Предзнак (музика) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 30. јануар 2013. у 14:31

У музичкој нотацији, предзнак је знак којим се нота сваког основног тона може повисити или снизити.^[1]^[2]

Зависно од употребе, предзнаци могу бити:

1. Случајни или акцидентали (франц. accidents, engl. accidentals, итал. accidenti, нем. Akzidentien ili лат. accidens = случај).^[3] Они се пишу само испред ноте

.

2. Стални. Ови предзнаци се пишу само иза нотног клуча и важе стално за све те тонове током композиције. Представљају тоналитет композиције

.

3. Подсетнички. Ови предзнаци стоје испред ноте у загради и подсећају извођача да неки знак још важи:

или не важи:

.

Три предзнака

Повисилица (крст $\sharp$ ) је предзнак који повишава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ис :цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте . Уколико припада некој лествици, пише се иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.

Снизилица (бе $\flat$ ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ес: цес, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, снижени тон а изговара се "ас" ). Снизилица се пише испред ноте или иза кључа уколико припада некој лествици.

Разрешница ( $\natural$ ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте .

Двоструки предзнаци

Двострука повисилица ( уместо $\sharp \sharp$ ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак исис (нпр. ц - исис = цисис; ф - исис = фисис; г - исис = гисис).

Двострука снизилица ( $\flat \flat$ ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак eсeс (нпр. ц - eсeс = цeсeс; али e - eсeс = eсeс; ха - eсeс = хeсeс, а не бeсeс).

Двострука разрешница ( $\natural$ $\natural$ ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте .

Примери са предзнацима

Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота ф је повишена у ноту фис: . Ако четврта четвртина треба да буде нота ф, онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример:

Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: .

Референце

[1] Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике

[2] Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет III

[3] Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-У [[музичка нотација|музичкој нотацији]], '''предзнак''' ({{jez-енг-lat|accidental}}, {{jez-нем|Akzidentien}})<ref>[[Властимир Перичић]], [[Vlastimir Peričić#Knjige|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref> је [[симбол]] којим се [[нота]] сваког основног [[тон]]а може повисити или снизити.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић] - [[Властимир Перичић|Властимир Перичић]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике'']</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iii/ Школа за кларинет: ''Учим кларинет'' III]</ref>
+У [[музичка нотација|музичкој нотацији]], '''предзнак''' је [[знаци|знак]] којим се [[нота]] сваког основног [[тон]]а може повисити или снизити.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић] - [[Властимир Перичић|Властимир Перичић]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике'']</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iii/ Школа за кларинет: ''Учим кларинет'' III]</ref>
+Зависно од употребе, предзнаци могу бити:
+:1. '''''Случајни''''' или '''''акцидентали''''' ({{jez-fr|accidents}}, {{jez-eng-lat|accidentals}}, {{jez-it|accidenti}}, {{jez-nem|Akzidentien}} ili {{jez-lat|accidens}} = случај).<ref>[[Властимир Перичић]], [[Vlastimir Peričić#Knjige|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref> Они се пишу ''само испред ноте'' [[Датотека:C sharp.png|60px|]] .
-* ''[[Повисилица]]'' (''крст'' &nbsp;<math>\sharp</math> ) је предзнак који повишава тон за пола [[степен (музика)|степена]]. Основном имену ноте додаје се наставак '''ис''' :''цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис''. Повисилица се пише испред ноте [[Датотека:Music-sharp.png|70px|]] . Уколико припада некој лествици, пише се иза [[музички кључ|кључа]], на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.
+:2. '''''Стални'''''. Ови предзнаци се пишу само ''иза нотног клуча'' и важе ''стално'' за све те тонове током композиције. Представљају тоналитет композиције [[Датотека:E major (C sharp minor).png|100px|]] .
-* ''[[Снизилица]]'' (''бе'' &nbsp;<math>\flat</math> ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак '''ес''': ''цес, дес, ес, фес, гес, ас'' (уместо ''аес'', снижени тон ''а'' изговара се "ас" ). Снизилица се пише испред ноте [[Датотека:Music-flat.png|70px|]] или иза кључа уколико припада некој лествици.
+:3. '''''Подсетнички'''''. Ови предзнаци стоје испред ноте ''у загради'' и ''подсећају'' [[извођач]]а да неки знак још ''важи'': [[Датотека:Sigurnosni predznak 2.jpg|135px|]] или ''не важи'': [[Датотека:Sigurnosni predznak 1.jpg|200px|]].
-* ''[[Разрешилица|Разрешница]]'' ( <math>\natural</math> ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте [[Датотека:Music-natural.png|70px|]] .
+== Три предзнака ==
-* ''[[Двострука повисилица]]'' ([[File:DoubleSharp.svg|10px]] уместо <math>\sharp\sharp</math> ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели [[степен (музика)|степен]]). Бележи се испред ноте [[File:Music-doublesharp.png|70px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''исис''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''исис''''' = '''''цисис'''''; '''''ф''''' - '''''исис''''' = '''''фисис'''''; '''''г''''' - '''''исис''''' = '''''гисис''''').
+* ''[[Повисилица]]'' (''крст'' &nbsp;<math>\sharp</math> ) је предзнак који повишава тон за пола [[степен (музика)|степена]]. Основном имену ноте додаје се наставак '''ис''' :''цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис''. Повисилица се пише испред ноте [[Датотека:Music-sharp.png|50px|]] . Уколико припада некој лествици, пише се иза [[музички кључ|кључа]], на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.
-* ''[[Двострука снизилица]]'' ( <math>\flat\flat</math> ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте [[File:Music-doubleflat.svg|70px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''eсeс''''' (нпр.  '''''ц''''' - '''''eсeс''''' = '''''цeсeс'''''; али   '''''e''''' - '''''eсeс''''' = '''''eсeс'''''; '''''ха''''' - '''''eсeс''''' = '''''хeсeс''''', а не '''''бeсeс''''').
+* ''[[Снизилица]]'' (''бе'' &nbsp;<math>\flat</math> ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак '''ес''': ''цес, дес, ес, фес, гес, ас'' (уместо ''аес'', снижени тон ''а'' изговара се "ас" ). Снизилица се пише испред ноте [[Датотека:Music-flat.png|50px|]] или иза кључа уколико припада некој лествици.
+* ''[[Разрешилица|Разрешница]]'' ( <math>\natural</math> ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте [[Датотека:Music-natural.png|50px|]] .
+== Двоструки предзнаци ==
-* ''[[Двострука разрешница]]'' ( <math>\natural</math> <math>\natural</math> ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте [[Датотека:Dupla razresnica.jpg|90px|]] .
+* ''[[Двострука повисилица]]'' ([[File:DoubleSharp.svg|10px]] уместо <math>\sharp\sharp</math> ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели [[степен (музика)|степен]]). Бележи се испред ноте [[File:Music-doublesharp.png|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''исис''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''исис''''' = '''''цисис'''''; '''''ф''''' - '''''исис''''' = '''''фисис'''''; '''''г''''' - '''''исис''''' = '''''гисис''''').
+* ''[[Двострука снизилица]]'' ( <math>\flat\flat</math> ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте [[File:Music-doubleflat.svg|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''eсeс''''' (нпр.  '''''ц''''' - '''''eсeс''''' = '''''цeсeс'''''; али   '''''e''''' - '''''eсeс''''' = '''''eсeс'''''; '''''ха''''' - '''''eсeс''''' = '''''хeсeс''''', а не '''''бeсeс''''').
+* ''[[Двострука разрешница]]'' ( <math>\natural</math> <math>\natural</math> ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте [[Датотека:Dupla razresnica.jpg|63px|]] .
 ==Примери са предзнацима==
-* Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота '''ф''' је повишена у ноту '''фис''': [[Датотека:Povisilica.jpg|210px|]] . Ако четврта [[Четвртина ноте|четвртина]] треба да буде нота '''ф''', онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример: [[Датотека:Povisilica & razresnica.jpg|210px|]]
+* Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота '''ф''' је повишена у ноту '''фис''': [[Датотека:Povisilica.jpg|150px|]] . Ако четврта [[Четвртина ноте|четвртина]] треба да буде нота '''ф''', онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример: [[Датотека:Povisilica & razresnica.jpg|150px|]]
-* Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: [[Датотека:Sinkopirana nota.jpg|210px|]] .
+* Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: [[Датотека:Sinkopirana nota.jpg|170px|]] .
 == Референце ==

п р у Музички појмови
Теорије музике Тонски систем Нота Помоћне линије Лигатура Тачка Продужење трајања тона Корона (музика) Ступањ Степен Полустепен Цео степен Нотна глава Нотни врат барјачић Ребро Нотна вредност Цела нота Половина ноте Четвртина ноте Осмина ноте Шеснаестина ноте Тридесетдвојина ноте Пауза Пауза за више тактова Такт Тактица Завршницa Једноставни тактови Сложени тактови Промена тактова Alla breve Синкопа Неправилне тонске групе Триола Квинтола Секстола Септола Предтакт Узмах Хроматска лествица Енхармонски тонови Тоналитет Паралелна лествица Консонанца Дисонанца Mетрономске ознаке Ознаке за интерпретацију Декрешендо Предзнаци уз кључ Предзнаци Двострука повисилица Двострука снизилица Двострука разрешница Артикулација Легато Агогика Читање с листа Транспозиција 8va Музицирање Музикалност Абревијатурe Attacca Репетиција Прима и секонда волта Нотне скраћенице bis VI-DE Ad libitum Цезура Реченица Фраза Фразирање Интерпретација Импровизација А капела Аликвотно певање Техника даха Дувачки инструменти Интонацијa Штимовање Звучна виљушка Da capo Da capo al fine Da capo al Coda Da capo al segno Dal segno Dal segno Dal segno al Fine Dal segno al Coda Акценат Украси Кратки предудар Дуги предудар Пралтрилер Мордент Групето Трилер Двоструки предудар Вишеструки предудар Солистичка каденца Композиција Опус Стилови у музици Оркестрација Корепетиција Снимања Концерт-приредба Концерт-композиција Публика
Свирач Извођач Музичар Солиста Интерпретатор Уметник Репродуктивни уметник Кларинетиста...
Музичко школство у Србији Основна музичка школа Средња музичка школа Музички факултет
Списак музичких инструмената Подела музичких инструмената Мембранофони инструменти Идиофони инструменти Кордофони инструменти Аерофони инструменти Електрофони инструменти
Подела музике