Предзнак (музика) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 21: Ред 21:


== Референце ==
== Референце ==
{{Commons|Musical notation}}
{{Извори}}
{{Извори}}
{{Музички појмови}}
{{Музички појмови}}

Верзија на датум 29. јануар 2013. у 14:21

У музичкој нотацији, предзнак (engl. accidental, нем. Akzidentien)[1] је симбол којим се нота сваког основног тона може повисити или снизити.[2][3]


  • Повисилица (крст   ) је предзнак који повишава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ис :цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте . Уколико припада некој лествици, пише се иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.
  • Снизилица (бе   ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ес: цес, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, снижени тон а изговара се "ас" ). Снизилица се пише испред ноте или иза кључа уколико припада некој лествици.
  • Разрешница ( ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте .
  • Двострука повисилица ( уместо ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак исис (нпр. ц - исис = цисис; ф - исис = фисис; г - исис = гисис).
  • Двострука снизилица ( ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак eсeс (нпр. ц - eсeс = цeсeс; али e - eсeс = eсeс; ха - eсeс = хeсeс, а не бeсeс).


  • Двострука разрешница ( ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте .

Примери са предзнацима

  • Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота ф је повишена у ноту фис: . Ако четврта четвртина треба да буде нота ф, онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример:
  • Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: .

Референце