''' је повишена у ноту '''фис''': [[Датотека:Povisilica.jpg|210px|]] . Ако четврта [[Четвртина ноте|четвртина]] треба да буде нота '''ф''', онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример: [[Датотека:Povisilica & razresnica.jpg|210px|]] |
|||
* Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: [[Датотека:Sinkopirana nota.jpg|210px|]] . |
|||
== Референце == |
|||
{{Извори}} |
|||
{{Музички појмови}} |
|||
[[Категорија:Музика]] |
[[Категорија:Музика]] |
||
[[Категорија:Muzički pojmovi]] |
|||
[[Категорија:Teorija muzike]] |
|||
[[Категорија:Muzička notacija]] |
|||
[[ca:Alteració (música)]] |
[[ca:Alteració (música)]] |
Верзија на датум 28. јануар 2013. у 23:22
У музичкој нотацији, предзнак (engl. accidental, нем. Akzidentien)[1] је симбол којим се нота сваког основног тона може повисити или снизити.[2][3]
- Повисилица (крст ♯) је предзнак који повишава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ис :цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте . Уколико припада некој лествици, пише се иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.
- Снизилица (бе ♭) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ес: цес, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, снижени тон а изговара се "ас" ). Снизилица се пише испред ноте или иза кључа уколико припада некој лествици.
- Разрешилица (♮) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте .
- Двострука повисилица ( уместо ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак исис (нпр. ц - исис = цисис; ф - исис = фисис; г - исис = гисис).
- Двострука снизилица ( ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак eсeс (нпр. ц - eсeс = цeсeс; али e - eсeс = eсeс; ха - eсeс = хeсeс, а не бeсeс).
- Двострука разрешилица ( ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте .
Примери са предзнацима
- Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота ф је повишена у ноту фис: . Ако четврта четвртина треба да буде нота ф, онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример:
- Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: .