Видо Латковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м zamena kutijice |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Научник |
|||
{{Биографија |
|||
| име = Видо |
| име = Видо Латковић |
||
| презиме = Латковић |
|||
| слика = |
| слика = |
||
| ширина_слике = 250п |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| |
| датум_рођења = [[27. јун]] [[1901]]. |
||
| месец_рођења = јун |
|||
| година_рођења = 1901. |
|||
| место_рођења = [[Цетиње]] |
| место_рођења = [[Цетиње]] |
||
| држава_рођења = [[Књажевина Црна Гора]] |
| држава_рођења = [[Књажевина Црна Гора]] |
||
| |
| датум_смрти = [[21. јул]] [[1965]]. |
||
| месец_смрти = јул |
|||
| година_смрти = 1965. |
|||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = [[СФРЈ]] |
| држава_смрти = [[СФРЈ]] |
||
|поље = |
|||
|институција = |
|||
|школа = |
|||
|студенти = |
|||
|познат_по = |
|||
|награде = |
|||
|напомене = |
|||
}} |
}} |
||
'''Видо Латковић''' ([[Цетиње]], [[27. јун]] [[1901]] — [[Београд]], [[21. јул]] [[1965]]) је био српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар. |
'''Видо Латковић''' ([[Цетиње]], [[27. јун]] [[1901]] — [[Београд]], [[21. јул]] [[1965]]) је био српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар. |
Верзија на датум 5. фебруар 2013. у 09:11
Видо Латковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. јун 1901. |
Место рођења | Цетиње, Књажевина Црна Гора |
Датум смрти | 21. јул 1965. |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Видо Латковић (Цетиње, 27. јун 1901 — Београд, 21. јул 1965) је био српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар.
Од 1945. до 1965. године радио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду као професор теорије књижевности и народне књижевности.
Његова научна интересовања била су окренута ка значајним српским писцима XIX и XX века (Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Бранко Радичевић...).
На основу текста који је за штампу приредио са Радославом Бошковићем, припремљено је прво електронско издање „Горског вијенца“ са објашњењима и речником.
Обредне и обичајне песме сврстао је у једну групу. Сматрао је да шаљиве песме припадају некој од већ издвојених група.