Нобелова награда за физиологију или медицину — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 23: Ред 23:
|[[1903]]
|[[1903]]
|[[Нилс Риберг Финсен]]
|[[Нилс Риберг Финсен]]
|"за лечење болести [[lupus vulgaris]] светлошћу"
|"за лечење болести [[lupus vulgaris]] светлошћу“
|-
|-
|[[1904]]
|[[1904]]
Ред 39: Ред 39:
|[[1907]]
|[[1907]]
|[[Алфонс Лаверан|Шарл Луј Алфонс Лаверан]]
|[[Алфонс Лаверан|Шарл Луј Алфонс Лаверан]]
|"за истраживање [[Протозоа|протозоа]] као изазивача болести"
|"за истраживање [[Протозоа|протозоа]] као изазивача болести“
|-
|-
|[[1908]]
|[[1908]]
Ред 101: Ред 101:
|[[1923]]
|[[1923]]
|[[Фредерик Грант Бантинг]], [[Џон Џејмс Ричард Маклауд]]
|[[Фредерик Грант Бантинг]], [[Џон Џејмс Ричард Маклауд]]
|"за откриће [[инсулин]]а"
|"за откриће [[инсулин]]а“
|-
|-
|[[1924]]
|[[1924]]
Ред 117: Ред 117:
|[[1928]]
|[[1928]]
|[[Шарл Жил Анри Никол]]
|[[Шарл Жил Анри Никол]]
|"за рад на [[тифус]]у"
|"за рад на [[тифус]]у“
|-
|-
|[[1929]]
|[[1929]]
|[[Кристијан Ајкман]], Сер [[Фредерик Гауланд Хопкинс]]
|[[Кристијан Ајкман]], Сер [[Фредерик Гауланд Хопкинс]]
|"за откриће различитих [[витамин]]а"
|"за откриће различитих [[витамин]]а“
|}
|}


Ред 142: Ред 142:
|[[1932]]
|[[1932]]
|Сер [[Чарлс Скот Шерингтон]], [[Едгар Даглас Адријан]]
|Сер [[Чарлс Скот Шерингтон]], [[Едгар Даглас Адријан]]
|"за рад о функцији [[неурон|неурона]], укључујући чињеницу да снажнији стимулуси резултују вишом фреквенцијом нервних импулса"
|"за рад о функцији [[неурон|неурона]], укључујући чињеницу да снажнији стимулуси резултују вишом фреквенцијом нервних импулса“
|-
|-
|[[1933]]
|[[1933]]
|[[Томас Хант Морган]]
|[[Томас Хант Морган]]
|"за откриће улоге [[хромозом|хромозома]] у наслеђивање|наслеђивању"
|"за откриће улоге [[хромозом|хромозома]] у наслеђивање|наслеђивању“
|-
|-
|[[1934]]
|[[1934]]
Ред 154: Ред 154:
|[[1935]]
|[[1935]]
|[[Ханс Шпеман]]
|[[Ханс Шпеман]]
|"за откриће организационих центара у раном развоју организама"
|"за откриће организационих центара у раном развоју организама“
|-
|-
|[[1936]]
|[[1936]]
Ред 170: Ред 170:
|[[1939]]
|[[1939]]
|[[Герхард Домак]]
|[[Герхард Домак]]
|"за откриће [[Sulfonamid (hemija)|сулфонамида]] [[пронтозил|пронтозила]], првог лека, ефикасног против [[бактерија|бактеријских]] инфекција"
|"за откриће [[Sulfonamid (hemija)|сулфонамида]] [[пронтозил|пронтозила]], првог лека, ефикасног против [[бактерија|бактеријских]] инфекција“
|}
|}


Ред 183: Ред 183:
|[[1943]]
|[[1943]]
|[[Хенрик Карл Петер Дам]], [[Едвард Адалберт Дојзи]]
|[[Хенрик Карл Петер Дам]], [[Едвард Адалберт Дојзи]]
|"за откриће [[витамин К|витамина К]] и његове хемијске структуре"
|"за откриће [[витамин К|витамина К]] и његове хемијске структуре“
|-
|-
|[[1944]]
|[[1944]]
|[[Џозеф Ерлангер]], [[Херберт Спенсер Гасер]]
|[[Џозеф Ерлангер]], [[Херберт Спенсер Гасер]]
|"за откриће различитих типова нервних влакана"
|"за откриће различитих типова нервних влакана“
|-
|-
|[[1945]]
|[[1945]]
Ред 199: Ред 199:
|[[1947]]
|[[1947]]
|[[Карл Фердинанд Кори]], [[Герти Тереза Кори]] (рођена Радниц), [[Бернардо Алберто Хусеј]]
|[[Карл Фердинанд Кори]], [[Герти Тереза Кори]] (рођена Радниц), [[Бернардо Алберто Хусеј]]
|"за откриће како се [[гликоген]] претвара у [[глукоза|глукозу]] у телу, и ефеката [[хормон|хормона]] [[хипофиза|хипофизе]] на метаболизам шећера"
|"за откриће како се [[гликоген]] претвара у [[глукоза|глукозу]] у телу, и ефеката [[хормон|хормона]] [[хипофиза|хипофизе]] на метаболизам шећера“
|-
|-
|[[1948]]
|[[1948]]
Ред 220: Ред 220:
|[[1950]]
|[[1950]]
|[[Едвард Калвин Кендал]], [[Тадеус Рајхштајн]], [[Филип Шоволтер Хенч]]
|[[Едвард Калвин Кендал]], [[Тадеус Рајхштајн]], [[Филип Шоволтер Хенч]]
|"за откриће [[хормон]]а [[адренални кортекс|адреналног кортекса]], њихове структуре и функције"
|"за откриће [[хормон]]а [[адренални кортекс|адреналног кортекса]], њихове структуре и функције“
|-
|-
|[[1951]]
|[[1951]]
Ред 228: Ред 228:
|[[1952]]
|[[1952]]
|[[Селман Абрахам Ваксман]]
|[[Селман Абрахам Ваксман]]
|"за откриће првог [[антибиотик]]а ефикасног против [[туберкулоза|туберкулозе]] - [[стрептомицин]]а"
|"за откриће првог [[антибиотик]]а ефикасног против [[туберкулоза|туберкулозе]] - [[стрептомицин]]а“
|-
|-
|rowspan=2|[[1953]]
|rowspan=2|[[1953]]
Ред 239: Ред 239:
|[[1954]]
|[[1954]]
|[[Џон Френклин Ендерс]], [[Томас Хакл Велер]], [[Фредерик Чапман Робинс]]
|[[Џон Френклин Ендерс]], [[Томас Хакл Велер]], [[Фредерик Чапман Робинс]]
|"јер је показао како култивисати [[вирус]] [[полиомијелитис]]а у епрувети"
|"јер је показао како култивисати [[вирус]] [[полиомијелитис]]а у епрувети“
|-
|-
|[[1955]]
|[[1955]]
Ред 247: Ред 247:
|[[1956]]
|[[1956]]
|[[Андре Курнан|Андре Фредерик Курнан]], [[Вернер Форсман]], [[Дикинсон В. Ричардс]]
|[[Андре Курнан|Андре Фредерик Курнан]], [[Вернер Форсман]], [[Дикинсон В. Ричардс]]
|"јер је показао како пласирати [[катетер]] у [[срце]] и за проучавање различитих срчаних обољења"
|"јер је показао како пласирати [[катетер]] у [[срце]] и за проучавање различитих срчаних обољења“
|-
|-
|[[1957]]
|[[1957]]
|[[Данијел Бове]]
|[[Данијел Бове]]
|"за откриће синтетских лекова као што су [[антихистаминик|антихистаминици]] који блокирају дејство биолошких [[Амин (хемија)|амин]]а"
|"за откриће синтетских лекова као што су [[антихистаминик|антихистаминици]] који блокирају дејство биолошких [[Амин (хемија)|амин]]а“
|-
|-
|[[1958]]
|[[1958]]
Ред 272: Ред 272:
|[[1960]]
|[[1960]]
|Сер [[Френк Макфарлан Бернет]], [[Питер Брајан Медавар]]
|Сер [[Френк Макфарлан Бернет]], [[Питер Брајан Медавар]]
|"за откриће да [[имунски систем]] [[фетус]]а учи да разликује страно од сопственог"
|"за откриће да [[имунски систем]] [[фетус]]а учи да разликује страно од сопственог“
|-
|-
|[[1961]]
|[[1961]]
Ред 292: Ред 292:
|[[1965]]
|[[1965]]
|[[Франсоа Жакоб]], [[Андре Луоф]], [[Жак Моно]]
|[[Франсоа Жакоб]], [[Андре Луоф]], [[Жак Моно]]
|"за откриће [[информациона РНК|информационе РНК]], [[рибозом]]а, и [[ген]]а који контролишу експресију других гена"
|"за откриће [[информациона РНК|информационе РНК]], [[рибозом]]а, и [[ген]]а који контролишу експресију других гена“
|-
|-
|rowspan=2|[[1966]]
|rowspan=2|[[1966]]
|[[Пејтон Раус]]
|[[Пејтон Раус]]
|"за откриће [[вирус]]а који узрокују [[тумор]]е"
|"за откриће [[вирус]]а који узрокују [[тумор]]е“
|-
|-
|[[Чарлс Б. Хагинс]]
|[[Чарлс Б. Хагинс]]
Ред 303: Ред 303:
|[[1967]]
|[[1967]]
|[[Рагнар Гранит]], [[Халдан Кефер Хартлајн]], [[Џорџ Волд]]
|[[Рагнар Гранит]], [[Халдан Кефер Хартлајн]], [[Џорџ Волд]]
|"за опис различитих типова [[ћелија]] осетљивих на светлост у [[око|оку]] и начина на који светлост интереагује са њима"
|"за опис различитих типова [[ћелија]] осетљивих на светлост у [[око|оку]] и начина на који светлост интереагује са њима“
|-
|-
|[[1968]]
|[[1968]]
Ред 311: Ред 311:
|[[1969]]
|[[1969]]
|[[Макс Делбрик]], [[Алфред Херши]], [[Салвадор Е. Лурија]]
|[[Макс Делбрик]], [[Алфред Херши]], [[Салвадор Е. Лурија]]
|"за рад о репликационом механизму и генетици [[вирус]]а"
|"за рад о репликационом механизму и генетици [[вирус]]а“
|}
|}


Ред 324: Ред 324:
|[[1970]]
|[[1970]]
|[[Бернард Кац]], [[Улф фон Ојлер]], [[Џулијус Акселрод]]
|[[Бернард Кац]], [[Улф фон Ојлер]], [[Џулијус Акселрод]]
|"за рад на [[неуротрансмитер]]има"
|"за рад на [[неуротрансмитер]]има“
|-
|-
|[[1971]]
|[[1971]]
Ред 336: Ред 336:
|[[1973]]
|[[1973]]
|[[Карл фон Фриш]], [[Конрад Лоренц]], [[Николас Тинберген]]
|[[Карл фон Фриш]], [[Конрад Лоренц]], [[Николас Тинберген]]
|"за проучавање друштвеног понашања животиња, нарочито за објашњење "плесног језика" [[пчела]] и начина на који младе птице постају везане за мајку"
|"за проучавање друштвеног понашања животиња, нарочито за објашњење „плесног језика“ [[пчела]] и начина на који младе птице постају везане за мајку“
|-
|-
|[[1974]]
|[[1974]]
Ред 344: Ред 344:
|[[1975]]
|[[1975]]
|[[Дејвид Балтимор]], [[Ренато Дулбеко]], [[Хауард Мартин Темин]]
|[[Дејвид Балтимор]], [[Ренато Дулбеко]], [[Хауард Мартин Темин]]
|"за опис начина на који [[онкогени вирус]]и делују на генетички материјал ћелије"
|"за опис начина на који [[онкогени вирус]]и делују на генетички материјал ћелије“
|-
|-
|rowspan=2|[[1976]]
|rowspan=2|[[1976]]
|[[Барук С. Блумберг]]
|[[Барук С. Блумберг]]
|"за откриће [[хепатитис Б вирус]]а"
|"за откриће [[хепатитис Б вирус]]а“
|-
|-
|[[Данијел Карлтон Гајдусек]]
|[[Данијел Карлтон Гајдусек]]
Ред 379: Ред 379:
|[[1980]]
|[[1980]]
|[[Барух Бенасераф]], [[Жан Досе]], [[Џорџ Д. Снел]]
|[[Барух Бенасераф]], [[Жан Досе]], [[Џорџ Д. Снел]]
|"за откриће гена за [[Главни комплекс ткивне подударности]], који енкодирају молекуле на површини ћелије битне за способност [[имунски систем|имунског система]] да разликује страно од сопственог"
|"за откриће гена за [[Главни комплекс ткивне подударности]], који енкодирају молекуле на површини ћелије битне за способност [[имунски систем|имунског система]] да разликује страно од сопственог“
|-
|-
|rowspan=2|[[1981]]
|rowspan=2|[[1981]]
Ред 390: Ред 390:
|[[1982]]
|[[1982]]
|[[Суне Бергстром]], [[Бент И. Самуелсон]], [[Џон Р. Вејн]]
|[[Суне Бергстром]], [[Бент И. Самуелсон]], [[Џон Р. Вејн]]
|"за откриће [[простагландин]]а"
|"за откриће [[простагландин]]а“
|-
|-
|[[1983]]
|[[1983]]
|[[Барбара Маклинток]]
|[[Барбара Маклинток]]
|"за откриће покретних генетичких елемената или [[транспозон]]а у [[кукуруз]]у"
|"за откриће покретних генетичких елемената или [[транспозон]]а у [[кукуруз]]у“
|-
|-
|[[1984]]
|[[1984]]
Ред 402: Ред 402:
|[[1985]]
|[[1985]]
|[[Мајкл С. Браун]], [[Џозеф Л. Голдстајн]]
|[[Мајкл С. Браун]], [[Џозеф Л. Голдстајн]]
|"за опис регулације [[метаболизам|метаболизма]] [[холестерол]]а"
|"за опис регулације [[метаболизам|метаболизма]] [[холестерол]]а“
|-
|-
|[[1986]]
|[[1986]]
Ред 417: Ред 417:
|-
|-
|[[Гертруда Б. Елион]]
|[[Гертруда Б. Елион]]
|"за развој лекова коришћених у терапији [[рак]]а и супресији одбацивања трансплантата"
|"за развој лекова коришћених у терапији [[рак]]а и супресији одбацивања трансплантата“
|-
|-
|[[Џорџ Х. Хичингс]]
|[[Џорџ Х. Хичингс]]
|"за развој разних [[антибиотик]]а"
|"за развој разних [[антибиотик]]а“
|-
|-
|[[1989]]
|[[1989]]
|[[Џ. Мајкл Бишоп]], [[Харолд Е. Вармус]]
|[[Џ. Мајкл Бишоп]], [[Харолд Е. Вармус]]
|"за откриће ћелијског порекла [[ретровирус]]них [[онкоген]]а"
|"за откриће ћелијског порекла [[ретровирус]]них [[онкоген]]а“
|}
|}


Ред 437: Ред 437:
|[[1990]]
|[[1990]]
|[[Џозеф Е. Мари]], [[Е. Донал Томас]]
|[[Џозеф Е. Мари]], [[Е. Донал Томас]]
|"за рад на [[трансплантација|трансплантацији]] ћелија и органа"
|"за рад на [[трансплантација|трансплантацији]] ћелија и органа“
|-
|-
|[[1991]]
|[[1991]]
| [[Ервин Нехер]], [[Берт Сакман]]
| [[Ервин Нехер]], [[Берт Сакман]]
|"за развој техника које показују да у [[ћелијска мембрана|ћелијској мембрани]] постоје [[јонски канал]]и, и које омогућавају проучавање њихових својстава"
|"за развој техника које показују да у [[ћелијска мембрана|ћелијској мембрани]] постоје [[јонски канал]]и, и које омогућавају проучавање њихових својстава“
|-
|-
|[[1992]]
|[[1992]]
|[[Едмонд Х. Фишер]], [[Едвин Г. Кребс]]
|[[Едмонд Х. Фишер]], [[Едвин Г. Кребс]]
|"за откриће начина на који се [[фосфорилација]] [[протеин]]а користи за регулисање биолошких процеса"
|"за откриће начина на који се [[фосфорилација]] [[протеин]]а користи за регулисање биолошких процеса“
|-
|-
|[[1993]]
|[[1993]]
|[[Ричард Џ. Робертс]], [[Филип А. Шарп]]
|[[Ричард Џ. Робертс]], [[Филип А. Шарп]]
|"за откриће да [[ген]]и у [[еукариоти]]ма нису непрекидни низови, већ да садрже [[интрон]]е, као и да се сплајсинг [[информациона РНК|информационе РНК]] за брисање тих интрона може извести на различите начине, дајући различите [[протеин]]е из исте [[ДНК]] секвенце"
|"за откриће да [[ген]]и у [[еукариоти]]ма нису непрекидни низови, већ да садрже [[интрон]]е, као и да се сплајсинг [[информациона РНК|информационе РНК]] за брисање тих интрона може извести на различите начине, дајући различите [[протеин]]е из исте [[ДНК]] секвенце“
|-
|-
|[[1994]]
|[[1994]]
|[[Алфред Г. Гилман]], [[Мартин Родбел]]
|[[Алфред Г. Гилман]], [[Мартин Родбел]]
|"за откриће [[Г протеин]]а и њихове улоге у [[сигнална трансдукција|сигналној трансдукцији]] у ћелијама"
|"за откриће [[Г протеин]]а и њихове улоге у [[сигнална трансдукција|сигналној трансдукцији]] у ћелијама“
|-
|-
|[[1995]]
|[[1995]]
|[[Едвард Б. Луис]], [[Кристијана Нислајн-Фолхард]], [[Ерик Ф. Вајсхаус]]
|[[Едвард Б. Луис]], [[Кристијана Нислајн-Фолхард]], [[Ерик Ф. Вајсхаус]]
|"за откриће [[ген]]а укључених у развојни програм [[Drosophila melanogaster|воћне мушице]], [[homeobox]] гена"
|"за откриће [[ген]]а укључених у развојни програм [[Drosophila melanogaster|воћне мушице]], [[homeobox]] гена“
|-
|-
|[[1996]]
|[[1996]]
|[[Питер Ц. Доерти]], [[Ролф М. Цинкернагел]]
|[[Питер Ц. Доерти]], [[Ролф М. Цинкернагел]]
|"за опис начина на који [[леукоцит|бела крвна зрнца]] користе молекуле [[главни комплекс ткивне подударност|главног комплекса ткивне подударност]] (MHC молекуле) да открију и униште ћелије инфициране [[вирус]]ом"
|"за опис начина на који [[леукоцит|бела крвна зрнца]] користе молекуле [[главни комплекс ткивне подударност|главног комплекса ткивне подударност]] (MHC молекуле) да открију и униште ћелије инфициране [[вирус]]ом“
|-
|-
|[[1997]]
|[[1997]]
|[[Стенли Б. Прузинер]]
|[[Стенли Б. Прузинер]]
|"за откриће [[прион]]а, инфективних [[протеин]]ских партикула"
|"за откриће [[прион]]а, инфективних [[протеин]]ских партикула“
|-
|-
|[[1998]]
|[[1998]]
|[[Роберт Ф. Ферчгот]], [[Луис Игнаро]], [[Ферид Мурад]]
|[[Роберт Ф. Ферчгот]], [[Луис Игнаро]], [[Ферид Мурад]]
|"за опткриће гласничких својстава [[азот-моноксид]]а"
|"за опткриће гласничких својстава [[азот-моноксид]]а“
|-
|-
|[[1999]]
|[[1999]]
|[[Гинтер Блобел]]
|[[Гинтер Блобел]]
|"за откриће да новосинтетисани [[протеин]]и садрже "адресне ознаке" које их усмеравају ка одговарајућем делу ћелије"
|"за откриће да новосинтетисани [[протеин]]и садрже „адресне ознаке“ које их усмеравају ка одговарајућем делу ћелије“
|}
|}


Ред 492: Ред 492:
|-
|-
|[[Ерик Р. Кандел]]
|[[Ерик Р. Кандел]]
|"за опис формирања краткорочног и дугорочног [[памћење|памћења]] на молекуларном нивоу"
|"за опис формирања краткорочног и дугорочног [[памћење|памћења]] на молекуларном нивоу“
|-
|-
|[[2001]]
|[[2001]]
Ред 531: Ред 531:
|[[2009]]
|[[2009]]
|[[Елизабет Блекберн]], [[Керол Грајдер]] и [[Џек Шостак]]
|[[Елизабет Блекберн]], [[Керол Грајдер]] и [[Џек Шостак]]
|"за откриће како [[теломере]] и ензим [[теломераза]] штите [[хромозом]]е"
|"за откриће како [[теломере]] и ензим [[теломераза]] штите [[хромозом]]е“
|-
|-
|}
|}

Верзија на датум 11. фебруар 2013. у 05:18

Списак Нобелових награда из области медицине додељених од 1901. до данас.


1900е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1900е
Година Име Област
1901 Емил Адолф фон Беринг "за серумску терапију у лечењу дифтерије"
1902 Роналд Рос "за проучавање маларије"
1903 Нилс Риберг Финсен "за лечење болести lupus vulgaris светлошћу“
1904 Иван Петрович Павлов "за рад на физиологији система за варење"
1905 Роберт Кох "за откриће узрочника туберкулозе"
1906 Камило Голђи, Сантијаго Рамон и Кахал "за истраживање нервног система"
1907 Шарл Луј Алфонс Лаверан "за истраживање протозоа као изазивача болести“
1908 Иља Иљич Мечников, Паул Ерлих "за проучавање имунског система"
1909 Емил Теодор Кохер "за рад на штитастој жлезди"

1910е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1910е
Година Име Област
1910 Албрехт Косел "за истраживања у ћелијској биологији, нарочито протеина и нуклеинских киселина"
1911 Алвар Гулстранд "за истраживање начина на који очно сочиво ствара слику у оку"
1912 Алексис Карел "за рад на хируршким шавовима на крвним судовима и трансплантацији"
1913 Шарл Робер Рише "за откриће анафилаксе"
1914 Роберт Барањ "за истраживање вестибуларног апарата у унутрашњем уху"
1919 Жил Борде "за откриће комплемента у имунском систему"

1920е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1920е
Година Име Област
1920 Шак Аугуст Стенберг Крог "јер је показао да се размена гасова у плућима одвија обичном дифузијом"
1922 Арчибалд Вивијан Хил, Ото Фриц Мајерхоф "за истраживање мишића, нарочито њиховог стварања топлоте и односа између потрошње кисеоника и метаболизма млечне киселине"
1923 Фредерик Грант Бантинг, Џон Џејмс Ричард Маклауд "за откриће инсулина
1924 Вилем Ајнтховен "за окткриће механизма електрокардиограма (ЕКГ-а)"
1926 Јоханес Андреас Гриб Фибигер "за објашњење Spiroptera carcinoma и вештачко изазивање рака код животиње."
1927 Јулијус Вагнер-Јаурег "за лечење прогресивне парализе намерном инфекцијом маларије"
1928 Шарл Жил Анри Никол "за рад на тифусу
1929 Кристијан Ајкман, Сер Фредерик Гауланд Хопкинс "за откриће различитих витамина

1930е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1930е
Година Име Област
1930 Карл Ландштајнер "за откриће људских крвних група"
1931 Ото Хајнрих Варбург "за истраживање о цитохромима у ћелијској респирацији"
1932 Сер Чарлс Скот Шерингтон, Едгар Даглас Адријан "за рад о функцији неурона, укључујући чињеницу да снажнији стимулуси резултују вишом фреквенцијом нервних импулса“
1933 Томас Хант Морган "за откриће улоге хромозома у наслеђивање|наслеђивању“
1934 Џорџ Хојт Випл, Џорџ Ричардс Мајнот, Вилијам Пари Мерфи "за откриће терапије за анемију"
1935 Ханс Шпеман "за откриће организационих центара у раном развоју организама“
1936 Сер Хенри Халет Дејл, Ото Леви "за рад о преношењу нервних импулса путем неуротрансмитера"
1937 Алберт Сент Ђерђи фон Нађраполт "за опис витамина Ц, и откриће да се кисеоник везује са водоником у ћелијској респирацији"
1938 Корнеј Жан Франсоа Аман "за показивање како тело мери крвни притисак и садржај кисеоника у крви, и преноси информације у мозак"
1939 Герхард Домак "за откриће сулфонамида пронтозила, првог лека, ефикасног против бактеријских инфекција“

1940е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1940е
Година Име Област
1943 Хенрик Карл Петер Дам, Едвард Адалберт Дојзи "за откриће витамина К и његове хемијске структуре“
1944 Џозеф Ерлангер, Херберт Спенсер Гасер "за откриће различитих типова нервних влакана“
1945 Сер Александар Флеминг, Ернст Борис Чејн, сер Хауард Волтер Флори "за откриће пеницилина и његових својстава у лечењу инфективних болести"
1946 Херман Џозеф Мјулер "за откриће да мутације могу бити узроковане икс-зрацима"
1947 Карл Фердинанд Кори, Герти Тереза Кори (рођена Радниц), Бернардо Алберто Хусеј "за откриће како се гликоген претвара у глукозу у телу, и ефеката хормона хипофизе на метаболизам шећера“
1948 Паул Херман Милер "за откриће инсектицида ДДТ"
1949 Валтер Рудолф Хес, Антонио Каетано Де Абреу Фрејре Егас Мониц "Хес за мапирање различитих функција средњег мозга; Мониц за откриће тарапеутског ефекта лоботомије"

1950е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1950е
Година Име Област
1950 Едвард Калвин Кендал, Тадеус Рајхштајн, Филип Шоволтер Хенч "за откриће хормона адреналног кортекса, њихове структуре и функције“
1951 Макс Тајлер "за развој вакцине против жуте грознице"
1952 Селман Абрахам Ваксман "за откриће првог антибиотика ефикасног против туберкулозе - стрептомицина
1953 Ханс Адолф Кребс "за откриће циклуса лимунске киселине у ћелијском дисању"
Фриц Алберт Липман "за откриће и истраживање коензима А"
1954 Џон Френклин Ендерс, Томас Хакл Велер, Фредерик Чапман Робинс "јер је показао како култивисати вирус полиомијелитиса у епрувети“
1955 Аксел Хуго Теодор Теорел "за истраживање ензима и њихових дејстава, нарочито ензима који врше оксидацију"
1956 Андре Фредерик Курнан, Вернер Форсман, Дикинсон В. Ричардс "јер је показао како пласирати катетер у срце и за проучавање различитих срчаних обољења“
1957 Данијел Бове "за откриће синтетских лекова као што су антихистаминици који блокирају дејство биолошких амина
1958 Џорџ Велс Бидл, Едвард Лори Тејтум, Џошуа Ледерберг "јер је показао да гени контролишу појединачне кораке у метаболизму"
1959 Северо Очоа, Артур Корнберг "за синтетисање нуклеинских киселина РНК и ДНК"

1960е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1960е
Година Име Област
1960 Сер Френк Макфарлан Бернет, Питер Брајан Медавар "за откриће да имунски систем фетуса учи да разликује страно од сопственог“
1961 Ђерђ фон Бекеши "за разјашњење кохлее у уху"
1962 Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон, Морис Хју Фредерик Вилкинс "за откриће молекуларне структуре ДНК"
1963 Сер Џон Кару Еклс, Алан Лојд Хоџкин, Ендру Филдинг Хаксли "за опис електричног преноса импулса дуж нерава"
1964 Кондрад Блок, Феодор Линен "за истраживање метаболизма холестерола и масних киселина"
1965 Франсоа Жакоб, Андре Луоф, Жак Моно "за откриће информационе РНК, рибозома, и гена који контролишу експресију других гена“
1966 Пејтон Раус "за откриће вируса који узрокују туморе
Чарлс Б. Хагинс "за откриће хормонске терапије за рак простате"
1967 Рагнар Гранит, Халдан Кефер Хартлајн, Џорџ Волд "за опис различитих типова ћелија осетљивих на светлост у оку и начина на који светлост интереагује са њима“
1968 Роберт В. Холи, Хар Гобинд Корана, Маршал В. Ниренберг "за опис генетичког кода и начина на који он управља синтезом протеина"
1969 Макс Делбрик, Алфред Херши, Салвадор Е. Лурија "за рад о репликационом механизму и генетици вируса

1970е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1970е
Година Име Област
1970 Бернард Кац, Улф фон Ојлер, Џулијус Акселрод "за рад на неуротрансмитерима
1971 Ерл В. Садерланд Млађи. "за откриће дејства хормона, нарочито норадреналина, путем секундарних гласника"
1972 Џералд М. Еделман, Родни Р. Портер "за откриће хемијске структуре антитела"
1973 Карл фон Фриш, Конрад Лоренц, Николас Тинберген "за проучавање друштвеног понашања животиња, нарочито за објашњење „плесног језика“ пчела и начина на који младе птице постају везане за мајку“
1974 Алберт Клод, Кристијан де Дуве, Џорџ Е. Паладе "за опис структуре и функције органела у ћелијама"
1975 Дејвид Балтимор, Ренато Дулбеко, Хауард Мартин Темин "за опис начина на који онкогени вируси делују на генетички материјал ћелије“
1976 Барук С. Блумберг "за откриће хепатитис Б вируса
Данијел Карлтон Гајдусек "за опис болести куру, проузроковане канибализмом "
1977 Роже Гијмен, Ендру В. Шали "за рад на пептидним хормонима произведеним у мозгу"
Розалин Јалоу "за стварање Јало-Берсон метода за мерење и најмањих количина пептидних хормона коришћењем антитела"
1978 Вернер Арбер, Данијел Нејтанс, Хамилтон О. Смит "за откриће рестрикционих ензима који су од изузетне важности у молекуларној биологији"
1979 Алан М. Кормак, Годфри Н. Хаунсфилд "за развој компјутеризоване томографије"

1980е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1980е
Година Име Област
1980 Барух Бенасераф, Жан Досе, Џорџ Д. Снел "за откриће гена за Главни комплекс ткивне подударности, који енкодирају молекуле на површини ћелије битне за способност имунског система да разликује страно од сопственог“
1981 Роџер В. Спери "за истраживање можданих хемисфера"
Дејвид Х. Хјубел, Торстен Н. Визел "за рад на обради визуелних информација у мозгу"
1982 Суне Бергстром, Бент И. Самуелсон, Џон Р. Вејн "за откриће простагландина
1983 Барбара Маклинток "за откриће покретних генетичких елемената или транспозона у кукурузу
1984 Нилс К. Јерн, Жорж Ј. Ф. Келер, Сезар Милстајн "за рад на имунском систему и производњи моноклонских антитела"
1985 Мајкл С. Браун, Џозеф Л. Голдстајн "за опис регулације метаболизма холестерола
1986 Стенли Коен, Рита Леви-Монталчини "за откриће фактора раста"
1987 Сусуму Тонегава "за октриће генетичког начина на који се ствара велика разноликост антитела"
1988 Сер Џејмс В. Блек "за развој бета блокатора и блокатора хистамин-2 рецептора"
Гертруда Б. Елион "за развој лекова коришћених у терапији рака и супресији одбацивања трансплантата“
Џорџ Х. Хичингс "за развој разних антибиотика
1989 Џ. Мајкл Бишоп, Харолд Е. Вармус "за откриће ћелијског порекла ретровирусних онкогена

1990е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 1990е
Година Име Област
1990 Џозеф Е. Мари, Е. Донал Томас "за рад на трансплантацији ћелија и органа“
1991 Ервин Нехер, Берт Сакман "за развој техника које показују да у ћелијској мембрани постоје јонски канали, и које омогућавају проучавање њихових својстава“
1992 Едмонд Х. Фишер, Едвин Г. Кребс "за откриће начина на који се фосфорилација протеина користи за регулисање биолошких процеса“
1993 Ричард Џ. Робертс, Филип А. Шарп "за откриће да гени у еукариотима нису непрекидни низови, већ да садрже интроне, као и да се сплајсинг информационе РНК за брисање тих интрона може извести на различите начине, дајући различите протеине из исте ДНК секвенце“
1994 Алфред Г. Гилман, Мартин Родбел "за откриће Г протеина и њихове улоге у сигналној трансдукцији у ћелијама“
1995 Едвард Б. Луис, Кристијана Нислајн-Фолхард, Ерик Ф. Вајсхаус "за откриће гена укључених у развојни програм воћне мушице, homeobox гена“
1996 Питер Ц. Доерти, Ролф М. Цинкернагел "за опис начина на који бела крвна зрнца користе молекуле главног комплекса ткивне подударност (MHC молекуле) да открију и униште ћелије инфициране вирусом
1997 Стенли Б. Прузинер "за откриће приона, инфективних протеинских партикула“
1998 Роберт Ф. Ферчгот, Луис Игнаро, Ферид Мурад "за опткриће гласничких својстава азот-моноксида
1999 Гинтер Блобел "за откриће да новосинтетисани протеини садрже „адресне ознаке“ које их усмеравају ка одговарајућем делу ћелије“

2000е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 2000е
Година Име Област
2000 Арвид Карлсон "јер је доказао да је допамин неуротрансмитер у мозгу чије смањење доводи до симптома Паркинсонове болести"
Пол Грингард "јер је показао како неуротрансмитери делују на ћелију, уз активирање централног молекула познатог као DARPP-32"
Ерик Р. Кандел "за опис формирања краткорочног и дугорочног памћења на молекуларном нивоу“
2001 Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант, сер Пол М. Нерс "за откриће циклина и циклин зависних киназа, централних молекула у регулацији ћелијског циклуса"
2002 Сидни Бренер, Х. Роберт Хорвиц, Џон Е. Салстон "за утврђивање тачног реда којим се ћелије црва C. elegans деле и умиру, и за разјашњење процеса програмиране ћелијске смрти, или апоптозе"
2003 Пол Лотербер и сер Питер Менсфилд "за открића у вези са сликањем магнетном резонанцијом"
2004 Линда Б. Бак и Ричард Аксел "за открића мирисних рецептора и организације олфактивног система"
2005 Бари Џ. Маршал и Робин Ворен "за откриће бактерије Хеликобактер пилори и њене улоге у гастритису и улкусној болести"
2006 Ендру Фајер и Крејг Мело "за достигнућа на подручју молекуларне биологије о употреби двочлане РНК у регулисању трансмисије генетичких информација"
2007 Марио Капеки, сер Мартин Еванс и Оливер Смитиз "за откриће принципа за представљање специфичних модификација гена код мишева коришћењем ембрионалних матичних ћелија"
2008 Харолд цур Хаузен "за откриће хуманих папилома вируса који изазивају рак грлића материце"
Франсоаз Баре Синуси и Лик Монтање "за откриће вируса хумане имунодефицијенције"
2009 Елизабет Блекберн, Керол Грајдер и Џек Шостак "за откриће како теломере и ензим теломераза штите хромозоме

2010е

Нобелова награда за физиологију или медицину, 2010е
Година Име Област
2010 Роберт Едвардс "за развој поступка вантелесне оплодње"
2011 Брус Бојтлер, Жил Офман и Ралф Стајнман "за унапређење разумевања имунског система"
2012 Џон Гердон и Шинја Јаманака "за трансформацију диференцираних у матичне ћелије"

Спољашње везе